Mili moji i dragi,

Prvo da vam javim najvaznije: Ziv sam! Zatim još jedna dobra vest:
Ne mora da se plati otkup za moje oslobodjenje!...Međutim, istina je da se još nalazim kod terorista. Čuli ste da su me oteli sa gradjevine u Libiji dok sam radio na mesalici zajedno sa kolegom Spomenkom.
Mogu da vam kažem da je na početku bilo cupavo. Teroristi su nas strpali u dzakove i odvukli u njihov kamp, a zatim skakali oko nas, mahali puskama i vikali nešto o Alahu i Dzihadu. A onda su sve to snimali kamerom.Kažem ja Spomenku da će izgleda da traže za nas otkup.Onda smo na...burazere, kaže mi Spomenko.

I stvarno, prvo su ih otkacili u nasoj ambasadi. Ukinuta zadnja državna zajednica, a još nije dosao nas novi ambasador. Onda su zvali tu nasu firmu kod koje smo radili. Ispostavi se da je gazda
već primio drugu dvojicu na mesalicu, i da ga mi uopste ne interesujemo. Na kraju su spakovali one snimke i poslali nasoj Vladi u Beograd .I tako smo mi cekali i cekali i cekali, pa sam ja od duga vremena popravio neki njihov rashodovani tenk. Oni su se silno iznenadili, a ja sam im objasnio da je to sitnica, jer sam
bio tenkista na Kosovu. Spomenko ih je u međuvremenu ucio gadjanju iz rucnog bacaca, on je bio u Vukovaru.
Ja sam im posle ocistio topove i sredio hidrauliku, jer sam bio
artiljerac u Bosni.
A Spomenko im pokazao neke trikove sa kamuflazom dok smo se krili od
NATO pakta. I tako, sad smo zaposleni kao instruktori kod terorista. Plata je bolja nego na mesalici, a bolji su i uslovi. Tako da se ništa ne brinete.
Čim mi istekne ugovor, eto mene kuci...

Srdacno vas,
Milivoje.