Gospodin Manuel ima 85 godina i živi u penzionerskom domu.Svake veceri posje vecere napravio bi setnju po dvoristu. Jedne noćipriblizi se gdji Brigiti, koja ima 82 i kaže joj:
- Znaš li šta mi najviše fali
- Šta , odgovori Brigita,
- Sehxhx!
Brigita se brecne i kaže:
- Matori, ne možeš na to da me nagovoris ni da mi pretis pistoljem.
- Znam Brigita, kaže Manuel, ali želim samo da mi ga zensko malo uzme u ruku.
- Dobro ako će to da ti pomogne, učinicu ti.
I presli su na posao, sakrili su se na skrovito mesto, on je izvadio svog malisana i ona ga je drzala u ruci.
Na licu Manuela pokazivalo se apsolutno zadovoljstvo. Dogovorili su se da se sastaju svako vece na tom skrovitom mestu u isto vreme i da dele zadovoljstvo.
Jedne noćiManuel nije dosao u uobicajno vreme.Brigita je bila zabrinuta, tražila ga je svuda da bude sigurna da se nije naljutio na nju.
Najzad ga je nasla u svlacionici bazena sa gdjom Odetom, mladjanom damom od 75 godina kako mu drzi malisu u ruci.
Brigita veoma ljuta ga napadne:
- Izdajico! Pa šta to ona ima a sto ja nemam!!!
Manuel, sa ocitim izrazom zadovoljstva i krajnjeg ushicenja, odgovori: „PARKINSONOVU BOLEST”