шиша Мујо муштерију, кад Хасо провири на врата, па упита:
„Мајсторе, кад' би ме мог'о ошишат'?”
Мујо: „За једно два сата, не би могло прије”!
Хасо: „Ех хвала ти, 'ајд' уздравље”

Нема га пар дана, па онда опет исто питање.
Мујо: „За сат, сат и по дођи”

Опет га нема који дан, па га ето опет: „Кад' би могло једно шишање”?
Мујо: „Па ето, за сат”.

Оде Хасо, а Мујо зовну шегрта:
„Кемо сине, иди види куд' иде ова будала, кад' се ни једном не врати на шишање”.

Врати се Кемо и смијуљи се...
Мујо: „И ђе оде будала?”
Кемо: „Па... код газдарице”