Možda sam gore trebao da pomenem još par stvari, a na prvom mestu da je dokumentarac uredjen izuzetno kvalitetno, i to je nešto što se primecuje od samog početka gledanja. Ovo je vise nego „samo još jedan dokumentarac”. Ne postoji naracija nego se tek na par mesta ubacuju kraca pisana objašnjenja šta se desava. Npr. objasni se da skracenica IED znaci „Improvised explosive device” tj. improvizovana bomba podmetnuta da raznese protivnicke vojnike putem daljinske komande ili sl. To je sve. Na gledaocu je da sam prati odvijanje filma i pravi sopstvene zakljucke. Ali film ujedno i vrlo precizno vodi gledaoca. Zato kažem da je „Armadillo” majstorija. Ko god je zainteresovan za dokumentarce ili čak namerava da ih pravi trebao bi pazljivo da prouci „Armadillo”.

Postoji jasan početak i kraj, naime ispracaj i docek vojnika od strane njihovih porodica i prijatelja. Tu su roditelji koji ispracaju sinove sa zebnjom i negodovanjem jer su prihvatili takvu misiju. Ti isti roditelji docekuju svoje sinove posle 6 meseci, sretni sto ih metak nigde nije okrznuo.. ali unutrasnje oziljke će možda videti kasnije.

Tokom gledanja pale su mi na pamet moguće paralele sa „Jarhead”-om, igranim filmom o US marincima u Iraku (prvi zalivski rat). Jeste, ono je igrani film a ovo dokumentarac, ono je bio Irak a ovo Afganistan, ono su Amerikanci ovo Danci, itd... ali isti „modern warfare” je danas na sceni sirom sveta. Imate na jednoj strani super-opremljene vojnike sa kevlarskim oklopima i nocnim dvogledima, kojima pomazu male bespilotne letelice za osmatranje, rakete na dugme i druga cuda ratne tehnologije.. i imate te mrsave Talibane sa zardjalim mitraljezima verovatno koristenim još u ratu protiv Sovjeta.. ali i pored toga nemate nikakvu sumnju koja će od strana na kraju da prevagde.