Kad, za Mikom, eto i Žike.
-Oče, znaš da sam predobar i da ni mrava ne bih zgazio. Čak sam okačio i zvončiće na noge da me čuju kad nailazim, ali...
-Šta ali, što si došao?
-Pa eto, idem ja ulicom, kad vidim komšiku kako se sagla i nisam mog'o da odolim nego joj priđem i kresnem je.
-Ako se nije bunila, onda i nije greh.
-Nije to sve. Pođem dalje i vidim svastiku kako se sagla, pa sam i nju.
-E, to jeste greh, ali nije baš veliki.
-Ima još oče. Produžim ja dalje, kad vidim popadiju kako se sagla...
-MA, STANI MORE!!! SKIDAJ ZVONČIĆE SA NOGU PA NA QRAC DA IH OKAČIŠ!!!

;-)

Dos`o Pirocanac kod popa na ispovest:

Oce, zgresio sam.Šta si učinio sinko?Za vreme rata skriv`o sam u podrumu Jevreje od nacista.Pa to je humano delo,spasav`o si ljudske zivote.Ali oce,uzim`o sam im pare za smestaj i hranu.Pa dobro,hrana kosta,oni imaju pare - i to nije greh.Ali oce,ima još nešto.Šta?
Još im nisam rek`o da je rat zavrsen.

Dos`o Mujo kod odze za savjet,

Mujo: hodza,Fata mi je nevjerna,šta da cinim?Hodza: otpusti je.
Mujo: kako da je otpustim kad živimo preko dvajes godina?Hodza: pa ti nemoj. Mujo: kako nemoj,cijelo mi se selo smije.Hodza:a ti je najuri.
Mujo: kako da je najurim kad imamo djecu?Hodza:ti onda promjeni vjeru.
Mujo: a oce li to pomoć? Hodza: da će ti pomoći,cisto sumnjam. Nego idi ti Mujo pa malo zezaj popa,a mene se okani.