Sede gradevinski radnici Francuz, Englez i Mujo na 20. spratu zgrade
na kojoj rade i otvaraju paketice sa doruckom.
Englez će:
• O, Meri mi je opet napravila sendvic sa sirom i puterom. Već 20 godina isto, svaki dan. Ako i sutra bude tako, skacem dole da se ubijem!
• Mon Dieu! I meni je Žaklin opet napravila baget sa majonezom i pecurkama. E, ako i sutra bude isto, solidarno skacem i ja!! .
• Matere mi, evo i u mene opet neki glupi hljeb sa đemom. Ako sutra bude isto, eto i mene za vama dolje!
Naravno sutradan, kao i uvek, svi imaju isto za dorucak. Skoci Englez, skoci Francuz, skoci Mujo hrabro za njima.
Na sahrani njih trojice, stoje njihove žene placuci:
• (Meri) Eh, samo da smo znale! Da su nam bar jednom rekli da ne vole da jedu uvek isto! Napravile bi nešto drugo!
• (Žaklin) Oh, da draga, šmrc, i ja bih mom mužu pravila nešto drugo, da sam samo znala...
(Fata) E, jes’ vala, samo ne znam što skoci Mujo. On je oduvjek sam sprem’o svoj dorucak?!