Ona nikada ne dodiruje sibice. Ukoceni pogled registruje, a mlada bela ruka kontrolise i reaguje, na beskonacni niz spakovanih kutija koje nadolaze na kraju velicanstvenog industrijskog sistema, koji pravi mehanicku magiju, pretvarajuci drvenu pastu u jednake stapice sa obojenom glavicom. Ona nikada ne dodiruje majku. Cutljivo, poslusno i strpljivo, ona sprema rucak, pere sudje, pegla, dok majka i ocuh veselo i razdragano sede u tisini, puse, piju votku, gledaju kataklizmicne vesti i broje njenu platu. Ona voli da izadje navece, međutim u plesnoj dvorani je nevidljivija i od samog vazduha. Šta uraditi sa zivotom koji nije ni bolan ni tragican, ali je takođe lisen svake pozitivne emocije? Ona pohlepno cita ljubavne romane i u jednom trenutku dopusteno nam je da shvatimo da je gladna emocija i da je svesna toga. Napokon, nakon što je privukla paznju jednog prosecnog primerka muzjaka sa relativno dosta para, u njoj se budi nada o nekom emotivnom odnosu s njim. Pocinje da se smesi, njeno lice postaje neznije i lepse, a njene misli i osecanja nama pristupacnije. Taj pozitivni preokret je kratkog daha, jer je muzjak apsolutno nezainteresovan u dublju i emotivniju vezu, pogotovo ne s NJOM.
Osecaj ponizenja, nevoljenosti i beskorisnosti nadvladavaju svaki nagovestaj emotivnog zanosa. Da bi se osetila ispunjenom i zadovoljenom, potrebno je ipak prevaliti tezak, mada kratak put, od ljudskog bica do monstruma. Upaliti sibicu.

http://www.imdb.com/title/tt0098532/