Radi se prosto o tome ko je producent filma/muzike. INDEPENDENT - Indie film ne zavisi, ili zavisi u manjoj meri, u svakom slučaju manje od 50% od velikih producentskih kuca, kao sto su WB, Paramount, MGM i tnjima slične velike holivudske kompanije, koje su užele maha sa razvojem holivuske produkcije. Pobornici nezavisnih radova, koji dakle teze slobodnoj kreaciji (zna se da producent, o tome smo već i ovde pricale, fonti, ako se ne varam, ume da odredi kakav kraj filma treba da bude, sadrzaj, karakteristike glumaca, politically correct likovi itd. sto ogranicava reziserske slobode), nastoje da isfinansiraju svoj film alternativnim kanalima ne bi li izmakli producentskoj kontroli. Poceci ovog anti-mainstream pokreta, ako bih to uopste trebalo da nazovem pokretom, jer je film, sam po sebi, prvo i bio nezavisan, pa tek onda poklopljen holivudskom sapom, vezuju se za imena Orsona Velsa, Meri Pikford, Lilian Gish i još nekih velikih, ali do dana danasnjeg diskutabilnih imena slobodnog Holivuda... slavna imena imaju, ali nemaju onu zlacanu patinu koju je na svoje odabrane zvezde bacio Holivud - radi se o mass produktu, na kraju krajeva.

Isto vazi i za indie-muziku. Ona se vezuje za rodonacelnike pank pokreta, za poznata imena kao sto su Velvet Underground, Husker Dü, Sonic Youth itd, a posle se pokret sirio na mnoge podzanrove i postoji do danas. Drums and wires iz sopstvenog dzepa, eto to bi bilo to u par reci :)

Stoji ovo sto Babet kaže, kao početak. Ali ima još jedan elment tu koji često zaboravljamo: nisam ga ni ja znao dok se nisam temom malo ozbiljnije pozabavio (ima par dobrih naslova na tu temu, možda i kod nas ima prevedeno nešto). Elem, ovo sto zovemo „indie” danas, po pravilu je deo INDUSTRIJE, dakle subdivisions velikih kompanija to rade. Pocev od Miramaksa, preko Warnera, Universal, sad i Dreamworks i takodalje.

Devedesetih je taj uzlet indie-produkcije poceo, i ovi provalili da tu isto lezi dobra kinta. I to su onda filmovi koji se rade za manje pare, ne racuna se na neki finansijski bum sa njima, ali desetak takvih naslova godisnje donese sasvim lep prihod kompaniji. I sve ovo od Tarantina i Kevina Smita naovamo tako funkcionise. Mogu i poduže ako nekog zanima, da ne davim sad, prepisacu brojke i tabele.

E sad, to je „indie”. Ali postopji i NEZAVISNI film u KLASICNOM smislu, ovo sto pominje Babet, još od United Artista, preko, Velsa i nadalje. Kasavetes recimo. Onda ovaj Novi Holivud se i razvio sedamdesetih sav iz Kormanove laboratorije, a Korman do dan-danas funkcionise finansijski POTPUNO nezavisno u odnosu na trziste. Mada su ovi njegovi djaci usli u Holivud odavno. I ima tih Indijanaca još i dalje koji idu na foru Kormana, Monti Helman recimo.

Postje, naravno, i ljudi koji rade za velike firme ali nastupaju potpuno autorski. Dzarmus dobija lovu od velikih studija, ali on ide kao već definisan brend. Njegov film je njegov, poslednji rez je njegov, producenti i drustvo mu se ne mesaju. Slično Vudi Alen funkcionise kao i vecina ovih vidjenijih po Evropi, Kusturica recimo. Mada oni od Holivuda ustvari uopste ne zavise.

Po meni jedini smislen način da se danas pravi film je bas taj. Ako zavisis od studijskih strebera i polupismenih producenata, onda ti film ispdne klasoicna bljuzga olivucka a možeš da budes i najbolji reditelj na svetu pa da se ne primeti

Воцко, како ти наиђе на тај филм?

samo da Vam prijavam da sam rekla DA juče :)

ijuuuuuuuuuuuuuu!!!!
Čestitam, gospođo Anđo