Nazalost, film je los, bolje ne trositi lovu za kino. A što se Tetra tiče, fiom je ok, samo je kraj totalno sranje

De si bre, Oracije. Taj prethodni (Arge.) je Frensis snimio imajuci u vidu valjda vlastitu relaciju umetnicke tenzije sa ocem, Karmineom Kopolom, kompozitorom, i uopste sa tom porodicnom fransizom. Toliko se secam iz nekog intervjua sto je Frenki dao Dubravki Lakic i ova umesto da ga usmerava u tom cilju (da prica o filmovima) krenula da ga ispituje o Kusturici i americkim predesednickim kandidatima.

Nego tu ste oboje (Babet). Gledah neku noc film koji ste ovuda preporucivali, H-8 Nikole Tanhofera. Neki sitni sati i uvatih na frku nešto posle početka a onda kablovska zamracila zbog nekih tehnikalija. Kakav film. Definitivno jedan od Top 10 snimljenih u bivšoj Jugoslaviji pa još u ONO vreme: ono da te ne bude BLAM takvog filma, bas ni u većim kinematografijama nisu bolje docaravali tenziju. Viukao mi bas na francustinu/zavriju tog doba, u najboljem smislu.

I sad jurim po YT i vidim nema ceo film uploadovan - generalno bi ove magarce danas sto snimaju 'filmove' trebalo TERATI da gledaju te rheoloske iskopine i tuci po usima sto danas ne umeju da naprave ništa slično, yebali ih blokovi, duvanje trave, dilovanje, tranzicija, problemi mladih i sranya

to su sve tatini i mamini sinovi prošli losu skolu. aleksandar petrovic je bio kriminalno los predavaca i mentora a šta je radio sa glumcima možeš da procitas u feljtonu u politici o fehmiju. uzas.

ja odavno tvrdim onako uzgred da je crni talas unazadio deo kinematografije iako je doneo neke sveze teme. bio je jak period pre toga koji je makar dobro podrazavao te dve u tom momentu izuzetne kinematografije koje će ubrzo pasti u duboku krizu kad se iscrpi zalet autorskog filma. kod nas glumci se otad često krevelje u filmovima bez osnove i povoda direktna posledica nagrade zilniku. nema cvrste i jasne vremenske baze kad se i zašto ubrzava ritam radnje ili usporava. tada su im pisali neki od naših boljih pisaca scenarije ali to nije često prevedeno na filmski jezik. neki dan sam gledao film i uporedo se cita scenarij tj onaj deo njega šta glumac radi u kadru to bi fonti mogla strucnim terminima. fenomenalno. tek kasnije dobijamo generaciju odskolovanu u pragu sa poznatim rezultatom.

(Sinter)
02. jul 2012. u 16.09
to su sve tatini i mamini sinovi prošli losu skolu.

_____________

Pa dao si sustinsku dijagnozu what's wrong with Serbian cinema. Mislim, kod nas je i dalje JEDINI kriterijum da se pripada nekom od FDU-klanova i to je to. I zato danas imaš 20-i-nešto-godisnjake ciji prvenci lice na rane filmove Gorana Markovica (čemu je Goran verovatno ponajmanje kriv,nego ta idiotisuca ukorenjenost iluzije a se film „uci na FDU” u vremenu kad produkcije regrutuju klince koji prave smesne a inventivne klipove na YTube: da ne bude zabune, ne mislim da ne treba zavrsiti reziju, ali u svetu je danas rezija najpre tehnika, ko je upisuje, a kod nas moralisanje i filozofiranje ISTE ekipe već 40 godina - uporedi kurikulume rezijskih programa napolju i kod nas... obrazovabnje je demokratizovano i koliko će reditelj biti obrazovan zaisi od toga koliko je citao a ne šta je ucio iz istorije filma... obaska cinjenica sto kod nas Piter Dzekson ili Tarantino ne bi nikad snimili film jer nisu zavrsili FDU :D, tj ni srednju skolu for that matter)

sto bi nam sa filmom bilo ista bolje nego sa malinama, turizmom, visokim pecima. film je kod nas pratio polet drustva koliko se verovalo radilo u industriji tako je bilo i sa filmom rekao bih pre plime i oseke ne talasi ako poredim sa nekom prirodnom pojavom. i fudbal igra ko može da plati a ne ko zna. menja se al sporo.

Oracije ne qenjaj Silbe ti i Murtera. ExYu kinematografija je vrvela od odličnih filmova mnogi doduse nisu nagradjeni (snimalo se i smeca nije da nije). Zato redovno pratim exYu feelmax kanal kod nas pa i vase novije uradke. Nemoj samo da siris revizionizam da u komunzmu ništa nije valjalo i tako to.

Pa Oracije, to što kažeš, scenario iz zivota, pritom primeti koliko je bilo (ne samo kod nas) drugo vreme - dakle ovo nije neki crnjak u smislu da profitira na nesreci, nego daje neki, aj da kažemo, human portret. Eto, mnogo ispreletenih malih sudbina u iscekivanju sudara, can happen to anyone. Utoliko mi vise idu na nerve pomenuti danasnji filmovi jer se svode na:

- gde je moj dop?

- pusi qrac

- mamu ti yebem

- sacu da te isprangijam

- yebem li ti ženu.

I onda ti kažu da su to filmovi „iz zivota” a ustvari su (losi) prepevi nekog (polu) gangsterskog zanra iz devedesetuih. Sad stasava ta generacija scenarista, pritom mshom isfrustrirani ljubitelji tough guy-poetike koji ocigledno ni sa kim od toih zaebanijih likova nisu nikad razgfovarali u zivotu.