Crazy Heart
www.imdb.com/title/tt1263670/
Reci ćete da je to zato što volim Dzefa, a možda i jeste, ali u ovom filmu sam najiskrenije uzivala.
Iako je tematika blago receno prezvakana još krajem sezdesetih godina prošlog veka, iako je prepun „opstih mesta”, film je veoma dopadljiv i u ravni cistog uzivanja. Možda su upravo ta „opsta mesta” ono sto ga cine meni dragim, jer kad gledam americke filmove, upravo volim da osetim tu njihovu sladunjavu provincijalnu amerikanstinu. Nikad nisam krocila na americki kontinent, ali kao i svaka evropska shusha, imam mišljenje. Po meni su Amerikanci ljudi jednostavni, topli, izgubljeni i srdacni. Bas nedavno procitah da je Bunuel to isto mislio o njima još pre skoro 100 godina, i mislim da se oni od tada karakterno nisu mnogo promenili. Elem, to je ono osecanje o njima koje me prozelo dok sam gledala ovaj film i razmišljala o tome da je Dude konacno nakon dugo godina ponovo dobio ULOGU za sebe. Prosto, Dzef i inače ima talenat da se pretvori u lik u datom filmu, i ta njegova osobenost je digla na visi nivo mnoge, sasvim prosecne filmove u kojima je on glumio, da pomenem samo meni drage Starmana i Fantasticnu bracu Bejker. To su filmovi u kojima njegov lik prosto magijom daje lepotu i snagu celoj prici. Tako i ovaj, sasvim predvidljiv film o propaloj country zvezdi, koja naravno loce alkohol jer nema drugog smisla zivota, ima melodramatske momente samosazaljenja, ima obavezan „love at first sight” ljubavni zaplet, koji, na sreću, na kraju filma dobija jedan sasvim logican rasplet, ima road atmosferu, ima patetican klimaks kada muzicar pokusava da nadoknadi propusteno, da regulise i sredi svoj zivot i međuljudske odnose, zaista prelepu muziku u kojoj je čak i moja macka uzivala, ladno je odgledala ceo film, ima jednog Duvala i jednog Kolina Farela kao adute, ali svi oni, čak i sasvim pristojna Maggie Gyllenhal, blede u odnosu na Dzefa, koji prosto JESTE film, svaki pojedinacni trenutak njegove glume je promišljen i savrsen, covek je stara garda i zna znanje.
Još jedan plusic moram da dam muzici. Inače nisam veliki ljubitelj country-ja, prosto kao sto nisam ljubitelj naših narodnjaka, jer se izvorni kvalitetni slojeviti melos najcesce gubi i postaje trash. Muzika u filmu je, ako se ne varam dobila Oskara, i razumem i zašto: ociscena od trash-a, ostaje pure country i cilja pravo u srce :)
