Nisam namerno, bogami:

Upravo film Denisa Villeneuva je bio poslednji za koji sam imala snage da zasiljim plajvaz, negde prošlog leta, Incendies, savrsenstvo od filma, u svakom pogledu.
Gledah sinoć ovaj film, Prisoners, znam da ste dosta diskutovali o njemu, i to zaista i jeste film o kojem može da se razlgaba nadugacko i nasiroko, buduci da nije ni klasican triler (jer je previse dramatican), niti je klasicna drama (jer ima previse nasilja), ima otvoren kraj, te nam daje mogućnost da kontamo o tuznoj sudbini zlehudog oca, nije ni u kom slučaju ni blizu remek dela, a opet je film za preporuku. Naročito je preporucljivo imati na dohvat ruke daljinski, te tako skratiti mnogobrojne nepotrebne scene, a posebno u toku poslednjeg sata. Dugi filmovi MORAJU da imaju tacku kljucanja u trecoj četvrtini filma, inače je propas’.
Dok pišem ovo, predomišljam se na koju stranu da se okrenem, da li narativnoj ( o tome oni koji su gledali film ionako znaju te bih ih bez potrebe gnjavila, a oni koji nisu, mogu da se informisu na bezbrojnim filmskim sajtovima, naročito sada kad je Globe na pomolu), ili filozofskoj: reziser nam daje zadatak da umesto prostog pracenja price definitivno pune rupa k’o paorske carape, razmislimo, odnosno, tacnije, da se unesemo u kriticke ideje koje nam predlaze:
1. smol taun mrdrs, mejnijeks & prvrts, to smo već imali u Twin Peaksu na vrhunskom nivou,
2. ocinji bol i nemocni bes - kada se covek nadje u neobranom grozdju. Hju Dzekmen, otac nestale devojcice svu svoju zivotnu filozofiju polaze na kamen temeljac koji glasi: budi uvek spreman na sve! Odnosno, Titovo: živimo kao da će sto godina biti mir, spremajmo se kao da će sutra biti rat. Kako je to bilo i u Jugi, tako i u ovom filmu: kad te saleti ono nepredvidjeno, dzaba ste krecili, dzaba ti sve zalihe hrane i municije, gubis glavu i srljas u propast.
3. Nasiljem protiv nasilja: omiljeni americki sport, koji i u ovom slučaju ima dvojaku vrednost: sto jes jes’ očajni otac je bio na pravom tragu, dok je policija vrludala i ‘apsila kojekakve. Jadni Jake Gyllehal nije spavao hevtu dana, kosulju promenio nije, sve mu znoj ispod miski probija, trepce ne zna se, bori se sa krutnim državnim aparatom otelotvorenom u svinjolikom sefu policije da se RADI na slučaju, daje covek sve od sebe i ima, nije da nema, intuiciju i inteligenciju, samo je nasem unesrecenom ocu nekako neubedljiv, te on nema strpljenja da saradjuje sa policijom. Sad, ovde se pricalo o tome dokle je neko spreman da ide da bi spasio svoje dete, i to je validno pitanje, ali to nije pitanje za ovaj film.
Glavno pitanje u filmu je koliko neko sme da bude glup, a da time ne naudi ni sebi ni bliznjima?

Prisoners takođe otvara pitanje zestoke kritike religije, ne vere, nego religije, koja je ovde obasuta paljbom na tri fronta. Da je cela poenta bila u tome, bio bi to zaista odličan film. No, to je recimo neka vrsta subverzivne, ili bar veoma oprezne kritike, sto reziseru, čini mi se, malo otima kontrolu nad filmom.

Sve u svemu, ja bih mu dala solidnu trojcicu za:
izuzetnu fotografiju
u principu zanimljivu pricu, iako ništa novo u sustini
gluma recimo odrziva, mada Maria Belo treba da se sakrije u ormar i da nikad više ne izadje,
(oba freaka su odlicna, klinci su odlicni, kao i crna majka, dok je Maria Belo stvarno zalos’, a zla tetka je ziva komedija)
Rezija talentovana, mada, kako rekoh, ne znam šta mu se desilo, ali nešto jeste sigurno, neko ga je negde zestoko zaebo, dal’ su mu nabili tajming ili su mu cjapili lovu u zadnji cas, nem’ pojma, kako god, imao je u ruci remek delo i omasio.

Zestoki minus za belog oca (Hju Dzekmen) koji dakle u nemocnoj agoniji muci osumnjicenog mucitelja danima i noćimai bas nijednom se ne zapita, da li zaboga gubi vreme.
TO je već matematika, a izgleda da on ne ume da racuna: ako vam neko otme zivo biće, recimo dete od 7 godina, i vi onda otmete njega, i držite ga bez hrane i vode 6 dana, zar se necete zapitati: a ko za milog boga daje vodu i hranu MOM detetu ako ja njega držim ovde zakljucanog?? To mi je velika nepoznanica, zašto je jedna tako golema i ocigledna rupa ostala potpuno neprimecena.