Mladi Joža se odselio u Baranju i za 1000 kuna kupio konja od
gazde sa imanja. Gazda je obećao isporuku idući dan.
Taj dan je Gazda došao i rekao: „Žao mi je momče, konj je crkao.”
Joža je rekao: „Dobro, vratite mi novac.”
Gazda: „Žao mi je, ne mogu, već sam to potrošio.”
Joža kaže: „Onda mi donesite crknutog konja.”
Gazda: „Zašto?”
Joža: „Raspisaću lutriju!”
Gazda: „Ne možete to napraviti!”
Joža: „Mogu, samo gledajte! i nemojte nikome reći da je crkao.”
Mjesec dana kasnije gazda sretne Jožu i pita ga šta je bilo.
Joža: „Raspisao sam lutriju. Uplatni listić je bio 20 Kn
prodao sam ih 500 i zaradio 10.000 Kn”
Gazda: „Zar se niko nije žalio?”
Joža: „Samo tip koji je dobio. Vratio sam mu 20 Kn”
Joža sada radi u banci.

Problem uvjek krene od nekog konja, a banke samo rade svoj posao... i eto krize.