http://www.imdb.com/title/tt0044706/
http://en.wikipedia.org/wiki/High_Noon

„Tačno u podne” bi umesto vesterna mogao da bude i neki Šekspirov komad ili grčka tragedija; film o univerzalnim ljudskim slabostima, kao i vrlinama - časti i herojstvu. Šerif Kejn (Gari Kuper) ostaje u gradu da izvrši svoju dužnost i kada mu svi okrenu leđa i ostave ga na cedilu. U grad se sa svojim pajtašima vraća zloglasni Frenk Miler, pravo sa robije na koju ga je poslao šerif Kejn. Miler se zarekao da će se osvetiti Kejnu i potom poharati grad. Veći deo filma šerif uzaludno obilazi grad tražeći pomoć od onih za koje je mislio da su mu prijatelji.

Ni jednostavnijeg ni savršenijeg filma! Namerno je snimljen u crno-beloj tehnici iako je 1952. film u koloru već bio standard. Nije slučajno da se glavni negativac zove Miler, što je tipično nemačko prezime. Drugi svetski rat upravo se završio a na filmu su radili brojni imigranti u Holivudu, posebno oni jevrejskog porekla.

Uz Garija Kupera igra u to vreme malo poznata Grejs Keli. Stihovi balade „Do not forsake me, oh my Darling”, koju je komponovao Dimitrij Tjomkin:

http://www.youtube.com/watch?v=A4a_1UhwgFU

...odnose se na nju. Na početku, ona ne razume osećaj dužnosti koji tera njenog muža da ostane u gradu i suprotstavi se Mileru. Ali biće uz njega u odsudnom trenutku. Nakon obračuna sa Milerom i njegovom bandom šerif Kejn baca zvezdu u prašinu i sa dragom napušta grad koji ga nije zasluživao.

Šta reći za glumu Garija Kupera? Nema je. On ne glumi. On je to što jeste i kad su kamere uključene i kad nisu. Nema napora, nema preterivanja. Njegovoj pojavi se jednostavno verovalo.