Eno ti dole topik za taj film, Zabranjeni grad je naslov.

Kinezi su vatromet izmislili, i to još pre 10 vekova. On je vezan za proslavu Prvog dana proleca (kineska nova godina) i Prvog dana jeseni (prvi pun mesec u septembru), za isterivanje zlih duhova otelotvorenih u Crvenom zmaju. Vazda su voleli sareno i sljastece, takvi su oni.

da, pekinsko pogotovu. sto me podseti sad, kad pomislim na onu patkinu kozicu za predjelo...eto, a za rucak imam kremenadle. ma ništa bez azije.

italiji ama bas ništa. čak šta vise. ali svako podneblje trazi i svoju hranu. u aziji na 35 i kusur celzijusa mi bas pasu ljute supe sa kokosovim mlekom. šta misis sto jedem ovde krmenadle, sto volim mnogo svinjetinu? ma jok bre, zima debela. to na primer tamo ne bi ni polgedao.
bas italijanska kuhinja naravno nigde nije kao tamo, dzaba svi ovi zabari ovde sa svojim fancy shmancy restoranima.

btw, onaj alfredo sos, to je u chemerici signum svakog italijanskog restorana sto vredi, plivali bi tamo u tome. u italiji ja sam na to naiso ujednom jedinom restoranu negde u rimu. sad da li sam iso u pogresne restorane ili alfredo u uopste nije rasprostranjen u italiji kao sto je u chemerici? ili su pa možda ameri izmislili alfredo sos kao sto misle da su izmislili picu?

Nikad čula za alfredo sos. Ce se raspitam.

Znaci ovako:

ne znam s kim se muvao po Italijama, ali taj/ta ga je odveo/la u restoran Alfredo u Rimu, via Scrofa. Ko poznaje tog Alfreda, zove ga „krmak”, možda i zbog ulice u kojoj se doticni restoran nalazi. Inače se takav tip paste u Italiji nigde ne jede i ne nalazi se na uobicajenim menijima. Uglavnom, čini se da je veoma rasprostranjen i popularan diljem americkog kontinenta, da ga ima u svim značajnijim italijanskim restoranima, ali sami Italijani, iako priznaju kvalitet tog jela, upozoravajuci pritom da je vrlo tezak i da se gojis pri samom pogledu na meni gde je predlozen, odricu mu autenticnost i nazivaju ga italo-americkim, a ne italijanskim proizvodom. U receptu koji sam nasla daje kao sastojke panna (klasicnu italijansku slatku pavlaku za kuvanje, masnoca oko 40%) i burro (puter), kao i veliku kolicinu parmezana, znaci kalorijska bomba :)

ovako je bilo...nisam bio ni sa svalerkom ni sa zenom nego sa bratom, zapravo isli smo da gledamo jednu od poslednjih utakmica jugoslovenske repke protiv italije u napulju ali smo se zadrzali tri dana u rimu i malo isli u civitanova marche u fabriku pacciotijevu da kupujemo cipele itd, itd...
e sada, da se vratim na ameriku...tamo sam isto dosta proveo vremena, između ostalog kod fontija u chikargu, dobro ne lično kod nje(da novopeceni muž nešto ne pomisli) ali sam isto iso i okolo od jedne na drugu obalu pa i od gore kenjade dole do key westa i dosta zdrao po italijanskim restoranima. sastavni sastojak svih ALI SVIH italijanskih restorana u americi u kojima sam jeo je taj yebeno masni alfredo sos. jednom sam ga probao i toliko je masan da je moj nervni i verovatno i kardio vaskularni sistem doziveo shok. mislim uopste sva hrana u chemerici je mrsna u p.icku lepu materinu i porcije su im slonovske ali na nekim mestima imaju stejkove nek si yebe kevu.
anyway, nazad na italiju, znaci u chemeriku odlazim već jedno 25 godina ali sam u međuvremenu isao i u italiju, doduse mnogo manje, i uvek sam se pitao gde im je taj alfredo sos jer gde god sam u italiji jeo niko takoreci nije ni čuo za to a kamo li da ga ima na meniju.
pa, mislim se ja, cekaj bre, ovi u chemerici sto drže ove italijanske restorane su uglavnom italijani, pa oni mora da su smislili taj alfredo sos...i italijani u chemerici kao imaju bliske veze sa maticom a ovamo italijanski restorani u americi nemaju veze sa italijasnkim restoranima u italiji. to mi je cudno bilo. italijanska kuhinja u italiji je toliko dobra da mi nije jasno zašto su morali sve to da izvitopere i prilagode amerima pa je sada sve preliveno chedar cheezom.
tako smo brat i ja jedne veceri zakasali u nekoj rimskoj birtiji, ne secam se imena ali je bila blizu z. stanice i tu sam prvi put video u italiji alfredo sos. sad da li je gazda bio povratnik iz chemerike pa je odande doneo recept ne znam i nisam se raspitivao uglavnom srećom pa italijani ne mare mnogo za americku kujnu pa makar ona bila i italijanskog „porekla”.

šta sam ustvari hteo da kažem, pa to da i azijska kuhinja, pogotovu kineska, mnogo puta veze nema sa ovim ovde sto mi jedemo u evropi po azijskim restoranima.

to ko baznijan i siptarski cevapi nema pojma sa leskovackim cevapcicima.

svaki ozbiljan muskarac zna da spremi afredo pastu iz knorr kesice.

od te etnicke rane dobro mi je isla provansa i par puta sa zorgijem u indijskim na cemu mu fala. preljuta thai i koreanska bljak.

verujem. sve zavisi od seljaka, ne verujem da je to nabavljeno iz fabrike mesa.

Hijaooo zlatiborska. Kad nas moj cale pratio na putesestvije po Ukrajini, dade on meni metar te zlatiborske, nek se nadje. Seckala sam je na kolenima sve do Odesse, zivot nam je spasila :)))

Inače od tih neevropskih i ja ponajbolje gotivim indijsku hranu, ta me je spasila od przenog Marsa i pohovanog hamburgera u Glazgovu. :))

Šta ljudi u svetu jedu, a ne moraju, to je prosto neverovatno.

jao ljudi pricamo o hrani :))

brazilci (ovi americki) peku meso na dimu...gde ćeš bolje :))
ja se rasturim prvo sa onim ostrigama na ledu ali ne uzmem vise od 8 da mi ne pripadne muka, stoka je stoka...gladne mi oci...spanska hrana opet zavisi (amerika) iz kog dela...svejedno ..jedem njihovo SVE.

italijansku hranu ne mirisem...teško mi je skoro sve...od maslinovog do testenina...ni picu nikada nisam jela...

nisam probala to fane, potrazicu :))) ..volim sushi i sasimi i ne volim njihove soseve i to mi je jako...

francuzi mi se svidjaju jer su laganiji...retko kada jedem azijate, nikada induse, i jednom godisnje fast food u mek svratim.

obratite paznju na ovaj svedski „specijalitet” apropo babinog šta sve ljudi jedu a ne moraju:
http://en.wikipedia.org/wiki/Surstr%C3%B6mming

brate, to smrdi gore nego govna, ne lažem, majke mi.
jednom, odavno sam se usudio da donesem jednu malu konzervicu kuci, ma reko mora da ga probam pa makar crko.
znaci pazi, kad sam otvaracem za konzerve probusio onu prvu malu rupicu odozgo takav gadan smrad je zapahnuo celu kuhinju gde sam se nalazio da bih 100 puta vise da voleo da sam upao u ona govna ko onaj mali u SLUMDOG MILLIONAIRE-u. žena poludela, posle nismo mogli kuhinju da provetrimo 4-5 dana, uvuko se smrad u zidove yebote.
anyway, zapusio sam nos i griznuo ono malo, lele, još gori ukus ima nego miris. srećom pa nisam grozljive prirode ali žena ode da se ispovraca samo sto je gledala ceo spektakl.
e, to ovde gutaju svedjani ko shotke. dobro ne svi ali dosta njih.
ka budete dolazili, ne propustite.
preporucujem, hehe