cekaj, ako ćemo oko detalja receno je da je odluceno da se olimpijske igre ne održe ali niko nije rekao da li su one u toku ili nisu. ali i da jesu kataklizma se nije desila 21. decembra kao sto je predvidjeno nego nekoliko meseci ranije mada niko ne pominje koji je mesec...ili barem ja nisam primetio da neko pominje a gledao sam da primetim.

inače film je smeska ziva. zavisi iz kog ugla se posmatra. umetnicki - nema veze sa zivotom, što se zabave tiče - pih...u nekoliko navrata sam se osecao kao da sam u universal studios ili disney worldu po onim voznjama kad udejes u onu makinu a odozdo hidraulici te drndaju levo i desno i gore i dole a ispred tebe veliki ekran i ti mislis sve kao stvarno. ima li atrakcija „2012” tamo u kissimmeeju? ako nema pazi kad je postave vrlo uskoro.

ja slush'o grua da je pizza vegetariana kon-za. istina li je to?

Projekcijom dokumentarnog dela „Partizanski film” Igora Stoimenova, sutra u 18 sati u Muzeju 25. maj počinje ciklus partizanskog akcionog filma „Das ist Walter”. Program organizuju Muzej istorije Jugoslavije i Filmski festival u Motovunu, filmske projekcije biće održavane subotom u 18 sati, a kuriozitet je da će svi filmovi biti prikazani i sa engleskim titlovima.

Naslov ciklusa je replika iz kultnog jugoslovenskog ratnog filma „Valter brani Sarajevo” Hajrudina Krvavca iz 1975. godine, koji će biti prikazan 28. novembra. Na programu će biti „Crveni udar” Predraga Golubovića i „Kapetan Leši” Živorada Mitrovića, a publici je prepušteno da izabere film koji želi da pogleda kao poslednji u ciklusu. U izboru su: „Most” Hajrudina Krvavca, „Kota 905” Mate Relje i Mitrovićev „Obračun”.

Istoričari filma smatraju da je u socijalističkoj Jugoslaviji partizanski film postao filmski super-žanr, uzani i šematizovani okvir kroz koji su autori pokušavali da izraze sve bogatstvo i složenost sveta i pop-kulture koju su predstavljali. Ukoliko autori nisu imali aspiracije prema umetničkom filmu, nije bilo drugih mogućnosti nego da snimaju partizanske filmove. Na taj način, pod maskom ideološki prihvatljivog žanra partizanskog filma, jugoslovenska filmska industrija proizvodila je dela svih žanrova – od trilera, preko melodrama, do komedija i filmova za decu.

Partizanski akcioni filmovi bili su epovi koje su svojevremeno gledali milioni ljudi i ostali su prepoznatljiv žanr i znak jugoslovenske filmske produkcije. Ti filmovi su imali klasični narativni stil, sa dominantnim likovima profesionalaca i pustolova, bili su dramaturški jednostavni, zabavni i emotivni, a u fokusu su bile klasične ljudske vrednosti – prijateljstvo, odanost cilju i herojstvo.

O ovom fenomenu govori i dokumentarac „Partizanski film” Igora Stoimenova. U filmu koji je autor realizovao zajedno sa Zoranom Panjkovićem i Markom Stoimenovim, učestvuju neki od najvažnijih aktera partizanskog filma – reditelj Veljko Bulajić, glumci Velimir Bata Živojinović, Ljubiša Samardžić, Milena Dravić, Relja Bašić, Neda Arnerić i snimatelj Tomislav Pinter.

– Partizanski film, koji je u vreme SFRJ bio ideološki obojen i preterano ozbiljno shvatan, posmatram fenomenološki kroz njegove dve osnovne faze: superspektakl i žanrovski film. Nisam želeo da se bavim analizom, već o tom žanru svedoče autori koji su bili tvorci tog dela jugoslovenske filmske istorije, a nudim i suprotstavljena mišljenja različitih generacija o tom vremenu – najavljuje Stoimenov, i dodaje da su se mnogi njegovi sagovornici dotakli dva filma koja se smatraju vrhuncem tog perioda.

– „Kozara” i „Neretva” su najviša dostignuća partizanskog filma u kojima se vidi punoća tog žanra – smatra Stoimenov i ističe da u vreme kada su nastajali ovi filmovi nisu bili nazivani partizanskim filmovima, već su se koristile formulacije: „filmovi iz NOB-a” i „dela o borbi za narodnu slobodu”.

I. Aranđelović

kad procita' naslov filma bas sam se razmišljao cekaj, cekaj, šta to bese. kad si pomenuo brusa onda sam setio i da sam ga gledao pre jedno 10-ak dana ali da me ubijes ne mogu da se setim o cemu se radi. eto toliko mi je ostao u secanju.