Ovaj link je bolji
http://www.youtube.com/watch?v=jqxENMKaeCU
Provela sam vise od 5 sati ovog vikenda uz Home, gledajuci ovaj novi Koyaanisqatsi, gde se Zemlja radja i stvara cudesni zivot, kao poklon nama, ljudskim bicima, koji umemo da se divimo njenoj vizuelnoj lepoti koja zaustavlja, otima dah, i da je istovremeno zlikovacki iscrpljujemo.
Kao i obično kad gledam ovakve filmove rastrgana sam između vizuelnih utisaka koji u meni razbudjuju i uznemiravaju onu iskonsku ljubav prema Zemlji i Zivotu i onih logickih, kad se pitam šta film zapravo hoće od mene. Poruka pojedincu? To mi deluje smesno i detinjasto. Bez uverljivog i smirujuceg glasa Glenn Close, film bi se mogao gledati iznova i iznova, samo da pokupimo sto vise predivnih fotografija koje će nam se urezati u svest, jer nasa planeta je stvarno nešto nepojmljivo lepo (a to uglavnom svi znamo). Verbalni komentar, glas razuma, trebalo bi da bude prezentovan iskljucivo onima koji su u stanju nešto da menjaju, onima koji su resurse doveli do iscprljenja i Zemlju na samrt. No, ne treba im biti prezentovan u bioskopima...
Ruku na srce. Kad bi od nas/vas neko tražio da se odreknete mesa, elektricne struje, transporta, plasticnih proizvoda itd. u ime prezivljavanja planete, ko bi pristao?
