evo kako bi ja (što ne znači da ćeš ti:)

imajuci u vidu da imaš troje dece razlicite dobi, birala bi psa koji najviše odgovara deci: labradori, retriveri od srednjih rasa...bison, pudla, vesti od malih rasa... pudla ne gubi dlaku, slede ono drugo dvoje, mana je kod belih boja, brzo se prljaju...
kao neko ko pse ima od rođenja, mogi da ti kažem da za moj pojam psi nisu zahtevni...
kad je bebac do 6 meseci jede 4 puta dnevno i veliki sam protivnik davanja ljudske hrane psu, pas treba da jede ono sto je za njega predvidjeno a ne slaninu i pasulj i otpatke od rucka...
posle 6 meseci prelazi na 3 puta dnevno a sa godinu dana ili jednom ili taj jedan obrok na dva dela, ujutru i uvece, kako ko želi...
kad ga uzmes malog potrebno je vakcinisati psa i to je sve...posle bi bilo poželjno da svake godine vakcinu obnavljas, nije obavezno pa ako nećeš ne moras...
ja dva puta godisnje dam mojoj tabletu protiv glista i vitaminsku inekciju i to je sve...
toliko o obaveznim obavezama :))
kao i svako stene mora da prođe onaj period navikavanja na nuzdu van kuce...
psi po inerciji idu na tepih (bar sve moje barabe su to radile), rešenje sam nasla u tome da tepihe poskidam i postavim po kuci 3 pelene za pse, tako je vrlo rano naucila da se ne pisa po patosu već po peleni, posle ides sistemom eliminacije, sa 3 pelene na 2, sa 2 na jednu a ona jedna stoji i dan danas, pa kad prigusti posluzi se njom...nekad kad pada kisa ili je mnogo hladno, mrzi me da je izvedem, ona koristi pelenu i meni lakse...
ostalo je stvar vaspitanja, ako si uspela 3 dece da vaspitas valjda ćeš i jednog psa :)))))
deca ne treba da gnjave psa, izivljavaju se na njemu i umisle da im je igracka...i pas ima dusu i ako to dozvolis, biće istraumirani pas a ne kucni ljubimac...i pas zna kad hoće da spava, da se igra da ide napolje, treba ga postovati...
tri puta dnevno izvodjenje napolje je sasvim dovoljno a sve sto je iznad toga biće mu ko nagrada, pas voli i bracni krevet ali voli i svez vazduh...
gde da ga kupis...
to je već diskutabilno, ako odes u ustanovu za napustene pse, tamo ćeš naći neko stene koje će vas možda ocarati na prvi pogled i u koga ćete se zaljubiti odmah...ako već ne nađeteništa po vasem ukusu, onda i preko oglasa može ali tu treba biti oprezan, nikad ne kupovati gde majka stenadi nije vidljiva, uvek biraj veselo stene puno zivota, nikako utuceno, plasljivo onako da deluje bolesljivo...
meni pedigre nikad nije bio bitan, pas mi nije za izlozbu već da ga volim tako da sam ja uvek birala samo da bude zdravo...

nadam se da sam bar malo pomogla :)

ima nešto s cime se ne bih slozila i nešto s cime bih...

deca su dovoljno velika (ona starija) da mogu da nauce da svaki dan setaju psa i da imaju tu obavezu...

tačno je da pas ne može ceo dan da bude sam u kuci jer će da poludi i pocece da pravi stetu grickanjem svega i svačega, te ako niste tu većim delom dana nemojte ga uzimati da bi zavrsio u kavezu a vas trosed bio sacuvan...on živi za vas, ako vas nema on mora da nadomesti to vreme necim, pogotovo u ranom periodu odrastanja kad su efektivno najvece stetocine...

mala rasa pored troje dece vam omogućava da je povedete sa sobom na put, ali na zalost pas nije svuda dobrodosao, te ako već sad nemate ko bi ga pricuvao, necete imati ni u buducnosti, osim da platite pansion :)

do svoje treće godine pas je hiperaktivan, pun zivota i elana, tek posle postaje pravi odrastao pas, mirniji i pribraniji, manje sklon neugodnim situacijama... treba preziveti taj period :)

pas je ravnopravni clan porodice, on će hteti u svemu da ucestvuje: u igranju sa vama, u spavanju, u nedeljnom rucku dok moljaka ispod stola da mu nešto padne, isprljace se onda kad vi to najmanje želite, zelece napolje kad vas to očajnicki bude mrzelo da uradite...

sve u svemu za onog ko nije navikao (kao ja) jeste devojka iznad u pravu: pas je obaveza :) razmislite dvaput :)

dobro ti imaš velikog psa i naravno da bi bilo greota jednog vucjaka drzati u 4 zida i ne pruziti mu svakodnevne treninge i punu paznju...
moj maltezer mrzi da se seta, ali strasno voli da sedi napolju i da uziva, sunca se i zanima sama sa sobom...
mali pas mala obaveza, veliki pas velika obaveza, lepo kaže nas narod :)))
ja i uzimam sad velikog psa, bas zato što ti zavidim na sportskim aktivnostima koje idu uz velikana od 40-50 kila...glupo mi brate da setam maltezera koji svakih 50m sedne i ceka da je neko nosi u rukama...hoću da se setam sa psom ko svi normalni ljudi :))))

uzmite stene, lakse se vaspitava mada i pas od godinu dana iz azila zna da bude i te kako zahvalna dusa jer je nasao nekog da ga voli pa brzo uci i prilagodjava se lako :)

srećno

ja nebi rekao da je pas velika obaveza, samo ga moras izvoditi napolje i zdravo hraniti. posto imaš malu decu pazi kojeg pasa biras mali psi nevole decu kao naprimer chivave , manji teriori, najbolje ti je da uzimas u humane shelter da usvajas posto te pse ako niko ne uzme ubiju. i na kraju moras svatiti da će ti taj pas kad tad krepati i moras to reci deci objasiniti im da ona mora umreti, ako to ne svate a pas krepa onda ste svi na...ali.

Najbitnije je da shvatite da ne samo da je pas velika obaveza nego i veliki luksuz tako da treba prvo da razmislite mozete li to sebi da prisustite pored troje dece.
Tu je obavezna hrana koja kosta poprilično, vakcinacije, tablete protiv glista, sredstvo protiv buva - znaci ovo sve obavezno da bi zastitili i sebe. E onda dolaze moguće bolesti, prelomi i slično sto je sve uzasno skupo. I to tako traje bar 10 godina ako je pas veci ili i duže ako je manji.

Nikada pas u kuci ili u stanu .Pas je obaveza ,i to velika .

I pas i macka...divna stvorenja. Ja sam imala macku 11 god,sada imam dva psa. Dve godine su mi pas i macka živeli zajedno kao drugari.

Kada kažu velika obaveza uglavnom ,verujem, svi misle da kada uzmes zivotinju to moras da shvatis jako ozbiljno. Ponekad mi obaveze oko njih padaju teško ako se ja loše osecam,ali tada uskacu deca,muž...Inače mi ništa nije teško kada su oni u pitanju...jer ih obozavam a oni ljubav uzvracaju bezgranicno.

Ako se odlucite da uzmete psa zaista je divno uzeti jednog iz azila,tako spasavate jedan zivot ,a oni su dozivotno zahvalni. Najbitnije je da ste svi ZA,svaki clan porodice. Ja takođe ne znam kako bih živela bez zivotinje,udju ti u krv,ne možeš bez njih:)

Pošto su gore već navedeni svi mogući razlozi protiv
ili za psa,da kažem samo ovo:pas je jedino stvorenje koje
vas nikad neće napustiti,ostaviti.Mogu svi da odu,deca,muž/žena,
prijatelji,ali pas ostaje sa vama do kraja.

Ja imam psa u kuci,Tibetanski terijer,i vjeruj mi ne znam kako bih zivjela bez njega... To su plemenite i jako pametne zivotinje koje mozete nauciti svasta,i vaspitati na način na koji vama odgovara! I nisu previse zahtijevni.Naravno,podrazumijeva se redovna setnja,cetkanje,kupanje,hranjenje,voda... pas koji je stalno u kuci ne linja se ni u pola onoliko kao psi napolju,ili oni koje borave i napolju i u kuci...Sigurno neće pogrijesiti ako nabavite,i najbolje je nabaviti stene,jer ćete tako imati priliku nauciti ga od malena šta smije a šta ne,a i dok su mali brze uce.Najbolji period za treniranje psa je od 3-7mj.što ne znači da ne mozete poslije.Vjerujte,necete se pokajati.Jeste obaveza ali zivotinja se toliko zavoli da vam na kraju nije ništa teško uraditi! Sve najbolje i srećno!

Uzmite maltese-shitzu!
Najsladji pas na svetu. Ne linja se i izgleda kao toy.
Pruza veliku sreću.

nemoj uzimati psa :)

pas ne zna da ti imaš sveze renoviranu kucu i da ne sme da izgrebe stepenice, takođe desice mu se da se upiski na tvoj lepi pod...

dok mu rastu zubi trazice da capi nešto, to može da bude njegova igracka kao sto može da bude tvoja papuca a možda i noga od stola...

u kolima se pas ne ostavlja ako je vruce i rizikuje kolaps i ako je hladno za smrzavanje...ako imaš decu, ne bi ih sigurno ostavila u kolima na +35 i na -30, jel tako? :)
isto tako nećeš voditi psa ako znaš da ides na mesta gde je njemu zabranjeno već tamo gde je za njega predvidjeno...

na kola se pas navikava od malih nogu, prvo uvek u drustvu još jedne osobe da ne bi izazvala sudar dok on istrazuje auto a ti vozis a drugo na početku njegovog zivota u kolima, neće mu prijati pa od slučaja do slučaja može i da povraca celim putem, dok se jednog dana ne navikne...

pas nije bauk, vaspitava se kao i deca (roditelji izvinite al nemam drugi paragon) od malih nogu, sa strpljenjem, ali niko ne može da ti kaže kupi pudlu jer su izuzetno inteligentne ili nemoj dalmatinca jer je glup... nema pravila, njegovo vaspitanje zavisi od tebe, ti nameces pravila igre, ne pas...on radi ono sto ti kažeš u granicama njegovih mogućnosti...

pas je individua za sebe i kao takvog treba ga postovati, ima svoj karakter, stekne svoje navike, neke ti prosto on nametne, neke ti njemu...

sledi...

Hvala, Esse, na strpljivom odgovoru, ocekivala sam da će odmah da krenu kritike jer sam samo navela probleme koje vidim u svemu, ne i ono sto me raduje.

Pazi, meni je jako stalo do psa i sve ovo sto si navela mi nije toliko strasno (mislim, da će da se upiski, to mi je savrseno jasno; ako je moguće da se nauci da ne unistava, naucicu ga), ono sto je meni bas problematično jeste to što ne mogu svuda da ga vodim sa sobom. Mislim, OK, ono sto si napisala o (ne)ostavljanju psa u kolima je sasvim logicno, napisah to po inerciji jer ih često vidjam tako ostavljene, al da sam malo razmislila o tome dosla bih brzo do istog zakljucka kao i ti. I onda se meni tu pojavljuje problem: ja definitivno moram da svracam na mesta gde njega ne mogu da uvedem, nemam nikoga ko bi mogao da ga cuva za to vreme, šta onda? Videh da ljudi pominju kaveze za po kuci, to mi je neprihvatljivo, napolju ne može da ostane i šta onda? Nemoguće da su svi ljudi u mojoj situaciji jednostavno odustali od psa, mislim to mora da može da se resi? Ili ono kao posle nekog vremena možeš da ga ostavis i u kuci (bez kaveza) par sati i sve bude OK?

Znam ja da sva ova pitanja deluju naivno, ali... pa tu smo i zbog toga, jel da, da vi iskusni naucite nas neiskusne:)

kao sto rece peristeri, pas ostaje kod kuce sam bez problema...pa ne možeš ti svuda da ga vuces sa sobom a videla bi kasnije da to zna da bude naporno, koliko god ljudi vole pse uvek ima onih koji misle da je psu mesto napolju a ne na trosedu :))) doga moje keve ti je recimo aktivni ucesnik u prici, sedi na trosedu između gostiju, mene to izluđuje al moja keva je tako pustila...pas od 50 kila sa glavom dinosaurusa te kulturno gleda dok pijes kafu :))) ja recimo to nikad ne bi dozvolila :)
kad je moja maltezerka prvi put ostala sama to je znala cela zgrada, a sve komsije iz 14 stanova su se potrudile da mi daju do znanja da ona urla na sav glas...a ne da urla, neko kida usi, ko da je na klanju :))
tako je bilo 1,5, 10-i put i onda je prestala, sad može i ceo dan da bude sama i ne pravi problem...
ja sam privatnik i ona idem sa mnom na posao, vodim je u firmu, živi u kancelariji, druzi se sa ljudima, ceo dan je sa nama i nikad nije sama...kad gasim komp i cuje onaj zvuk windowsa (ono ti-na-na) skace sa dvoseda i pravo na vrata, zna da se ide kuci...
zato je bilo malo problema prvih puta kad je ostala kod kuce...nije joj bilo jasno šta se desava, al ponavljam, lagano se navikne a komsije te informisu kad je prestala dreka...
prvih meseci po mojoj kancelariji je bio haos, ona mala, ne zna gde se vrsi nuzda, ja je setam pola sata ona ništa, dodje u kancelariju i obavi sve tu...meni ljudi u kancelariji ona samo spusti dupe i krene velika nuzda, mene blam živi...moji radnici su obavezno pazili da ne zgaze u g...show je bio...ali su je voleli, bila je mnogo slatka...pa prezivesmo svi zajedno sve to...ja kad zaposljavam radnika prvo pitam jel voli pse, ako ne voli ne ulazimo u daljnu diskusiju :)))
tako je kuce postalo drustveno, danas ako neko ulazi kod mene a ona laje znam da je neko koga ne zna...
zato meni nikad nije pravila stetu jer je uvek bila u drustvu...uvek u rukama, onako malu pa da je još neko zgazi i osakati, nosila sam je u torbi za pse na grudima kao dete po ceo dan...
tako je naucila da se vozi kolima, ja nju lepo u torbu pa u kola, i ona mirna, onda je prebacim na sediste 5 minuta, ona se uzvrpolji, opet u torbu i tako nekoliko dana pa je naucila...sad su kola normalna stvar...
od tako malog psa, teško da se grebe pod i ostali namestaj ali kao sto ti već rekoh doga moje keve je sve osakatila od drveta što se dalo osakatiti i na cemu je mogao da ostane trag...
mi porodicno imamo pse, kevini su najgori po razmazenosti, pa onda moja a od svekrve najvaspitaniji...cudo jedno, nikad nisam skapirala kako žena može tako dobro da vaspita psa a imala je do skoro 2 pudle (jedna je umrla)...
postom iznad sam htela namerno da ti docaram najgore sto možeš da ocekujes, jer najbolje svi znamo :)
evo ja sad jedva cekam decembar i novu pridoslicu...stize ovcar... imacu psa od 3kg i jednog malo većeg od 40... :))
pazi ja sve znam šta me ceka, prvo da sklonim tepihe jer ide pisanje po kuci, pa ucenje da se ne piski po kuci, pa navikavanje na kancelariju i kola, pa setanje svaki dan, dlake svuda, maltezer ne pusta toliko ali ovcar da...pa 4 puta dnevno klopa u kancelariji, pa cesljanje duge dlake, pa pranje nogu, pa kupanje, ide zima i ruzno vreme, isprljace mi celu kucu i tako godinu dana dok ne poraste i ojaca a onda prelazi u kucu van beograda gde će imati 10 ari zemlje i totalnu slobodu umesto tesnog stana :)))
nemoj praviti sebi problem oko vaspitanja, ti prva znaš šta želiš da dozvolis kucetu a šta ne, prenesi to na njega ali sa strpljenjem i rezultati će doći :)))

Želim samo da dodam da u Kandadi i Americi psi koji se prodaju u radnjama za pse dolaze iz, kako mi to zovemo, „Puppy Mills”... Ja vikendom pomazem u spavasavanju takvih pasa i imam dva... Ako imaš minutu - ukucaj PUPPY MILLS na Youtube i pogledaj sama za sebe...

Ako kupis psa iz bilo koje radnje - podržavas industriju gde je psima zivot PAKAO dan i noć. Molila bih te da usvojis psa umesto da ga kupis.. Pozdrav svim ljubiteljima zivotinja..

..Ako kupis psa iz bilo koje radnje - podržavas industriju gde je psima zivot PAKAO dan i noć...

Sa ovim se apsolutno slazem,trebalo bi svi ozbiljno da razmislimo o tome. Danas se psi PROIZVODE kao da su cipele :(

Ma nije Stanley Coren video u upoznao moje dve kuce,
s'mesta bi promenio mišljenje i statistiku,zaužele
bi prvo mesto:))))a one nisu rasne kuce,mesavine.

Moj raniji komentar je bio baziran na kupovini velikog psa, priznajem, mada i mali psi nisu laki za održavanje. Manje kakaju, ali opet kakaju, manje jedu ali opet jedu, manje im treba setnje, ali im opet treba, manje će da uniste kucu, ali će opet da je uniste (ako im se dopusti).

Ja trosim oko 1000+ dolara godisnje na mog dzuleta. Vreca hrane mu traje oko mesec dana, kosta oko 55 dolara za 30-ak lbs. Veterinar kosta finu kintu za sve zivo. Igracke, treats, cetke, makaze za nokte, sprejevi za njega da ne smrdi i da dvoriste ne smrdi... nekad se i bojim da saberem sve i da shvatim koliko kosta, ali kao sto ti svi vlasnici govore, ona ljubav koja im izvire iz ociju kad te vide i dok ih mazis...sto bi rekli u Mastercardu, Priceless!. Znaci, nije jeftino, ali je vredno.

Problemi nastaju i sa drugim stvarima - kad hoću na basket posle posla, pola puta ne odem jer mi je zao da ga ne odvedem u park da se igra sa drugarima. Kad hoću u planine, moram gledati gde su dzukci dopusteni. Kad kupujem kola, volim kupe modele, a kupujem karavane i SUV da bi on mogao da stane bez problema. KAd idem od kuce na duže, moram ili da tražim ko će da ga cuva, ili da ga vodim sa sobom, kao kad sam vozio 16 sati u kolima skoro sa njim. O dlakama da ne prica, i u kolima i u kuci i na odeci...

Ako trazite samo kucnog ljubimca, nešto za neiskusne vlasnike, preporucio bi neku manju rasu, i neku rasu koja se ne linja. Ima dosta sajtova koji pricaju o tome. Isto tako (sa muske strane gledista), prepusrucio bi neku rasu koja nije previse feminizirana - možda ću da dobijem mnogo loših komentara za ovo, ali sebe ne vidim sa nekim maltezerom ili slično. Ima mnogo malih rasa koje su ok i za musko i za zensko, koje se ne linjaju, kao snauceri. Trenutno su mnogo popularne mesavine pudlica i drugih rasa, koje se ne linjaju, koje su prilično pametne i slatke do bola.

Još jedna rasa, veoma interesantna za mene je Portuguese Water Dog - nisu preveliki, onako srednje velicine kao boxer, prilično pametni, aktivni, sjajni sa decom, ne linjaju se, mali cupavi stvorovi koji lice na Labradoodle, pa ih vole i žene i muskarci.

Dosta od mene, znam da je odluka „on hold”' javite nam šta ste odlucili.

ahahaha eSSe.. tako i moj bivši.. kad je setao malog - sve nešto spustenog pogleda..

ne zameram ja ljudima ali vlada to mišljenje među muskarcima: jaooo kako da setam civavu pa ne prilici mi... doduse i ja volim kad vidim tipa a on seta recimo neku zver kao dogu, rota, dobermana... i sve ostalo sto je veliko a lepo...
ja sam htela da kažem da moj muž nema kompleks maltezera, obozava je, ali cezne za velikim psom i na veliku radost stize mu za par meseci, svi se radujemo sem maltezera, njoj ne znamo
kako da kažemo :))))

Jeste obaveza, ali je divno imati psa i porodicu. Predivna kombinacija. Najbolja stvar je da ga das na dresuru, to je najbolje rešenje. Moj nije kastriran, zavisi od tebe same da li hoćeš da ga das na kastriranje ili ne. Kupovati samo od proverenih uzgajivaca inače će ti otici bogatstva na veterinare. Moj ostaje kuci i ne radi nikakvu stetu. U Kanadi imaju hoteli za pse mi kad idemo negde na odmor mi ga ostavimo tamo. Imamo i odlicnog cuvara.U kanadi jako puno ljudi ima pse, gde ja živim svaka kuca ima psa.
Ako nemas svoju kucu sa dvoristem onda je teško. Ako uzimas stan u zakup onda bolje nemoj psa niti kog ljubimca posto desava se da vlasnici stanova neće da primaju ljude sa ljubimcima.
Mi našeg ne bi dali ma ni za šta na svetu pa to mi je još jedno dete.
Pazi se veterinari su veliki lopovi, meni su jednom ukrali 3000 dolara samo sto je žena pomenula da pije dosta vode kad ga je vodila na vakcinu. Posle toga ispitivanja, bolnice, specijalisti i naravno ništa. Mogao sam čak i da ih tuzim dobio bih ih na sudu lako.
Onda sam naucio S.P.C.A oni imaju veterinare i ne naplacuju previse i taj novac sto zarade ide za zbrinjavanje napustenih zivotinja.
Puno sreće.

E, moj Kanaadjanine pa nezivimo svi mi u prostranoj zemlji, gde da držimo psa kada imamo samo nekih stotinak kvadrata mazimum stana i ništa vise.
Ovo me potsetilo da svaka zemlja ima i svoja pravil ponasanja, tako verovatno i to što ti napisa iz Kanade.

U svakom slučaju ja sam za to da se pas uzme, a kao i sve ostalo i pitanje prostora će se rešiti. Pas i sam si napisao je kooperativan nacice on sebi mesto i biće srećan a i ukucani, jer ako deca rastu uz ljubimca postaju bolji ljudi. Naučno dokazano nije moja konstatacija.

izvini a koje rase je pas?

Nisam mogla a da ne dodam nešto na ovu temu. Pas jeste obaveza i to prevelika,ali verujte mi koliko vi za psa učinite vama pas vraca i to najmanje duplo. Celog zivota sam cuvala neku zivotinju.Prvog psa sam dobila kada sam bila mala i nisam mu posvecivala dovoljno paznje u početku. Desavalo se da jadnicak ne izadje iz kuce i po tri dana.Bio je lepo vaspitan,imao je svoj wc i kupatilo ali on je samo hteo napolje da se igra.Cuvali smo ga do duboke starosti,zbog teske bolesti smo morali da ga uspavamo u 13-oj godini i verujte još uvek ga nisam prebolela a prošlo je već 4 godine.I dalje sebe kritikujem sto sam bila tako nemarna u početku,kad sam se malo opametila nalazila sam vremena i za tri setnje dnevno,a imala sam sve vise i vise obaveza,nije nemoguće.Zato je jako bitno edukovati decu.Pas nije igracka,to je zivo biće koje zasluzuje vase vreme,paznju i ljubav. Sada cuvam dva velika psa u dvoristu,lovacke rase i obozavam ih,i zahvalna sam sto ih imam,jer koliko god da sam neraspolozena, dovoljno je jedno mazenje ili jurnjava po dvoristu i sve nastane. Kolika god da su obaveza,ne bih mogla da zamislim zivot bez psa.
Živim u Srbiji,gde još uvek ni ljudi nemaju zastitu od vlasti a kamoli psi,tako da se već dosta godina borim da malo samo promenim svest ljudi,svojih sugradjana,ali... Već mi je suvise ruznih slika u secanju...

Sto deca budu starija sve će ih manje zanimati pas a sve vise izlasci napolje posle kojih ostaju duže u krevetu,obaveze u skoli i na fakultetu se rapidno povecavaju,dolaze neki part tajm poslovi,pa momci ili devojke...
Sto bi rekao legendarni Djuza Stojiljkovic:„I ja volim pozoriste ali ne u svojoj kuci” Ovo pozoriste zamenita sa recju pas.Inače volim sve zivotinje i sve su drage svaka na svoj način.I ja ima troje dece,i kada smo razgovarali o psu i o obavezama oko njega svi su mi se nekako izvlacili i u startu stavili na znjanje da bas neće moći da mu se puno posvete.Ako bih ikada kupio psa bio bi to Haski,jer ih gledam svakodnevno ovde u u mojoj ulici u setnji.

I ja sam zelela da uzmem Dzek Rasela ,ali sam se predomislila jer nisam bila sigurna da li ću moći da mu pruzim ono sto njemu zaista treba. Istina je da ti psi traže mnogo setnje i akcije ,pa ako nemate vremena za tako nešto možda je bolje da se odlucite za neku rasu koja nije bas toliko zahtevna.

Moje iskustvo sa Dzek Rasel terijerima se svodi na dolaske kod jednog poznanika pre skijanja da ga pokupimo, pa bismo cekali po 5-10 minuta kod njega u stanu. Njegov Dzek je bukvalno trcao krugove po stanu, preskakajuci sofu koja mu je bila na putu.

Za stan, imam ideju za finu „rasu”, jednu od novih, hibridnih. Zovu se Puggle, i mesavina su Pug-a i Beagle-a. Imamo jednog u parku gde ja vodim mog, oko 20 lbs je, sladak k'o secer, lud k'o struja, ali skoro sigurno manje energetican nego Dzek. Jedini problem je možda lajanje ako se navikne na to, jer laje upola kao Beagle. Pogledajte njih, http://www.puggle.org/toppictures.asp, mnogo su slatki.

još neko da mu udeli minus pa da ga ne čitamo vise

http://mmance.on.neobee.net/psi.htm
SanSan pogledaj ovaj sajt,mislim da tu možeš naći stvari koje te interesuju

nema veze sa temom ali ovo je pas koji ima posebno mesto u mom srcu, umrla je od starosti, bila je fenomenalna, obozavala je da nosi naocare i cucla cuclu...kupovali smo joj cucle u neogranicenim kolicinama, kad joj jedna dosadi samo poklopi zubice i pregrize je...
sedela je po ceo dan u fotelji i hrkala...bila je stvarno neverovatan rot :)
niko je nije naucio svemu tome...cuclu je uzela od jednog deteta kome je ispala a naocare su joj stavili onako iz zezanja misleci da će kao i svaki pas da se pobuni, desilo se suprotno, sedela bi satima sa ruzicastim naocarima :)

http://www.snapixel.com/people/eSSe

pas nije macka pa da ga naucis da piski u kutiju niti će ikad uci u tako nešto da vrsi nuzdu, postoje psece pelene na koje može da nauci da ide u odredjenom delu stana, ali kutija nikako
sve male rase, koju god da izaberes ne moraju da se setaju svakodnevno, a ti uzmi civavu, nju mrzi i da hoda :)))

Znaš šta istraziteljko,trazis nemoguće!Svaka zivotinjka trazi vazduh kao i tebi sto treba voda,hrana i sunce tako i njima.Po meni nisi još uvek sama sa sobom da li to želiš ili ne,a nećeš ni u dogledno vreme,za to ti treba prvoshodno da imaš ljubav prema zivotinji,a posle ide sve samo od sebe,setnja i igranje sa psom.
Ja bih ti preporucila akvarijum od jedno 50l sa jedno 3-4 ribice.Za to ne treba da brines što se setnje tiče niti sveze vode 3-4 puta na dan.
A uvece pozajmi od decice neku plisanu igracku i mazi je dok ne zaspis!
Nema ljutis,ja samo pišem realno...

Imala sam pudlu,a sada imam mesavinu pudle i grifona,i jedna i druga obozavaju setnju,trckaranje po travi,njuskanje,kopanje,nekad manje,nekad vise,zavisi od vremena i raspoloženja. U svakom slučaju 2-3 puta dnevno idemo u setnju. Ko ima dvoriste može da bude zamena za poneki put,poenta je da i zivotinja voli da izlazi napolje,čini je srećnom i zadovoljnom. Zatvorena zivotinja može biti veoma nesrecna i usamljena,depresivna i besna...a to sigurno ne želimo.

SanSan-mislim da ne morate previse da se opterecujete trazeci „savrsenog psa”,ja sam se u sve moje pse „zaljubila” na prvi pogled i oni su za mene postali savrseni. Uzajamno se volimo,imaju svoje mane i vrline kao i svi. Ako malo obratis paznju videces da svaki pravi ljubitelj zivotinja za svog psa(u ovom slučaju psa),kaže: „Moj pas je najbolji i najlepsi na svetu”. Nisu razlike u karakteru i ponasanju ogromne,mnogo zavisi od vaspitanja.

Prvo nemoj da cenzurisete 1234...i ostatak, takvi nam trebaju da nas podsecaju da ima i gorih od nas samih.
Drugo postoji razlika između psa ovde na trulom zapadu, gde se doticni smatra Osobom i clanom porodice, i tamo daleko na podivljalom Balkanu, gde se „lavlijer”(onaj sto laje ceo dan po avliji) smatra Dzukelom, i tretira shodno.
Ja, iako sam na ovom sajtu bolje poznat kao majstor za Trecepozivacki Cevap, imam jedno izvanredno „tranziciono iskustvo” sa gore navedenim Cetvoronozcima.
Pocelo je još u mom „prethodnom zivotu”, na brdovitom Balkanu, gde je doticni drzan u avliji, uvek bio pun buva, cepao komsijama caksire i spavao u njegovu ličnu „prdekanu”.
Kako sam preleteo dva kontinenta i jednu baru pocevsi „drugi zivot”, i sleteo ovde (gde još uvek „indijance ubijaju, zar ne...”), u zemlju uvrnutih anglosaxonaca, vremenom sam i sam postao „uvrnut” i doticnog „lavlijera” poceo da smatram Osobom.
Neko je dobro primetio, da roditelji koji kupuju kucnog ljubimca za svoju razmazenu i „iskvarenu” decu, ne treba da se na iste oslanjaju, da će da cuvaju „iste”- kao sto neće ni njih (roditelje) kad jednog dana pocnu da „mirisu na camovinu”.
To se uostalom desilo i meni samome, moj sin pubertetlija kupio sebi „kenjonju”(K9) pre sest godina, i od tada ga izveo sest puta, i nijednom nije pocistio ni jedno govance. Deklarativna „ljubav”- isto kao i Patriotizam u vecine nas.
Spala knjiga na dva slova, tojest na „budjavog”(mene).

*Dakle, najlenjiji „kenjonja” mora da se izvodi bar jednom dnevno. Hiperaktivni (vecina)- dva do deset puta dnevno.
*Govanca mora da se ciste svaki dan, a ne da ceo komsiluk smrdi, pa onda komsije kažu „e, ako smo ih bombardovali”.
Ja lično se sunjam iza „kenjonje” i kako „ono” ispadne, ja ga odma uvatim golom rukom još u letu(na koju sam prethodno navukao „bijodegrejdablu-samoraspadajucu” kesu), tako da smrad istog svedem na minimum- a takva „vezba” mi smanjuje potrebu za „basketom”, kao sto je ima jedan od prethodnika.
Vecina „kenjonja” mogu da „razumeju oko dve stotine reci i izraza, ukljucujuci i grimase, kao i ”bodi lengvidz„, tako da ih treba ponavljati dosledno i ukapirace eventualno zastp se plezimo i becim na njih (”aaa,,, ukljucis bolan...„).
*U dzep da se metnu ”tritici„, i da se doticni povremeno nagradi, ne stalno, ali tako da nikad ne zna kada će... (kao Krkobabicevi penzioneri, koji nikad ne znaju kad će da prime penzijju, ali je primaju povremeno, i zato stalno strpljivo stoje u redu), tako će i doticni ”kenjonja„ po principu Pavlovicevog reflexa da se utrenira da radi neverovatne stvari.
*Pošto ovde na trulom zapadu ”kenjonja„ spava u krevet, na sofu, ili bar na meki tepih, i ako ne lize svoj svoj cmar, onda lize naše udove(ograniceno na četiri fundamentalna- da se ne bi drug 1234...osetio prozvan), onda mora da mu se daje solucija za buve, gliste, parazite.. jednom mesecno(ja koristim Revolution- posto sam poreklom iz revolucinarne porodice, tetka mi je bila pozadinski radnik)
*Mora jednom godisnje kod veterinara, i da mu se daje cvrsta pseca hrana, bez ljudske, da ne bi kakio corbasto.
*Nokti da mu se seku i turpijaju redovno, da ih ne bi lomio(a i da ih on sam ne bi turpijao na nas skup namestaj iz ”likvidejsen„), a ako ima flopi usi da se iste povremeno ”onjuse„, i ako smrde da se ciste sa usnu soluciju i papir na mali prstic- ne bih kotonovane stapice, da mu se ne probije opna.
*Zubi da mu se peru redovno, jer ako mu se tu nešto rasklimata ili inficira, Zoca veterinar ima da te osisa na nulu.
*Guza da se brise posle kakanje, da ne bi ostavljao otisak na beli carsav, a i da ne bi imao ”junik dezert„ za ličnu degustaciju(odatle izreka ”ima jezik pa mu dupe lize„).

Što se tiče izbora ”kenjonje„- ako ćete da ga držite uglavnom u kafez(flet), da se uzme lenjivac- ako ćete zajedno da dzogujete, da se uzme dzoger- ako ocete da plasite komsiluk i tako nadoknadjujete neki licni telesni, ili mentalni nedostatak, onda da uzmete ”bulonju„.
Ako vam samo treba određena velicina i boja prema namestaju, najbolje da uzmete ”plisanog„ i to na bateriju, a ne da mucite ”kenjonju„ i sve oko sebe.

Dovindjenja!”

Ovo gore je bilo veoma zabavno :) Najozbiljniji komentar iz najsmesnijeg ugla gledanja.

Psi su predivni prijatelji, i svaki ima svoj karakter, prema kome se valja ravnati i po malo prilagodjavati.Vremenom on postaje deo copora u koji i vi spadate.A, to znači da morate biti i ostati vi vodja tog copora, kako vas nikada nebi mogao iznenaditi svojevoljnim ponasanjem.
Oni su velika obaveza ako ste savesni i ne želite da vam najveci prijatelj trpi. Ima svoje ritmove i potrebe, naročito ako je temperamentniji, i zahteva cesce setnje.Za taj nivo savesnosti ne racunajte na decu, jer deca nisu svesna takvih obaveza. A, o održavanju higijene kuce da i ne govorim. Kako god da se uzme, vi ste ta koja će pored već postojecih obaveza oko posla, porodice, svog velikog prijatelja i sebe izloziti trpljenjima. I mada veoma volim, ali i postujem psa kao najveceg prijatelja, ja se više ne bih usudila drzati ga u stanu.

eSSe
(narodna poslanica)01. oktobar 2009. u 12.51u zivotu sam imala 8 pasa i 4 razlicite rase...svaka je bila prica za sebe:

kao tinejdzeri (sve do treće godine zivota):
pudle su unistile komplet garnituru dnevne sobe, sa tepihom i stolom...
svekrvina pudla je obozavala da okopava saksije sa cvecem a sem toga nikad drugu stetu nije pocinila, a isto su leglo bile...
vucjaci su se zanimali u slobodno vreme grickajuci ves u dvoristu koji se susi na zici praveci im rese...a ukrasne kokoske su bile jako zanimljive za hvatanje (do smrti)...
mesanac je voleo cipele sa stiklom...
maltezerka mi nikad ništa nije unistila al ima fetis...carape i gace... ako to nadje u opticaju sve stavi na gomilu u dnevnu sobu...
doga voli da gleda kroz prozor, unisti noktima drvenariju kuce na planini (i pod i prozore)...kad se vozi kolima povraca joj se, a mirna je jedino kad je držiš za sapu...

neko drugi će ti ovde ispricati bisere svojih pasa, ovo su samo neki od mojih...i povrh svega ja ću uvek imati psa, jer prosto meni šta god da uradi ne smeta, pri tom kad napuni 3 godine smiruje se i postaje najbolji psi na svetu kome je zivotni moto kako da se zavuce kod tebe i da ga mazis, dok te celog svog zivota zabavlja svojim biserima :)

ne, ti nisi spremna za to jel' da? :))))))

Umrla sam od smeha dok sam citala tvoj tekst :)))))))
Genijalno :))))

Što se postavljaca teme tiče moram joj reci ovo. Ako se neko pita da li je pas velika obaveza to je već alarm, ne kupujte psa :). Zao mi je sto to moram da kažem ali tako osecam. Ne može vam niko preporuciti idealnu rasu za zivot u kuci jer prosto psi su toliko individualne licnosti isto kao i ljudi. Ima ih od blesaca, zayebanata do dzangrizavih nadzak baba. Od super pedantnih primadona do aljkavih dzibera. I sve to sa rasama nema bas i neke veze :)). Moj pas je mesanac, spada u srednje velicine i iako ima 4.5 god. još uvek je super hiper aktivan. Sem sto je nemiran i mnogo voli da bude na vozackom sedistu dok se vozi, strasno je napet i prati saobracaj :),nema neke druge „mane” :)). Pre neki dan moj muž ostavlja prozor otvoren na autu da bi pas mogao da iskace i uskace kako mu je volja unutra (auto mu dodje kao kolevka, vozacko mesto obozava) i napolje a na komentar da će ostaviti duborez na vratima samo je prokomentarisao: 'njemu je sve dopusteno'. I stvarno, stvarno, nikada nam nije predstavljao obavezu. To je jednostavno clan porodice sa najvecim pravima. Eto :)))

PS Puno sam pasa „propustila kroz sake” i njihove godine zaista nisu važne. Jednako se prilagodjavaju i jednako vole. Potrebno je mnogo ljubavi i razumevanja a oni to vracaju 1000%. Nema da omane. Jedino ako neko bas iz sve snage želi da posmatra odrastanje svog psa. Mnogo su slatki kad su mali.

Pa, zato što ni on neće da legne na parket zbog zimocu, pa normalno da stavi pored sebe na trpezu.

Ni ti ne bi seo za sto, a tanjir meto na pod.
(Može biti i da malo voli da p...j...a gazdu)

Koliko ljudi, toliko cudi, a tako vam je i sa našim mezimcima i najboljim prijateljima. Veoma su inteligentni, brzo i lepo uce. Ono sto mu dozvolite vise puta to će usvojiti kao dozvoljenu naviku. Mišljenja sam da o psima, karakterima, temperamentima treba nešto i procitati. Nešto nauciti, a onda prema sebi, svom karakteru,i temperamentu opredeliti se za psa.
Na stranu to što su veoma slatki naročito kad su mali,sto neko ovde rece, treba ih i vaspitavati, šta jeste a, šta ne dozvoljeno.I tu vaspitnu meru dosledno primenjivati. Imati na umu da pas nije igracka za decu, nego zivo biće sa svojim potrebama i to postovati.Odrasla sam uz pse, a kasnije u svom domaćinstvu imala psa. Otac mi je bio veliki poznavaoc flore i faune i uz njega sam još kao dete ucila o nasem okruzenju i bogatstvu zivota oko nas. Dosta toga sam i citala, i od strucnih ljudi ucila. Sama sam primenila neka u odrastanju naucena iskustva kod obucavanja,ali i strucnjaka i >vaspitala< moju kuculju.(Ovaj izraz vise volim od recimo - dresura -.)Moja kuculja se ponasala kao lepo vaspitani clan domaćinstva na cudjenje raznih gostiju.Kad imam drustvo lezala je na svojoj fotelji, i bez poziva nije nikome prilazila.I kad bi je neko pozvao, prvo bi pogled uputila ka meni. Bilo je dovoljno da klimnem glavom, da sva razdragana i ona dodje u naše drustvo,i trazi porciju neznosti, ali klub stocicu i posluženju nije prilazila da njuska ili nešto dira. Jer, slozicete se, tako nešto i nije bas dopustivo.A, gosti ne moraju da tolerisu ili vole moju kuculju, onoliko koliko je ja volim. Zadivljujuce je koliko oni znaju da komuniciraju sa nama, ako smo spremni da se tom nacinu i mi posvetimo. Spremala sam se da izadjem napolje, a to je zelela i moja kuculja.Nisam joj mogla ispuniti zelju, i kad sam joj to objašnjavala, nadurila se i demonstrativno otisla na svoju fotelju, okrecuci mi ledja.(Inače, ovo je redovno radila kad se naduri.) Ne malo iznenadjenje me je sacekalo kad sam se vratila kuci. U predsoblju, gde su stajale moje cipele i papuce, u jednoj od cipela, mene je sacekalo govance moje kuculje!!! Gledala sam u cudu ne verujuci svojim ocima.Tada sam shvatila da ja znam jako, jako malo i da me ucenje ali i iznenadjenja tek cekaju.U cik zore (oko 3h)znala je da pridje mom krevetu, i da mi gurne svoju vlaznu njuskicu u lice. Da me dira, gura.. dok me ne probudi. Kad ja sednem na rub kreveta, ona juri u pravcu izlaznih vrata, sto je bio jasan poziv...ja moram napolje!Na bose noge obujem cizme, kaput, i mislim brzo ćemo, a napoju vejavica. Izadjemo napolje, a ona jurca, vuce mene na povocu na sve strane,i nikako da obavi ono zbog čega smo i izasle.I, ja je pitam, gundjam, pa, jel ti to mene zafrkavas? Smrzla sam se! Ovaj vetar će da mi otkine usi. Ajde, zavrsi to pa da idemo kuci u toplu sobu.Ali jok...ona tera po svome..njuska, ko biva trazi mesto gde će da cucne.Moja kuculja je imala veoma jak karakter, i na svakom koraku je to dokazivala, a na meni je bilo da takticno i dosledno držim svoj kurs kao vodja copora. Ona me je naucila da ona svoj krevet sama priprema prema svojim zeljama i potrebama. Da zategnut prekrivac na fotelji ne dolazi u obzir. Vrtila se u krug,zubima vukla prekrivac dok prekrivac nije zguzvala i sebi namestila lezaj.Ja sam prekrivac ponovo zategla, a sutra kad sam se vratila sa posla nasla sam svoj dusek upropasten!!!Poruka je bila vise nego jasna bila ja ljuta ili ne. Zaprepastena ili ne. Na njenoj fotelji, ona je sebi uvek ponovo namestala lezaj,pripremala za spavanje a ja sam joj dozvoljavala.Ljutila se na mene, sto čitam,a ona bi vise volela da jurca po Kosutnjaku. Zvala me je, vukla za nogavicu trenerke,a ja sam se na to oglusivala.To sam shvatila kad mi je raskupusala par knjiga.Tokom vremena,i tokom godina ja sam uz moju kuculju ucila, nekad na lepsi a boga mi nekad i na tezi način šta ona želi, ili šta njoj treba.Ja sam je pratila i ucila, a ona je saradjivala, i postovala moje naredbe.Kako se to voli to se i ne može opisati.Kako se može ostvariti saradnja i komunikacija to je za cudjenje.Kako su godine odmicale,ja sam prihvatala njene potrebe,pratila njeno ponasanje, a u kuci vise nije bilo nikakve stete.Cesto mi se cinilo, da joj nedostaje ta jedna glasna zica da mi lepo i jasno saopšti šta misli ili želi.Uz coveka i predanu saradnju njihova prirodna inteligencija se razvija do cuda.A, onda koja je to patnja, tuga, patnja, pa patnja kad tako nešto izgubimo, ni to se ne može opisati. Na ovakav, neki novi gubitak ja nisam spremna. Mnogo je razorno.. Ja danas zastanem i pricam sa lutalicama, koji se okupljaju, i traže malo neznosti ili lepu reč.(Ovo kao da im vise znaci od dobrog zalogaja) Prilaze mi copori, ja cucnem ili sednem na klupu, pomazimo se ispricamo, ceskamo, a oni me onda lepo isprate.I tudji psi, kojima se obratim sa par reci i cucnem, hoće da se pokidaju od radosti.Cesto me ljudi gledaju u cudu kako tako slobodno prilazim njihovom psu, koji je navodno opasna sorta, a on se kida od radosti dok mu ja pricam, i dok ga ceskam.Psi su predivni, odani, puni ljubavi, koliko im ljubavi pruzimo visestruko dobijamo nazad.Ali, kad kažem da su velika obaveza, jesu, jer to podrazumeva i celokupno angazovanje ako želite da budete ispravan vlasnik,da postujete njihove potrebe,zelje, ali paralelno sa tim i svoje, i svog domaćinstva.

Strazo, nemoj da uzimas psa. Ovo ti je najiskreniji savet koji će te spasiti nevolja. Psi moraju svakog dana po nekoliko puta da se setaju, jer je setnja za njih i vezba za misice i mentalna vezba. Nešto novo im se desava, cuju druge zvuke, osete druge mirise, imaju nešto sto im razbije dosadnu samocu kada ostali clanovi porodice odu svojim poslom ili se uvale ispred svojih kompjutera i televizora. Pas je zivo biće, veoma inteligentno, sa izvesnim emocijama i ne treba ga drzati u kavezu, makar taj kavez bio i velicine stana. Probaj ti da se nabijes u kucu na 5 godina, pa ako ne pozivcanis posle samo mesec dana, onda ćeš shvatiti koliko je to uzasno.

SanSan, mislim da bi vam bilo najpametnije da uzmete odraslog psa. Vecina ljudi smatra da je najlakse početi sa stenetom, ali to je zabluda. I zivotinje kao i ljudi imaju razlicite karaktere, razlicite nivoe energije. To se sve ne vidi dok su stenci, jer su svi veoma zivahni i veseli. Kod odraslog psa odmah sve vidis i znaš sa cime ćeš se nositi. Tako mozete i odabrati psa koji odgovara vasem nacinu zivota. Osim toga, otkud znate da ćete imati dovoljno znanja, vremena i energije da pravilno vaspitate stene kada pocne da u svom karakteru pokazuje neke nezeljene strane? Da ne pominjem stenece doba piskenja po podu, kukanja po celu noc i grizenja svih cipela. Ovako, znaš šta dobijas. Isto tako, ne mislim da je rasa bitna. Ima jako puno i agresivnih golden retrivera i agresivnih pudlica. Sve zavisi od karaktera i vaspitanja. Za vas bi bilo najbolje, s obzirom na već pretrpan porodicni raspored, da uzmete psa cije navike i karakter već znate. Pogledaj sajt www.petfinder.com, tamo mnoge rescue organizacije ostavljaju veoma detaljne opise pasa koje cuvaju. Priznajem, ja mesance i avlijanere cuvam u posebnom mestu u srcu, jer njih ljudi najcesce zaobilaze.

I na kraju, pas je velika obaveza, isto kao kuvanje, ciscenje kuce, odlazak na posao, odlazak u kupovinu hrane... Ne razmišljas o tome kao o obavezi već kao o još jednoj aktivnosti u zivotu. I sa svim problemima koji mogu da se dese nosis se sa kao i svim drugim problemima na koje naidjes.

Sve najbolje.

SanSan, ako ste zaista odlucili da se vasoj porodici pridruzi i jedan pas, onda bi vam bilo korisno da već sada gledate emisije 'Dog Whisperera'. Naucicete sjajne stvari o njihovom karakteru, instinktima, ponasanju i potrebama. Ako budete spremni i obavesteni pre nego kucov dodje u vas dom, prilagodjavanje će vam biti mnogo lakse.

Zivotinje ne treba samo voleti i hraniti, kao sto mnogi ljudi misle. Vlasnici pasa i macaka često zaboravljaju da je njihovom drugarima potrebna fizicka aktivnost u ogromnim kolicinama i cvrsta pravila ponasanja. Psi su veoma socijalne zivotinje koje žive u grupama i ako se shvate odnosi unutar njihovih copora, covek i pas će se lako uklopiti. Agresivnost i destruktivno ponasanje kod pasa nastaju ako covek ne razume šta je zaista potrebno toj zivotinji i kako funkcionisu njihovi instinkti. Ja duboko verujem da nema tog problema u njihovom ponasanju koji nije prouzrokovan ljudskom greškom. Isto kao i deci, potrebna im je doslednost u pravilima i da znaju da su voljeni, ali da ne mogu da rade sve šta hoće, vi to kao roditelji verovatno već znate.

Sve najbolje.

Možda Brittany Spaniel?
Srednje velicine, vrlo malo se linja, pametan, umiljat.
Nas ima 7 meseci i obozavamo ga :-)

Nas Scout je neverovatan. Nikad tako umiljato kuce nisam pre videla, samo se trpa u krilo i neodvaja se od nas. A i prepametan je. Samo 2 dana mu je trebalo da nauci da udari sapicom u malo zvonce koje smo okacili na vrata kad hoće da izadje u dvoriste.

Vrlo simpaticno,svi predlazu rasu koju i sami imaju :) To znaci samo jedno...svi psi su dobri,pametni,umiljati...nije bitna rasa,volis ih u svakom slučaju.