Ona je nezna replika na velicanstveno depresivnu Liv Ulman.

Ona je belkinja sa severa koja kod Kaurismakija obavezno slusa noćnibluz, crn kao najusamljenija usamljenost

Ona nikada nije bila mlada.

Ona je lepa onoliko koliko je lep razbijeni led u kome covek voli da se ogleda

Ona uvek izgleda kao da nema pojma da je u nekom filmu

Ona voli (dominantne) muskarce jer zna da su samo oni usamljeniji od nje.

Ona je najopasnija kada je najbezazlenija.

Ona voli i ubija sa istim izgledom lica, jer strast lako zaposeda Akijeve likove i ostaje zauvek.

Ona je Kamijejev Merso sa malim grudima i velikim ocima.

Ona je hotelijerka koja kupuje restoran za prijatelje

Ona je radnik Crvenog krsta koji spava uz zvuke tranzistora sa čelom na staklu prozora

Ona je fabrikantkinja koja je shvatila pravu namenu šibica tek kada je izgubila sve

Ona je fatalna žena za čistače sa ulica Helsinkija i prodavace na malo koji još uvek slušaju muziku sa gramofona.

Ona postoji u mom životu, ali je smatram suvise opasnom za najmanje dva organa.

Ona je sarmantna osoba koju svakodnevno držim na bezbednom odstojanju u liku frizerke, trafikantkinje, slastičarke, zubarke ili (navodno dalje) rodice...

Ona je diskretno zanimljiva i ekstremno neatraktivna

Ona je plavusa kojoj to ne zameram.