Lov na omaze mi često ide na nerve.

Istorijska podloga za film mi je uglavnom pozitivna, neki put se zgranem zbog sopstvenog neznanja kad iz nekog filma naucim nešto sto bi eventualno trebalo da znam iz tzv. opste kulture i onda sam zapravo zahvalna reziseru. Samo mi se par puta desilo da mi istorijski kontekst smeta ugodjaju, samo sto sad ne mogu da se setim primera, ali secam se bas tog osecaja koji opisujes: nemogućnost da naivno uzivam u filmskom ostvarenju.

Ko mi te diro Andzo?

JBT Mirza na PULSE, a nije umro.

Kako bih ja tebe andjo sredio d.up.e (ne kako zamišljaju ovdasnji bludnici). Koliko ste ti para i država sprcali na tvoje obrazovanje i na kraju prc.

1. da li je potrebno da gledalac zna reference, istoriju ili omaze u filmu koji gleda; da li je to bolje ili losije po njega u prozivljavanju

O nekima znaš vise nekima manje. Svakako može da promeni ugao gledanja. Umetnost nije matematika, ovde se racunaju i pogresna rešenja.

2. [ovo pitam iz krajnje sebičnih razloga] ... kakav je vas odnos prema reditelju koji koriste omaz, reference, čitate itd..vezane za nekog drugog reditelja ili njegovo delo?

Besmisleno pitanje to je njegova sloboda izbor alata.

ja smatram da je reziser uspeo u svom filmu samo ako je siri auditorijum priznao taj film. mala grupa (određena ciljna grupa) čini ovaj film laksim za rad. zato svaka referenca mora da bude i dovoljno opsta i dovoljno uska (ako se želi koristiti) kako bi mogla da utice vise razlicitih profila ljubitelja filma. isto tako smatram svako pozdravljanje ili asociranje na nekog rezisera ili njegov film, dosadnim i neinventivnim. kreativnost ne treba da spominjem jer je tu ne vidim.

Film je obavezno populisticka umetnost samo u nacinu na koji može dopreti do potencijalnog gledaoca ne i po sadrzajima. Ako radis za kapitalistu jasno da ćeš da povecas ciljnu grupu, lako je Ken Louchu on dobija pare od državene lutrije. Vecina umetnosti je tako stvarana za bogate mecene ne najsire kaj bi rekel priuceni purger Oracije pucanstvo.

Od kad je veka to rade umetnici spore se sa drugim umetnicima ili ih podrazavaju. Stvar je tumacenja dela, ako stavis bikove momka iz altamire i momka iz malage (pikso) umetnost u spaniji nije mnogo se promenila za par destaka hiljada godina a opet je svaki je imao drugo znacenje. Tako se vodozemacki slikari se predaju kao odklon od dotadasnjeg crkvenog slikarstva po puckim skolama, a kad zaredjas po delima ozbiljnijih tumaca umetickih dela svaka im je slika pokucstva alegorija na Rista i sl kad ne rade portrete za tashte lihvare i trgovce. Znali su vise da strpaju u jednu jedincatu sliku nego filmadzije u stotinu kadrova.

secam se rasprave između mene i ~C oko narnije. pojma nisam imala da je narnia zasnovana na biblijskim odrednicama...do tada je narnia bila predivna bajka u mojim ocima, decija, sarenolika, puna one naivnosti i putesestvija koje cine bajku.~C mi je predocila gomilu stvari iz starog zaveta i ja taj film vise nisam mogla da gledam istim ocima. svakako vise nije ona naivnost u kojoj sam trenutak pre uzivala.

je l’ da da ti fali ~C? Da ne kukamo samo za raskosnim oblinama maje :). Zato se ljudi vracaju nekim delima.

isto tako i dom za vesanje, i cuveni tarantinovi omazi omiljenih mu rezisera...ne želim da znam! pustite me da uzivam kako ja hoću.

Opet ko te dirao?