Sinoć smo u kuci imali pravu dramu. Moj divni slatki pas, koji ima samo godinu dana,naisao je na otrov,verovatno za pacove,najverovatnije ga samo liznuo i to je bilo dovoljno. Inače živimo u kraju gde ima dosta zelenila,predgradje,i naravno ima dosta pacova ali i ljudi koji ne vole zivotinje. Kome je bio namenjen otrov...to nikada nećemo saznati. U celoj prici moj mali obozavani nemirko imao je sreće. Od momenta kada sam ga videla na terasi kako se grci i muci,do momenta dok je stigao kod lekara prošlo je 20-ak min.U prvim momentima je bila strasna panika,jedva sam okrenula broj telefona od veterinara,bilo je 10 sati uvece ordanicija ne radi. Srećom da lekar i nije tako daleko. Uradio je sve sto je mogao,bila je to borba za zivot. Iako se tokom noćilagano smirivao morali smo da cekamo jutro da bi mogli da kažemo da smo ga spasili. Lekar kaže da smo ga doveli samo 10 min kasnije...ne mogu to ni da zamislim,ali nazalost i to se desava. Sada sledi borba za regeneraciju nadrazenih organa,ciscenje,dijeta...Sigurna sam da ne moram da vam opisujem kako nam je bilo strasno,ali spasen je. Uvek sam mislila da to mojim psima neće da se desi,lekar će mi pripremiti lekove koji se ubrizgavaju u slučaju da se ,ne daj boze,ponovo desi. Znamo za slanu vodu ,razblazenu sodu,hidrogen...ali to nekada može i da naskodi,ako se ne da kako treba. Znam da ću ubuduce biti u velikom stahu kada izvodim svoje zivotinje u setnju.Zajedno sa mojom cerkom smišljam tekst koji ću da odstampam na velikom formatu,upadljivo i efektno i da molim ljude da ne bacaju otrove. Bolje bi se resili pacova kada bi vodili racuna o higijeni,gde bacamo djubre i otpatke hrane. O ljudima koji bacaju otrove sa namerom da ubijaju macke i pse ne bih ni da govorim,njih bi jednostavno nahranila sa istim