Da, stvarno, lepo piše, ali naslov nekako nadobudan. Ili smo prosto mi snobovi.

Sreća ne napisa monkeys ili idiots, oni tamo tvoji preko velike vode su navikli da se na to ne ljute.

Ponovoi si promasio u neobjasnjivoj potrebi da cijelu filmsku istoriju
svedesh na par ruskih klasika (oni jesu siroki da se neke generalne paralel uvijek mogu povuci ne vishe od toga)
Kratki fim o ubijanju je istinsko remek dijelo po mom sudu dalekp
najblji od Kieslovskih filmova (među kojima ima josh makar jedno remek dijelo)
Ajde da povucemo paralele kad već navaljujes
Raskolnikov ubija babu u isplaniranom aktu nosen idejom da izuzetan covjek kao sto je sam može da ubije nize biće ako će to na izvjestan način poboljasati sudbinu covjecanstva (u ovom slucju novac koji će mu omogućiti da prezivi dok ne izvrshi velika dijela sa kojim će usreciti covjechanstvo)
Na njegovu nesrecu ubija i njezinu sestru za cije je ubistvo mnogo teze naći opravdanje makar bilo toliko rastegljivo koliko i gore opisanao
Najbolji dio romana je naravno odnos između Raskoljnikova i policajaca koji ga sumnjici ispituje i na kraju natjera da prizna
Psiholoska analiza ovog odnosa spada u najdublje sto je litertura
ikad dosegla u reces ljudske psihe
Na kraju romana Raskolnokov odlazi u Sibir pristajuci da okaje svoje grijehe zasnovanu na glavnom postulatu hrišćanske ideologije po kojoj možeš ubiti stotine ali ako se pokajes vrata neba su ti josh uvijek otvorena
To naravno nije slučaj sa malom nekrstenom djeceom koja će zavijek zavrsjti u limbu osudhjena na vjecnu patnju zbog cinjence da nisu prihvatili Krista kao svog spasioca
Toliko o vertikali hrišćanstava koje spominjes o moralnoj superiornosti koja je direktno i indirektno ubila milione na svom mracnom putu postajanja jedinom istinom

Ali ovo nije naravno tema o semitskoj sekti
Dakle dok Raskoljnikov ubija promišljeno ubica u kratkom filmu ubija
impulsivno i brutalno slučajnog taksistu prakticno bez predumišljaja
Ovaj akt ipulsivnog i brutalnog ubistva je kontrastiran sa smrtnom kaznom i exekucijom kou organizavano sprovodi država
Scena exekucije je daleko najbolja scena filma koja pokazuje koliko je film mocan medij kada je kreiran rukom mjstora kakav je Kislovski
Dakle ne ubij je upeceno državi i ovaj film je bio početak kampanje za ukidanje smrtne kazne u Poljskoj koja je usledila nedugo posle

Protivnici smrtne kazne danas imaju validan argument u cinjenici da njena konacnost dopusta mogućnost kaznjavanja i ubijanja nevinog
Kislovski čak i ne posezu za ovim argumentom
Brutalno ubistvo je izvan svake sumnje što se tiche pocinioca
poenta je u kazni - brutalnom ubistvu koje sprovodi država

daleko su dobro i zlo samo se ponekad priblize i sretnu, to je umetnosti i nama interesantno pa često scenariji junake filmova
dovode u takve situacije na vrlo izvestacen način. ili svetla i
tamna strana superjunaka, to mi je tek dosadno uglavnom.

Nećemo tako smuti pa prospi šta god je ispalo. Sneg može biti crn samo kad ga ljudi izgaze. Ostatak odgovora sutra 'stovana.

Cijeli film se može pogledati ovdje
http://www.youtube.com/watch?v=Pk4pmDAcv8k

Imati stav ne znaci obavezno ponizavati mišljenje drugih.

„Jesi li ti gledala kratki film o ubijanju
I kakve su to emocije izvan covjeka jeli to trava ”

Ne, nije trava. Ne tvrdim da trava ima ili nema emocije, to kao metafizika me se ne dotice, jer sam odrasla na zapadu i, kao sto kažeš, pod uticajem hrišćanstva (srećom u socijalizmu), koje prilično sazima sve stvari u veoma uske okvire - da sam, recimo, odrasla u Pekingu, tamo bih najverovatnije danas verovala u emocije i dusu svakog vlata trave, no, ostavimo to. Namera mi je da ti odgovorim na ovo kiselo pitanje oruzjem koji si mi sam tutnuo u ruke, dakle Nice je celim svojim bicem poimao emocije izvan coveka, izvan sebe samog kao pojedinca i sopstvenog ljudskog okvira. Kako bi inače objasnio da ga je patnja jednog KONJA katapultirala direktno u ludilo?

Što se tiče KK filmova, naravno da sam gledala, dokumentarce nisam, ali od Amatera na ovamo da.

To po pola bas hoću da osporim Babi. A ti ga ocera do kraja.

Babuska da smo po pola, recimo hipoteticno, ja sav po pola i dobar i los i musko i zensko bio bih možda dovoljan sam sebi ne bih tražio drugu savrsenu polovinu u nekom recimo kao ti. Naravno da se obracam i osporavam tebi, jer si se ako se ne varam ti gore osporila meni samo sam dodao njemu da on isterava bas onako uprosceno do kraja neka bude i sazeto bar ja volim sazeto, ali nije uvek dovoljno. I mislim da je relativiziranju bliza tvoja strana.

Ja nigde ne rekoh da volim samo filmove sa dve boje sesira to si
mi ti nekako nametnula, čini mi se da sam nešto drugo gore napisao
o tome kako dodaju superherojima tu drugu stranu i da to rade loše.

eh ja bih u smislu naše rasprave morao sad da tvrdim da si cela, ali plasim se da bi to već bilo preterano udvaranje.

eto te u smrtnom grehu gordosti zbog par redaka. u zaru diskusija usjanih ekrana svasta se kaže ne bi bilo zanimljivo da je drugacije.

ma ebem ti i zapadne i istocne religije se bave najvecim delom seksualnoscu toliko o duhovnosti. zlo o kome pricamo uglavnom je skoro identicno definisano u svim drustvima nezavisno od filozofskog i religijskog sistema bilo da je dusa u travi ili tu samo da je prezivari pasu.

cin prastanja ili pomilovanja koji neki zagovaraju ne znači da nešto nije zlo. zaista ne vidim potrebu da delimicno razumevanje zelja i potreba partnerki objašnjavam zenskom prirodom ako su žene sa venere a muskarci sa marsa ipak je to jedan suncani sistem znaci neke stvari su deo zajednicke prirode.

ja bih da dodam i pored umeca ksistofovog i njegovih saradnika
da su ove teme i te kako obradjene u jugoslovenskom filmu barem dvadset godina pre i u onom periodu pre crnog film i u njemu
možda ne na ovako sistematican nacina, ali verovatno zesce. tako
da je veoma deo bitan i klima u drustvu kad se nešto snima i percepcija u tom svetu koji deli nagrade. sa distance od samo dve decenije poljacima je mnogo bolje nego bilo kom od exyu naroda oni
su se jasnog zla izbavili mi smo imali coca colu, zasecerenu viziju.

kao kontru kratkom o ubijanju bih naveo dead man walking. uz svu empatiju koju nam razvija za shinov lik kad videimo one scene ubijanja u sumi teško da mnogi od nas mu ne požele kaznu koja mu sledi i ne bih njegovo priznanje tumacio kao dobrim u njemu.

Uvedite još nekog ko je popustio sa pamecu u pricu.

ne bih se uzdala u njegovo besedenje

ali je kreira
Al da razradimo ovaj topik o dualnosti dublje glede i unatoch

U nepodnosljivoj lakoci postojanja Kundera kaže da
mi spoznajemo svijete kroz dualnost kontrasta
i to na nachin da jedno stranu uvijek promatramo kao pozitivnu
a drugu negativnu pr. dobro-zlo svijetlo-mrak ... itd sve dok
ne dodjemo do jednog posebnog
lakoca-tezina
Šta je pozitivno lakoca ili tezina?
Betoven kaže Kundera je smatrao da jedino stvari koji posjeduju tezinu posjeduju vrijednost Konsekventno Betovonove su kompozicije su prilixno teske sve dok jednog dana istog nije posjetila izvjesna Eliza
zaleci se da su njegove kompozicije koje ona voli teško za sviranje za nekaoga njene skromne vjestine
Betoven odlucuje da za Elizu napise jednostavnu kompoziju laku da koristimo termin no svjedno zacudjukuce ljepote

http://www.youtube.com/watch?v=_mVW8tgGY_w

Dalje je za Kunderu Niceov koncept „vjecitog povratka” nešto zastrasujuce teško cikliccki progres istorije sa stalnim povratkom krvi i tirana

Za Kunderu je zivot nepdnosljivo lak jer je u isto vrijeme proba i premijera svaka je situacija jedinstvena bez presedana

Njegovi junaci nemaju priliku da probaju svoje teske uloge u drami njihovih zivota koji se desavaju u vremenu u kojem se dogadja istorija

Dakle šta je pozitvno tezina ili lakoca?

Svetlost ne kreira senku. Kreira je objekat, jezik je tu jasan kao i logika. Dualnost o kojoj pricate u ovom slučaju nije sadrzina svetlosti
već nastaje iz postojanja i svetlosti i objekta koji stvara njenu negaciju. Tako je i sa prirodom ljudskom. Njena realizacija je deo bioloski zadatog deo uticaja sredine koji je dugi niz godina bio prenaglaseno vrednovan da je ukidana odgovornost pojedinca za učinjeno.

Bismillah! No! We will not let you go!

Nema bezanja temu ste raširili i na Angloamere. Mogao bih nešto da se složim u vezi ekranizacija, ali nije to iz povrsnosti.

Masala, Babet :). Herr, ko mesa babaostrvljane i koloniju im? Dva shvatanja sveta, u svemu. Ovo si inače u pravu, stereotip o glupom Ameru(premda, tu su sami ztva stereotipizacije u koju guraju ostatak sveta jer ta potrosna sran/ja od masovnih sadrzaja uglavnom prave ljudi koji know better).
Mada je to kod njih ustvari besklasno-kastinski oksimoron: velika zemlja dovoljno da se retko mesaju ta dva univerzuma ovih sto znaju ko je Andric ili Karlos Fuentes, i ovih sto misle da je zemlja ravna ploca na kojoj postoji Nebraska

Postoji taj sistem koji snažno odbacuje sve sa strane i mesta koja su meka za sve umetnike sa strane. Jbt pa nije se svaki emigrant iskrcao sa diplomom kao Tesla. Preko univerziteta imaju mesta za mnoge strane pisce i profani sa umetnickih koledza se trude da snime filmove za Sandens i sl. kao velika kultura su sami sebi dovoljni ali za razliku od većih evropskih nisu zatvoreni. možda sto im od filozofije najviše pase pragmatizam. Ja stvarno ne znam Engleza koji je nešto značajnije napisao posle Greena. Sve sto sam nasao po knjizevnim casopisima ništa posebno. To za mase su radili i ljudi kao Dzon Fante, i kod nas je Pekic radio scenarija dok mu žena nije preuzela finasiranje.

glupa sam za ovu temu, ne umem da vadim i koristim reference jer se ničega ne secam.