BIO SAM AGENT CIA

-Kako da ga ne udarim?
Prosto me mami i izaziva jer stoji baš na mom putu.
Crn, težak onako masivan opušteno se ljuljuška prkoseći mi.
Bokserski džak.
Postavili su ga ko zna zbog čega da visi u hangaru ispred studija za snimanje gde se okupljaju statisti, glumci drugog i trećeg razreda uz svo prateće osoblje.
Baš sam se lepo osećao kad sam ga u prolazu ‘zavalio’ levim i desnim ‘krošeom’.
-Ooooo, ovaj džak je mnogo mekši i nežniji od onog našeg ‘crvenog’ u bokserskom klubu. Al’ znaju Ameri da ugode, svaka čast.
Resko je puklo pa su montažeri , garderoberi i kamermani podigli u proseku po jednu obrvu dok su gutali krosane i pečenu slaninu. Tek da se zna i da se ne zezaju sa ‘opasnim’ pedesetsedmogodišnjakom dok ga muštraju pred snimanje. Uz to napredovao sam od ‘policijskog narednika’ čak do agenta CIA . Respekt.
Ko zna koju ću ulogu dobiti u sledećoj seriji ‘Burn notice job’ ili nekom niskobudžetnom filmu. Dok me ne zapaze da sam u stvari skriveni talenat što inače svi mi mislimo. Da sam zapravo rođen za važnije uloge a ne za ‘exstras’ kako nas zovu. Samo da me ne ‘roknu’ na snimanju jer sam onda ‘ugasio‘ i nestao kao koletaralna šteta.
Ništa zato. Raspaliću onaj postavljeni džak još jače.
Valjda zato i služi.