http://www.imdb.com/title/tt1234721/
https://en.wikipedia.org/wiki/RoboCop_(2014_film)
Nakon ponovnog gledanja originalnog Robocopa iz 1987. poželeo sam da vidim i prošlogodišnji rimejk. Blu-Ray za 15 dolara ubačen je u plejer nešto iza 9 uveče, kad su deca već polegala. Ma koliko originalni Robocop bio dobar SF, zbog krvi i vulgarnosti ga ipak ne bih pustio pred decom. Ovaj novi Robocop, pak, pravljen je da upadne u PG-13 klasu, što će reći da nije ništa gori od 'normalnih' Marvelovih i drugih superherojština.
Čitam na netu da su fanovi originalnog filma dočekali rimejk na nož. Njihovo pravo, naravno, ali lično priznajem da nova verzija ima svojih kvaliteta. Iako ne stiže tamo dokle je stigao prvi Robocop, ipak razvija neke svoje aspekte i sve u svemu, znatno je iznad proseka današnjih filmova ovog tipa. Detaljnost i uverljivost spec-efekata donekle ispravljaju propuste u scenariju i kastingu. Po pitanju ovog drugog, nisam siguran da je Joel Kinnaman bio apsolutno najbolji izbor za naslovnu ulogu. Ono što je bilo glavno u originalnom Robocopu je da izaziva ne samo divljenje, nego i sažaljenje. Peter Weller je to znao da odglumi, taj tragični krik čoveka zauvek zarobljenog u mašini, istinski Deus Ex Machina... a Paul Verhoeven je, opet, znao kako da zaigra na tu kartu i na kraju poentira.
Generalno, rimejku fali auto-ironičnost koja je krasila original. Ne da je novi film nema, ali manje. Tu je, reklo bi se, glavni problem sa novim filmom - svega što je bilo dobro kod Verhoevena ima i u novom fimu, ali u manjoj, pa često i nedovoljnoj meri. Jošé Padilha, režiser, izgleda da nije imao hrabrosti kao Verhoeven da ide do kraja u svojim zamislima. Treba se podsetiti kakve je filmove snimao Verhoeven - Niske strasti, recimo. Kad Šeronka u policijskoj stanici prekrsti noge a vidi se da ispod haljine ne nosi ništa.. olala, no, samo kod Verhoevena, i samo u ono doba kad je on snimao. Ovi današnji režiseri i producenti nemaju 'mojo' za to.
Novi, moderni dizajn Robocopovog oklopa, šlema, oružja i sl. ostavio me je prilično ravnodušnog. Sve je to bilo dizajnirano jednostavnije a efektnije u starom filmu. U novoj verziji Robocop ne vozi Forda Taurusa nego jaše stealth motocikl, poput Batmana. OK, može i tako, ponekad i promena radi promene nija loša.
Na pozitivnoj strani može se nabrojati dosta toga. Samuel L Jackson je razbio sa svojom ulogom medijskog spin doktora, nekom vrstom muške Opre. Uloga odlično napisana i još bolje odigrana.
Micheal Keaton služi kao personifikacija korporacijskog fašizma, no u ovom novom filmu industrijalac je predstavljen na drugačiji način, više kao japijevski nonšalantni Tony Stark... ili bih možda trebao da kažem, kao Steve Jobs. Pokretačka snaga društva, vizionar sa idejama i kešom da ih ostvari... to je danas tipično lice krupnog kapitala. Keaton je odigrao uverljivo, ali problem sa njegovom ulogom je u tome što je napisana isuviše mlako tako da film ostaje bez klasičnog negativca. A to je u filmu ovog tipa ipak potrebno. Istina, pojavljuje se i izvesni Antoine Vallon, kralj amfetamina ili tako nečega, koji međutim niti traje dovoljno dugo niti uspeva da gledaocu postane naročito interesantan.
Gary Oldman kao naučnik koji je sastavio Robocopa - Oldman je sposoban da igra sve od A do Z, pa i uloge naučnika. Oldman se tokom filma kreće između istraživačkog zanosa i etičkih dilema vezanih za svoj rad, i kad se pogleda, upravo je Oldmanov lik ta moralna vertikala filma. Oldi dobar kao i uvek.
Odluka da se reciklira originalni soundtrack Basila Poledourisa je OK s obzirom da to je nešto po čemu se raspoznaje cela franšiza, koja obuhvata pored filmova i video igre.
https://youtu.be/O_AkU8wJ1ZA
Sve u svemu, Jošé Padilha je mnogo šta pogodio. Pravilno je shvatio da prvi Robocop nije bio film o policajcu u oklopu i da imati samo njega a bez svih drugih okolnosti i likova ne bi značilo ništa. Robocop je pre svega priča o korporacijskom fašizmu, o profitu kao prvoj od svih vrednosti, što je u novom filmu preneseno u kontekst globalnog neo-liberalizma. Otuda one scene u Iranu. Tehno-fašizam koristi mašine i tehnologiju da kontroliše društvo, uz izgovor da želi da mu obezbedi sigurnost. Da bi javno mnjenje pridobio za svoje zamisli, OmniCorp stavlja u mašinu čoveka. Mada od tog čoveka nije ostalo mnogo, samo glava i pluća (najimpresivnija scena novog filma) on je i dalje čovek i možda čak ljudskiji od ostalih likova. Frankenštajn koji se neminovno okreće protiv svojih tvoraca.
Priča o Robocopu ima i svojih religijskih konotacija. Tu je motiv života posle smrti, sa drugim imenom i telom, a delimično i sa drugačijim umom; motiv vaskrsenja u nešto savršenije, neuništivo, anđeosko maltene, jer Marfiju nisu ostali nikakvi organi s kojima bi 'grešio'. A kao i u originalnom filmu tako i u rimejku imate scenu kad Robocop, naizgled, trči po površini vode.
Novi Robocop film se vrlo dobro snalazi u sadašnjosti. Dotle je Verhoeven u svom filmu ponudio viziju stvari koje dolaze, i to viziju koja se jednim delom već ostvarila. Bilo je smelo od njega da daleke 1987. Detroit prikaže kao grad koji se raspada od kriminala i nezaposlenosti. Podsetimo se, Reagan je tada još uvek bio predsednik, a taj period dok je on vladao danas se pominje kao zlatno doba Amerike. Nikome nije izgledalo da bi stvari mogle uzeti takav tok kako je prikazano u filmu. No evo, Ameri danas ratuju dronovima a nije verovatno daleko ni dan kad će se na ulicama pojaviti neki robotizovani policajci. SF kao što neko reče, nije pokušaj predviđanja budućnosti, nego pokušaj da se ona spreči.
