Fata i Mujo se zainteresovali za spiritualizam i reinkarnaciju. Dogovore se da ako neko od njih dvoje prvi umre, da onaj drugi pokusa da stupi u kontakt trideseti dan posle smrti. Igrom sudbine Mujo pogine u teskoj saobracajnoj nesreci.
Prema obecanju koje mu je dala još dok je bio ziv, Fata tridesetog dana pokusa da ostvari kontakt sa Mujom na onom svetu.
Tokom seanse, Fata u transu poziva: „Mujooo..., Mujooooo... Fata je tu, cujes li me? Ooooo...kako mi nedostajes! Kako li izgleda tamo gde si sad?”
Konacno se javi Mujo: „Prekrasno je, plavo nebo, kratko pokosena trava, zelene livade na kojima gotovo stalno sija sunce.”
Fata placuci: „I sto radis većinu vremena?”
Mujo: „Znaš Fato, ustajemo pre nego sto izadje sunce i posle obilnog dorucka ne radimo ništa ... uglavnom se bavimo seksom. Posle rucka imamo dvosatni odmor, pa onda nastavljamo sa seksom do sest sati. Zatim veceramo i, ako još možemo, nastavimo se seksom sve do mraka. Uglavnom to zavisi od spremnosti partnerke. Oko deset sati zaspimo. I tako svaki dan.”
Fata, još uvijek placuci, ali ipak sokirana: „Pa toga ne bi smelo biti u raju?!?”
Mujo: „U raju? Fato moja, nisam ti ja u raju!”
Fata: „smrc, smrc? Pa gde si onda?”
Mujo: „Ma ja sam ti sad zec na Trebevicu”.