Pride & Prejudice (2005)
http://www.imdb.com/title/tt0414387/

Atonement (2007)
http://www.imdb.com/title/tt0783233/

Gledam na ova dva filma kao na filmove-blizance. Imaju čak i identičnu ocenu na IMDB-u, 7.8. Tu su naravno i druge veze. Režiser je isti, Joe Wright. Glavna glumica je u oba filma Kira Najtli (Keira Knightley). Par drugih glumaca takođe su ostali lojalni režiseru i on njima.

Oba naslova su romantične drame sa predrasudom kao glavnom okosnicom zapleta. „Atonement” je ipak film koji mi je malo manje pri srcu. Glavni karakter ovog filma je zapravo režiser. Radnju često vozi napred-nazad želeći da gledaocu pokaže kako je lako doći na pogrešan (i fatalan) zaključak o ljudima i situacijama. Pomišljam da Joe Wright stavlja nešto lično u to. Ali fantastičan aspekt Atonementa (tj. „Iskupljenja” u prevodu) je scena povlačenja britanske vojske preko Dankirka, godine 1940. Ono što se odigralo četiri godine kasnije, iskrcavanje saveznika na Normandiju, prikazano je u britanskim i američkim filmovima priličan broj puta, ne bez jasno prisutnog ponosa. Ali konfuzno, demoralisano povlačenje preko Dankirka je druga priča.

Oba filma nisu laka za gledanje. Ne uvlače gledaoca iz prve. Potrebno je uložiti izvestan napor da se uđe u ove filmove. Kod oba filma sam prekinuo prvo gledanje nakon nekih pola sata i otišao da se bavim drugim poslovima. Kod „Ponosa i Predrasuda” sam u prvi mah dobio utisak da se samo priča, priča, na uvijen kurtoazni način one epohe, i da nema kraja tome. Kod „Iskupljenja”, radnja i karakteri me na početku jednostavno nisu zainteresovali. Ali kad sam ga dogledao do kraja mogao sam jedino da se složim sa opštom ocenom, da je reč o jednom majstorski skrojenom filmu.