Dva drugara matorca pozelese pod svoje stare dane još jednom da se
provedu kao u najbolje dane i krenu u grad u provod. Nakon što su
sljustili nekoliko rakijica i vinjacica, sekuci ih pivom, zavrsise u jednom lokalu u kom je bila i javna kuca.

Kad su vlasniku lokala saopštili da bi želeli da se malo provedu, on pogleda matorce, ode do svog menadzera i sapnu mu: „Idi gore i u prve dve sobe napumpaj po jednu gumenu lutku. Ova dvojica svejedno ništa neće primetiti i nema potrebe da bez veze ”trosimo„ naše najbolje devojke...”
Menadzer ode gore i uradi kako mu je naređeno a dvojica matoraca nakon toga obavise „svoje”...
Na putu kuci, onako zamišljen, rece jedan matorac drugom: „Znaš, malo je cudno ali ja mislim da je moja devojka bila mrtva!?”

„Mrtva?! Ma otkud ti tako nešto” upita ga prijatelj...

„Pa znaš, za sve vreme dok sam je ja ”voleo„ ona se nije pomerila ni
jednom ni pustila i jednog glasa!”

„Hmmm, znaš nisam ti hteo reci ali čini mi se da je ova moja bila još
cudnija. Ustvari ja mislim da sam spavao sa vesticom!” rece drugi
matorac...

„Vestica?! A otkud ti takav utisak?” upita ga prvi..

„Pa znaš, onako u sred vodjenja ljubavi ja sam se toliko popalio da sam je malkice gricnuo za vrat a ona je na to gromko p.dnula i odletela kroz prozor, odnevsi pri tom i moju protezu!!!” ...