gledala i ja oba
meni se onda cinilo da spajdermen nije dorastao zadatku. Gledala sam americku verziju u bioskopu.

pato koliko vidim kinezi su do sad uspeli da nadmase kopiranjem samo ruse zbog poslovicne aljkavosti istih.

odličan film, gledala samo americku verziju.

Brødre se zove orginal.

Americka verzija ni do koljena evropskoj, čitava glumacka ekipa je podbacila. Komplet svi.

A da nije te kradje...pa i slavni Scorsese ukrade The Departed pa ga okitise silnim Oscarima...iako je original bolji nekoliko puta.
A rijetko kad i da spomenu da je Departed plagijat...

Ni u krevetu se ne odmaram samo.

pazi da ti ne uvale neku ženu koju su testerisali madjionicari. jednu polu ljubis danas drugu sutra.

jes nama dovoljan i jedna polovnjaca šta bi sa dve.

Sad moram da se pridružim Babi i da izjavim da to sigurno neću pogledati makar davali za Dan Republike.

Mislim da je prebaciti atmosferu iz Pekinpovog filma skoro nemoguće. Atmosfera direktno proistice iz reziserovog stanja uma. To je izazivalo i kontroverziju i podsticalo polemiku - njegovo stanje uma preneseno na ekran.

Sve vise i vise rezisera danas uopste nema kreativnu snagu da proizvede bilo kakvo stanje uma. Čak bi se moglo reći da i nemaju um, uslovno receno. Zato i nisu u stanju da proizvedu „svoj glas”, a da ne govorim o nekom uzvisenom „glasu generacije”. Sveopsta sterilizacija i korupcija mozga zapadnog drustva, kojem i mi, zeljeli to priznati ili ne pripadamo, uopste nije zaobisla ni one koji bi trebali da prave „umjetnost”. Umjetnost po znacima navoda jer imam ja svoje predrasude što se tiče te rijeci.

Ipak, ne zaobilazi ih, rezisere, rekao bih većinu, zelja da postanu značajni. Odatle i rimejkovi. Svega i svačega. Ipak, zaboravljaju da stvaraju u jednom sasvim drugom vremenu koje zahtijeva i drugacije pristupe. Mogu oni koliko hoće da rimejkuju, mogu čak i da rimejkuju Travis Bickle-a, ali neće postici nikakav rezultat dok nisu u stanju da svoj um preispituju, kako su umjeli Scorsese i Peckinpah i toliki drugi genijalni reziseri, te da stvore atmosferu o kojoj pricas. I glas vremena i generacije u kojima stvaraju i kojem pripadaju. Istina, danas je sve teze i teze odpurijeti se pranju mozga do bezlicnosti, ali je, kao i uvijek kroz istoriju, to je najviše pitanje licnog integriteta, samo je vrijeme drugacije.

Uporedio bih to, donekle, i sa muzikom. The Beatles su, na početku karijere, bili prototip boy benda. Od takvih rekao bih veoma neobecavajucih početaka, za samo osam godina postojanja, oni su uspjeli da postanu najuticajniji bend u istoriji popularne muzike, i to samo zbog toga sto su sa jedne sasvim umjetnicki siromasne početne tacke krenuli putem istrazivanja svojih umova. Bukvalno sve sto je nastalo poslije the Beatles ima tragove the Beatles. Skoro da nema benda ili značajne autorske licnosti u svijetu muzike, bez obzira na vrstu muzike, koji nije bio značajno nadahnut njima. Možemo mi do rane zore pricati o Stonsima against the Beatles, ali kad se prica o uticaju na popularnu muziku, tu nema šta da se diskutuje. I pogotovo sad kad se gleda kroz retrovizor. Mislim, svaka cast i Dzegeru i drugovima, ali ono sto je istina istina je.

Ja, lično, nisam fanatik ni jednog ni drugog benda, posto sam sticajem okolnosti od pete godine bio izlozen jakim dozama Pink Floyd-a, pa mi je to omiljeni bend iz sezdesetih i sedamdesetih.

Sad sam skrenuo sa teme. Dakle, preispitivanje svog uma i generacijski glas - to je ono sto danasnji reziseri, a i muzicari, u velikoj vecini, nisu u stanju da proizvedu. Čak i ako pravis rimejk Straw Dogs, ne bi trebao da ti bude cilj da kopiras Semovu atmosferu, nego da postavis konstantu scenarija u svoje vrijeme i lavirinte svog uma.

E sad, ako nisi u stanju da preispitas lavirinte svog uma, onda nećeš ništa ni stvoriti. Tu lezi glavni problem. Danasnji umovi, čak i filmski, su u sve vecoj mjeri sterilizovani. I muzicki, rekao bih. Čak u tolikoj mjeri da ja pocinjem da vjerujem u neke teorije zavjere. :))

Što se tiče rezisera u Srbiji oni ne pripadaju toj civilizaciji.
Nemaju ni šta vise da kažu niti znanja a ni sa čim da podrazavaju zapadnu masineriju proizvodnje filmova. Matrix zahebancije i kratke rezove ovde niko ne ume ni da kopira. Dosadni do zla boga. Ne mogu da pronadju ni dobru pricu kao onaj rumunski o abortusu niti imaju elementaran osecaj za psihologiju. Može samo neki polovican exploitation kao Parada. Jako bi me iznenadilo i iskreno obradovalo odstupanje od ovog iznesenog.

Ma sve je ok.
Svako to posmatra iz svog ugla, meni ovaj rimejk nije bas tako los.
Bas juče se tako na internetu dopisujem s jednom prijateljicom, popriličan zaljubljenik u filmove, 67-mo godiste, i kaže mi da je gledala film Straw Dogs.
Tačno sam poceo da se cepam od smijeha ( pomišljajuci na naše drustvo ovdje), rekoh - koju verziju?
-Šta koju verziju? Pa ovo sto je sad izaslo, Marsden/Bosworth.
- I?
- Bolji film davno nism gledala.

:-)

Ma nek ljudi gledaju i uzivaju, to je sva svrha filma. Kad mi se film ne svidi, ja ugasim. Cao.

Tako gledah sioc The Descendants, ovaj silno nahvaljeni od Clooney-a. On dobio i Globus za to, a i film je kao najbolji.
Mislim, nisam ga ugasio, ali onakvih limunada sam se nagledao jedno 3 milijarde u zivotu...ako im je ono film godine...onda se nema šta pricati dalje.