Čula sam ali nisam gledala.
Ne znam kako to sprečiti ali šta neki ljudi rade pa to je strasno. Juče sam videla parcence neke emisije, vodi gospodja Divac, gde se govorilo o zastiti zivotinja i pustili su snimak one budale koja je bacila psa s mosta!!!
Juče takokodje čitam na netu, razularena starica sekirom iskasapila komsijskog stafora koji joj je preko razvaljene ograde presao u dvoriste. Ona je zamanjivala sekirom i na komsijsko dete?!
Mi imamo previse ljudi za ludnicu. Jednako me nerviraju i ovakvi manijaci kao i vlasnici pasa koji se stvarno vrlo bahato ponasaju. Psi NE SMEJU, koliko god oni biti dobrocudni, da se setkaju naokolo sloboni. Pa ja kroz moj kraj ne mogu da prosetam psa jer ima 4-5 pitbulova koji se slobodni uvece setaju ulicama. To je samo dokaz meni da te vlasnike u stvari bas briga za njihove pse jer ja bih se iskreno prvenstveno bojala za mog psa da mu se ne desi nešto.
Prošle godine je u moju ulicu zalutala zenka staforda, prelep pas i zaista vrlo dobronameran. Čula sam da je pobegla od vlasnika koji je maltretirao. Pokusavala sam da je udomim ali bez uspeha. U međuvremenu se 'zblizila' s komsilukom niko se nije plasio od nje, stvarno je bila dobra. I odjednom je nema. Posle par dana čujem da je neki lik iz susedne ulice 'mahinalno' potrovao pse s sredstvom za prskanje voca. Naime covek je 'ladno preostalu kolicinu otrova prosuo u odgradjeno dvoriste i gomile pasa su tuda prolazile. Čak i iz moje ulice ljudi su pustali pse nocu da se slobodno setkaju sto nikada neću razumeti. I oni su se tako grupno otrovali. Meni je padalo na pamet šta bi se desilo da su deca resila da se igraju u njegovom dvoristu? Šta bi se desilo da su se deca igrala s tim istim psima kad su se vratili kuci? A ima puno dece ovde... Nemam reci šta se ovde desava.. A još manje znam kako to rešiti jer kuca se na pravi od krova, već od temelja...

Ni ja nemam zelju da pogledam jer nemam srca za to. Ali nazalost mislim da tu ne može niko ništa da uradi i ko zna koliko još ima budala koji svoje strahote ni ne pokazuju. Ja stvarno ne znam kuda ide ovaj svet.

Možda će ljudi konačno shvatiti da se nasiljem nad životinjama na vreme etiketiraju oni koji su to isto, u već doživljenim okolnostima, spremni činiti i nad ljudima - samo kada im se ukaže prilika. Za svaki takav slučaj, pored redovne kazne treba uvesti i meru prisilnog psihijatrijskog lečenja u ustanovi zatvorenog tipa.

Bez zamerke, mislim da je poređenje sa pećinskim ljudima vrlo pogrešno. Sudeći po mnogim „nalazima” kao i pri susretima „civilizovanih” ljudi sa plemenima i grupama koji se nisu mnogo odmakli od tog načina življenja, stiče se utisak da su upravo oni imali „ljudski” i duboko emotivan pristup živom svetu oko sebe. Nije redak slučaj da su životinje nazivane „braćom” i tretirane gotovo ravne čoveku. O mučenju i iživljavanju nad životinjama nije bilo ni govora. Severnoamerički indijanci, čak i dugo nakon dolaska belih „civilizovanih” ljudi, zadržali su običaje molitve nad životinjom koju su morali da ubiju radi hrane...Tako da je vrlo diskutabilno ko je tu zaista civilizovan.