Jel' gleda neko? Propustio sam hajp kad je isao pre par godina a i ne volim da gledam TV-serije na Internetu,nego oldschool. Bejah (i ostadoh!) rezervisan prema oceni da je u pitanju najbolja televizijska serija ever (posto je mahom porede sa Homicide, od kojeg jeste dramaturski delikatnija i narativno cvrsca, ali Homicide mi je nekako vise prirastao srcu, a i ne bi The Wire bio OSTVARLJIV bez Homicide-a koji je ustvari i zapoceo novu eru u istoriji televizije; sto primeti moj jedan drugar onomad, 'Homicide je prva serija u kojoj kamera igra glavnu ulogu' u smislu da je tu kombinovan taj pristup s kojim se ranije igrao samo Altman u nekim svojim opskurnijim i utoliko slobodnijim formama tipa Tanner '88 koji je bio ustvari svojevrsni eksperiment tadasnje kablovske).

Ali, lične emocije na stranu (UVEK ću vise voleti Homicide jer sam se nekako tu vise priblizio likovima i to je jedna od onih serija gde protagoniste na kraju kapiraš kao neku familiju, tipa Gige Moravca ili Delboja, Rodnija, Bojsa i ekipe). The Wire, je, dakle, dramaturski najbolja stvar koja se pojavila na televiziji i svojevrstan subverzivni 'bug' televizijskog medija kao takvog. Jer ga strukturom i značajem price NADRASTA i to u eri dok je televizija postala APSOLUTNI apaurin za mase, pa tako danas gledamo formate koji su postali miks rijelitija, iskplojtejsna,horora, pornica, klasicnih TV-formi tipa detektivske serije i sitkoma, i onda infotejnmenta (taj uzas je poceo sa Sex & the City i nastavio se stvarima poput Nip/Tuck i ovim hordama CSIjeva... da ne pominjem nikad prezaljeni Rescue Me koji je poceo super a onda morfirao u trailer-park fantazmagoriju). Čak me prilično cudi da je The Wire uopste i dospeo na ekrane jer je u pitanju jedan toliko beskompromisan socijalno-politicki komentar koji prikazuje realnost jedne urbane rusevine u jednoj imperiji na zlasku na način ravan Dostojevskom, Dzonu Apdajku i Filipu Rotu all rolled into one. Pritom, sirovost i realisticnost prikazivanja međusobnih odnosa duboko isprepletenih pojedinaca i grupa i ishoda njihovih akcija koji podrazumevaju daleko sire konsekvece po sve (voljne i nevoljne) protagoniste, korenita korupcija sistema, politika etnickih, klasnih i profesionalnih identiteta... čitava moderna civilizacija, as we know it, je ovde servirana na tanjiru, a bez, reklo bi se, i malo komplikacije. Najteza stvar u umetnosti je biti jednostavan (videti pod Andric). Ali ovo nije tek neka manirizovana TV-forma, niti stvar limitirana samo na Ameriku. Svaki grad je Baltimor, svaki izbori su njihovi izbori za gradnacelnika, i svaka dinamika kolektivnog odnosa je ona podela među onim klincima u getu. The Wire nimalo ne romantizuje te stvari, i često je nevidljiva crta koja deli socipatu koji vodi bandu, i efikasnog karijeristru sistema.

Negde sam pri kraju Iv ciklusa i nadam se da neće da zaseru ostatak serije. Aj da čujemo vas