Hvala i tebi, Sunchaser-u, odoh malo da proberem, naći će se nešto zgodno.

Ali ipak da se izjasnim - ja sam ovde dosla s namerom da VAS ikoristim :)
Mislim, da procitam šta vredi, nađemkoju korisnu informaciju i sl.
Consider yourself warned :)

Na to sam mislila, Sunnny (nemas ništa protiv za nadimak?)! :)

Još sam nova s opsesijom, pa ganjam šta mogu na web-u, i kad pišu samo jednom nedeljno, pojedem se dok se opet pojave. Pa još ako mi se ne dopadne kritika, ili se ne slazem...ma ceo dan se otme kontroli. Strasno.

U Torontu sam. AKo mogu ova imena u originalu, pomoglo bi mi.

Stav prema tim ukoricenim i starim mi se bas dopada.

Eberta redovno čitam. Anthony Lane već pomenut, ostalo gde šta naletim.
Naisla sam i na nekoga na nekom dvd times sajtu, Noel Megahey, koga povremeno obidjem i apsolutno uzivam u njegovim opisima.

Pauline Kael nisam uspela da nađemna web-u za citanje ali možda nisam detaljno tražila. Ovo ostalo - hvala puno :)

Ne smaras, naprotiv.

Stvar je u tome da mene ne interesuje neko naročito u svetu filma, odnosno, volim da procitam o zanimljivim autorima kao i o dobrom filmu, ali mene osvoji stil pisanja pojedinih kriticara, i onda mogu da pišu i o vremenu, meni prija.
A nije samo ni stil. Prosto imaju ono nešto.

Tako da kriticari ne moraju da budu etablirani, sve dok imaju to nešto.

Znam, znam, postoji nešto što se zove knjizevnost, ali... it's complicated :)

Hvala, vocko.

Procitala sam i ja bila intervju koji je nize medjed i po pomenuo, i posle toga potražila film. Odgledala, zapisala utiske.

U filmu ‘Agora’, režirao Španac Alejandro Amenábar, Rachel Weisz je u glavnoj ulozi Hipatije, filozofa, naučnika i učitelja iz Aleksandrije iz 4. veka nove ere. Hrišćani dolaze! je mogao da bude podnaslov. Helenizam je pri kraju, ne što mu se završava već – hrišćani dolaze. Rimsko Carstvo je ustoličilo hrišćanstvo kao zvaničnu religiju i pošto je veliko, multi-etničko i multi-religijsko, kad si novi momak u kraju namećeš se onako kako se oduvek nametalo – prolivenom krvlju. Što više proliveno, to bolje. Nemoguće je izbeći zaključku gledajući kako jure po vrelom afričkom suncu i ubijaju, ubijaju, ubijaju uz neprekidno urlikanje, da su air-conditioning i TV daleko zaslužniji za mir u svetu od bilo kakvih politika, a prosvećenost tu nikada i nije imala šta da traži, pošto se još uvek traži. Sedeti u rashlađenoj sobi ispred upaljenog televizora (i hladno pivo igra nemalu ulogu) je pretvorilo ljude u vreće govana, što nije velika razlika od onoga što su bili prethodno, i deblji su nema sumnje, ali se uglavnom deru na televizor i ne razbijaju ništa – skupo ih košta.

Hipatija je kao briljantni filozof svog doba završila kako se moglo očekivati – napaljeni hrišćanski mob je izmasakrirao, gulio joj kožu tupim kamenicama ili noževima – ko je šta imao – rastrgli su joj telo na komade i spalili ih na različitim mestima u lepoj Aleksandriji (čuvena biblioteka, riznica antičkih znanja je bila spaljena nekoliko godina pre toga i ona se smatra po nekima poslednjom bibliotekarkom, a njena smrt krajem helenizma).

…

TV i air-conditioning u svakoj kući, definitivno.

Aleksandrija u filmu je prekrasna. I haos i užas i paljevine i krvoločnost, sve to po njoj, ali ona je prosto prekrasna. I pitala sam se posle filma – kad bi neki pacov zastao u trčanju za svojim poslom preživljavanja u svetu pacova, ma samo na trenutak stao, podigao pogled na ta čuda oko njega, mora da bi pomislio: Damn rat poison, mora da haluciniram – ali kakva je ovo lepota! Tako da je apsolutno moguće, verovatno i neizbežno da je prva svesna misao bilo kog bića bila gubljenje daha pred nekom lepotom. Ali je zato već treća bila neka pogana, kao na primer kako da isteram sve druge pa da sve ovo bude moje, a za njom se gurala četvrta a šta ako se ujedine pa mi koitiraju rep, ne, ne, bolje da ja njima pregrizem grlo i to dok spavaju pa ću kad svane da operem ruke od svega i kažem da je to bila neka viša sila jer kud bih ja ovako sitan i neugledan sa tako velikim idejama… i tako se misao po misao desila istorija. Bar je tako bilo sa ljudima, a pacovima srećno kad na njih dođe red.

I dok sam čitala malo o Hipatiji pominje se i film, i ističe poetic license koju sebi daje. Pa license je upravo ono što sebi ljudi daju oduvek! I da kradu, i da lažu i da varaju, i da zabijaju u grlo, kopaju oči, ubijaju ubijaju ubijaju – šta je jedna poetic license u tom mnoštvu? Samo lepa misao, ništa više.

Hvala i tebi na dobrodoslici, Babette :)
Uzivala u nekim od zapisa na koje sam naisla.

Znam i ja za Maju. Njene fotografske igrarije su pravi pin-up.
Ja još uvek tragam za necim upola prigodnim za fotku sa letovanja :)

SMS nije moj format, i hvala na ohrabrenju. Sto vise boljih filmova, kritika, svega dobrog, pa će izaci šta izadje.

ps. velika zelja bila i ostala: imati spremacicu, kuvara i sekretaricu.
Okay, to su tri zelje, ali meni je sve deo jedne iste.

Sunny, ove tri zelje u muskom izdanju bi bile idealne za mene, ne obracati paznju na seksizam jezika :)

Moram da primetim da je to tvoje samo fantazija (već imaju zanimanja), dok ja sve ovo OZBILJNO želim celog zivota. Nije nedostizno ali samo da resim još par problema :)

O spremanju hrane imam bolje mišljenje nego ranije, i prija ponekad, ali to je zato što ne moram stalno da kuvam.
Inače, hrani i kulinarstvu najviše postovanje.