Za vrijeme rata u Bosni,razgovaraju Mujo i Haso rovu:
Haso: hebes jarane ovaki zivot. Svaki dan u rovu po kisi i kijametu,a ko će znati šta naše hanume rade kod kuce. Il` strikaju il
vode ljubav sa umproforcima,a sto bi drugo? rece Mujo.
U isti mah Haso iskace iz rova,govoreci:idem ja ba kuci.Moja ne zna
strikat`.

Opsada Sarajva,ljetnje vrijeme,vrucine. Primjetio Mujo da Srbi ne
pucaji nekih dva sata po podne kad je omorina,pa kaže Hasi: ajde ba
da malo isetamo do Miljacke da se okupamo i okrepimo.
Izadju oni okupaju,tek Mujo rece:ajmo sad srat` ispod cuprije,
nijesam odavno im`o taki merak u prirodi.
Tek sto su obavili nuzdu i da ustanu,primjete ih Srbi sa brda pa raspale jedan rafal po cupriji.Kad je rafal umuko pita Haso Muju: Jel ba,zašto drsces? jesi li se uplasijo? Nisam,odgovara Mujo.
Haso: e kad nisi,a zašto onda brises moj supak?

Salje Mujo iz Sarajva telegram Sulji u Tuzlu: Suljo, saljem ti Fatu
sa umproforom u Tuzlu. U Sarajvu se puca svaki dan.
Posle sat vremena dobija Mujo odgovor od Sulje: Mujo, me moras slati Fatu. Ako se puca u Sarajvu,pucat` će se ona i u Tuzli.

Doso Mujo na otsustvo kuci,doneo zolju i pita Fatu:znaš li ti bona šta je ovo? Nikad vidjela,odgovara Fata.E sad ćeš vidjet,rece Mujo.
Jel vidis onu cenifu u basci? Vidim rece Fata. Mujo opali iz zolje pa upita:a jel` je ima sad? Fata: niti ima cenife niti tvoga babe sto je u njoj chucho.

Pita Mujo Hasu: jes` čuo ba da dolazi deset iljada plavi slemova u Sarajvo?Haso, he@be se men`, neću ih ja istovarat`.
A jesi čuo da dolazi becka filharmonija u Sarajvo? Pa nek` dodje.
Njih će nas Zeljo tuc` sa 4:0.

Ost`o Haso u ratu bez jedne ruke pa razmišlja: šta ću ja sa ovom jednom rukom fizikalac,za hljeba nemerem zaradit`.I resi da se popne na minaret i presudi sam sebi.Tek što se pop`o na minaret,ugleda Sulju dole bez obadvije ruke kako igra u mjestu,pa će reci:kako te nije sramota? Nemas ni jedne ruke a igras?a ja imam jednu te mi nije do zivota. Suljo pogleda na gore pa rece: ja ne igram - hajvane jedan,nego imam hemeroide,te ne mogu da pocesem supak.

Za vrijeme opsade Sarajva,svakog jutra u isto vrijeme ceka raja u redu za hljeb.Po nekad zbog pucnjave kasni,a nekad i ne stigne nikako.
Jednog dana ne stize hljeb na vrijeme,te izadje jedan od onih sto treba da dijeli te rece:narode,javili su da neće biti dosta hljeba,
pa neka Srbi idu kucama.I srbi odu.Prođe po sata,oglasava se isti:narode,
javili su da nemaju dovoljno hljeba ni za Hrvate,pa nekai oni idu kucama.Odu i Hrvati.
Prođe još sat i po,hljeb ne stze,kad se opet javlja isti glas:
Narode,sad su javili da danas neće biti hljeba.Mozete svi ići kucama.

Tek se iz gomile javlja jedan promuk`o glas: Majku im he@em i Srbima, i danas su najmanje cekali.