U jednom selu zivjeli covjek i žena sami jer su im djeca već odrasla i otisla svojim putevima.Jednu vece žena ti je onako cekajuci covjeka sa posla jela jabuke i zagrize malo veci komad te se zaglavi u grlu i udavi se.Covjek dosao vidi žena umrla.Šta će odma sazove rodbinu i drugi dan prave sahranu odma.
Sutradan sahrana,svi stoje oko groba i sad kad je pop ocitao molitvu po obicaju prije nego sto je pocnu zatrpavat svi pridju zgrabe malo zemlje rukom i bace po sanduku.Jedan iz mase pridje da to isto uradi,ali pridje malo blize groba i kad se sagnu da zagrabi zemlju nekako se okliznu i bumm pade upade dole u grob i posred onog sanduka.
Kako on pade na sanduk u tom momentu od onog trzaja valjda ženi ona jabuka prođe niz grlo,trznu se i podje lupat u sanduk.Otkopase je ljudi kad žena ziva bog te mazno.
Prođe nekoliko godina od toga,ta ista žena stvarno umre i opet se sprema sahrana.
Ide kolona prema grobu polako,pop ocita molitvu opet i taman da se ljudi primaknu te opet malo bace zemlju rukom,covjek od pokojnice dreknu iz sveg glasa...STANIII !!!!
Svi stadose i zanijemise,kontaju u sebi šta je sad.

Kaže on:Nemoj da bi se slučajno ko oklizno yebo bi mu mater !!!!