Namjeri se junak na junaka
Baš Čak Noris na Kraljević Marka,
Pa on Marku oštro progovara:
Sklon' se s puta Marko Kraljeviću,
Jer ja dvaput govoriti neću!
Al' to Marko ne haje za Čaka,
Nego misli:„taj krešti ko svraka,
Ako li mu klempaču razvalim
Ima da mu vilicu odvalim”
To ćutanje razbesnilo Čaka,
te on pođe da udari Marka,
Krenu nogom da udara kružno,
Al se Marko izmakao južno,
Pa u Čaka pogledao tužno:...
-„E budale, da ga Bog ubije,
ko da s' nikad potukao nije,
Baš mavaši da tako omaši..
Sa' će Srbin Čaka da potpraši”
Opali mu Marko jedan šamar,
pa ga baci magarcu na samar!
Reče Marko tada magaretu:
Nosi ovu budalu po svijetu,
Nek upamti, pi*da mu materina,
Da ne kreće đonom na Srbina!