Dragi Bože, imam mali predlog za Tebe:
Život bi trebao početi sa smrću!

Zamisli ovo:
ležiš dva metra ispod zemlje, oko tebe je tama i hladnoća, a ti počneš da kopas prema svetlu. Kad izađeš, ići ćeš direktno u starački dom, iz meseca u mesec osećaćeš se sve bolje i bolje, dok te napokon ne izbace jer si premlad.

S dobrom penzijom igraćeš par godina golf, dobićeš od poslodavca zlatni sat za vernost i počećeš jaaaako polaaako raditi.

Čim svoje odradiš, ideš na fakultet. U međuvremenu si zaradio dovoljno da možeš svoj studentski život provesti ko bubreg u loju, imaš svakodnevno za izlaske, droge i alkohol, a u glavi nemaš ništa osim guzica i sisa.

Kad već otupiš od svega toga, stiglo je vreme za školu, koja naravno započinje na maturi. U školi postaješ iz godine u godinu gluplji, sve dok te napokon ne izbace iz nje, naravno posle toga te mama i tata vode na sladoled.

Posle toga se nekolko godina igraš u pesku, pa se preseliš u matericu gde uživaš devet meseci i napokon svršiš ovaj život s jednim velikim ORGAZMOM!

E to bi bio život!!!