Slažem se, Babetino, meni osobno najzabavniji Makavjejevov film. Opet rimming, al hebiga.
Da ne ulazim puno u analizu i kritiku, mene je taj film naučio nešto za sva vremena.
„Šapegti se ne jedu žlicom i vilicom, nego samo vilicom. Žlicu (kašiku) koriste samo novokomponirani bogataši i snobovi( Ima i onaj francuski izraz, al mi se ne da sad guglat da ne spelujem krivo)”
A Montenegro je film upravo o takvoj ekipi.
Ok, sutra Maradona, odlučio sam ga pogledat još jednom jer me malo zbunio.

Jel' loše ako kažem da je ovaj esej daleko bolji EPP za makavejeva, nego ista sto je ovaj ikad izgovorio?

Call me a bigot, ali ništa (Ništa) sto je isklijalo iz domaćeg crnog talasa nije bilo moj cup of tea. Mislim, razumem (i ne sporim) značaj i vaznost tog fenomena u ex-Yu filmu, ali preterase i naduvase. Iz rukava ću da istresem makar deset reditelja tadasnje države koji su cusnuti u neku C-foku zbog agresivnih crnotalasovskih jurisnika.

pa dobro babette, tvoja interpretacija sensualnosti ima smisla, sigurno je deo montenegra, samo sto smatram da je ipak povrsno definisati ga kao cisto sensualan,erotski, na samo na osnovu naših čula ili sa tim erotskim nadrazajima.

senzibilitet je malo vise proširen na mentalne nadrazaje koji krce put ka drugim fenomenima tipa sve ono sto si u napisanom tekstu nabrojala od drustva, kulture, ekonomije itd..

Pa ne znam, meni je sama ukalupljenost crnog talasa upravo u crnilo i svedenost uvek isla na zivac. Čini mi se da je bas Makavejev to primetio oko Dogma-pomame, Trira i ekipe, kad je rekao „ovo sto ovi sad rade iz obesti, mi smo radili iz nemastine” :).

Premda ja taj crni talas domaći nisam nikad kapirao kao fenomen koji je potpuno originalan (šta pa i jeste u filmu poslednjih pola veka?) nego kao prepev francuskog Novog talasa, samo s mracnijim temama, obligatornim unhappy endingom, ruznijim ribama i vise mazohizma. Ne znam, meni je to moglo da pije vodu u onoj nekoj inicijalnoj fazi, dakle po prvi film-dva svakog od njih. I onda pametni ljudi zatvaraju radnju. A ovi su se ETABLIRALI u glavnu arteriju Ju-filma sve vicuci „ala nas mrze i progone” i dktirali celukupnu estetiku filmsku generacijama koje su dosle nakon njih sve do raspada te kinematografije (pogedaj i debije praskih studenata - mislim i na beogradske i na zagrebacke, pa čak i rani Kusta, tojest svi osim Zafranovica koji je bio onako originalno lud - dakle ti filmovi naših Ceha su izgledali sve sami epigon crnotalasovcima bez imalo originalnosti). Mislim nikad nisam razumeo ZASTO je obligatorni drive SVAKOG Yu-filma od sedamdesetih nadalje morao da bude kompilacija Zike Pavlovica, pa uvek neki neobrijani brka u potkosulji onako,yucky-trpa ženu, neko nekog rokne sekirom,svi žive u kucama bez svetla, prozora, maltera, fasade i namestaja, nijedna ulica nije asfaltirana i svi sede po zarozanim kafanama.

A realno, neki od crnotalasovskih osnivaca su OPERISANI od bilo kakvog filmicnog pristupa a žive na toj prici već evo sto godina. Ko god mi kaže da mu je, recimo, Zilnik super sa svojim antifilmovima, znam da laže i folira (covek možda ima dokumentarno oko i steta sto to ne radi, ali za igrane filmove je značajan koliko i Mile Kitic za psihodeličnu scenu u Height Ashbury 1966, dakle ne mnogo :))

PS Šta bi bio u hr. filmu crni talas, Oracije? Ako se uopste i racuna nešto u tom formatu. Mislim, koji reditelji ako nemas precizniju definiciju?

posle para, gitare, filmska rezija je najbrzi način da ruzni muski primerci boniraju lepe žene. samo dimitriju nikako da se posreci.

cuj stari moj uvek ste bili provincija osim Abacije nis zanimljivo, ovde se to uci tako reci i na radnickim univerziteima biju ko neće.

Mak jeste stekao svetsku slavu, ali pronadji kod frikova negde u juznoj vasoj vam filmove Kokana Rakonjca. Jbg Pati objašnjavat da nije Milja Regulus Već Eva Ras bila kraljica tzv Crnog Vala.

Her,

ceo crni talas ne stane u jednu postenu rokacinu Djioka i Kovaca (Bata i Ljubisa). Predrag Golubovic, Bombasi, beli talas
:)

A kraljica bi bila (respect Milji) Olivera Katarina, najlepsa žena filmskog platna tada ukljucujuci Brizit i Sofiju, elementary my dear Watson:)

Pa jel' se i oni racunaju kao crni talas?

Inače si u pravu, jači filmovi od vecine crnotalasovskih, al' nešto se ne secam da ih gurali na te liste mada možda gresim

Skroz točno, crni val je skroz skrenuo pažnju s onog drugog, zbilja kvalitetnog. Ne kažem ja da Kad budem mrtav i beo nije ok film, ali bilo je u to vrijeme po meni i boljih filmova, naročito desetak godina ranije, kojih se nitko ne sjeća. Ajde, da se uhvatim H8, da takav film i scenarij još nije doživio hollywoodski remake, tumačim baš tom činjenicom da se u to doba u SFRJ svi identificiraju s nekim bunkeriranim mračnim filmovima, i s ove i s one strane.
Srce me boli kad shavtim da su ljudi tu znali složiti normalni film s normalnom, svima razumljivom prićom. U vrijeme crnog vala što više alegorije, prenesenih značenja i općenito misaonih hijerglifa bilo je jako na cijeni. Not my cup of tea, neither
P.S. Herre, hebali te ti tvoji hijeroglifi, dešifrirao sam tek napola

Ne mislis valjda da se bravar zaista razumeo u film ma šta god da je povaljivao po Brionima ili Dimitrije? jbt pogledaj spisak dobitnika zlatne arene i uporedi izjavu Zike Mitrovica potpuna nebuloza i sad
će to dete Dimitrije da nas prosvetli na tribini u Domu Omladine. Tirketova knjiga je isto sprdacina. Sve to trazi mnogo vise rada.

– Tada su se neke stvari dešavale paralelno. Francuzi su počeli sa Godarom i još nekolicinom reditelja. Stvorili su novi estetski i idejni pristup filmu. Izazvali su burnu reakciju u čitavom svetu, pa i kod nas. Ja, kao i mnogi moji prijatelji, nisam razumeo šta oni hoće. Pažljivo smo to gledali i naš je utisak bio, voleli mi to ili ne, da će od toga nešto biti. Oni će proširiti pre svega granice opažanja stvarnosti, kritičnosti, i izaći u suret potrebi da se predstavi realnost koja više nije uglancana, koja pokazuje drugu, realniju, crnu stranu života. Dakle, pojavljuju se ti novi mladi ljudi, mada neki to već i nisu bili, i počinju da rade drugačije. Oni su sebe naziivali „novi talas” a politbiro ih je nazvao „crni talas”. Bilo je tu i pomodnog, bez umetničke vrednosti, a bilo je i onih koji su pravi stvaraoci, talentovani ljudi koji su kasnije dali najvažniji doprinos našoj kinematografiji.

Drago dete oni su postali opasni kad se učinilo da su zapravo radili po ideoloskom diktatu Latinke Perovic (Kongres Kulturne Akcije i osnivanje grupe SMAK)

Pa 68 su manje vise sledbenici Pola Pota.

Eh da mi je da procitam koji studentski rad Cede Jovanovica.

Babette, hvala, hoću. Preporucujem Dojcera zauzvrat (Isaac Deutcher) i njegovu politicku biografiju Staljina, u kojoj daje (i to kao trockista) iznenadjujuce trezven osvrt na Staljina, bez idealizacije svakako, ali i bez idiotskih zapadnjackih hladnoratovskih demonizacija (sto je cudno i utoliko značajnije, jer je Dojcer bio britanski gradjanin i americki predavac u samom kresendu Hladnog rata). Nego opisuje komplikovanu licnost jednog komplikovanog vremena u okolnostima sa kakvima se nije suocilo nijedno poznato ljudsko drustvo. Ne cuti o Staljinovim mracnim stranama, ali mu ni ne oduzima ono sto su mnogi hteli - prevashodnu zaslugu SSSR i Crvene armije za pobedu nad fasizmom.

Herr, pa znaš u kom je Ceda bio fazonu u to doba. Ljotanska mladez ti je danas namrgodjeni LDP

Макавејев се само зајебавао са једном идеологијом а Жика је говорио о онима који су је стварали и страдавали од ње.
_______________________

Lepo i tačno napisano. Tojest, mislim da čitava razlika između njih staje u ovo sto si rekao a nedorecenost u tom delu je neka odrednica verovatno čitave te generacije pa i onih nakon nje. Pa zato neki konacni osvrt na čitavo to vreme nismo ni imali, jer se stvar kretala tek na granici nekog ozbiljnijeg preispitivanja.

Zato i kažem da su mi, paradoksalno,blizi filmski tretmani nekih drugih prostora i tamosnjih gvelfa i gibelina :) nego sto mi je sopstveni, koji mi je i najpoznatiji. Ili možda na sopstvenom terenu i jeziku najviše i trazimo, ko zna..Tek, daleko mi je jasniji, recimo, Viskontijev dualizam komuniste i aristokrate, ili Ciminov tretman Amerikane od reafirmacije patriotizma do seciranja korena istog (Lovac-Heaven's Gate) plus osvrt na tamne strane istorije SAD, od genocida i stvaranja temelja za moderne SAD (opet Gate) do americke refasizacije Italije i brutalnog odnosa prema tamosnjoj levici (Sicilijanac), i to to sve uradi Cimino koji niti je komunista niti ima neku simpatiju prema njima, makar koliko sam iz onih nekoliko intervjua dostupnih pohvatao. Ili tretman poglavlja za ponos i stid u okviru istorije SSSR kod Tarkovskog (Ivanovo detinjstvo, Ogledalo,možda i Stalker ako ne Rubljov).

A kod nas je to sve ostalo na liniji frakcija SKS i suprostavljenih struja jedne te iste uske klike državno-kulturnog mejnstrima. Dakle, ne TRETMAN stvarnosti, istorijskih trauma, stradanja, odgovornosti i čega sve, nego STAVRANJE percepcije istih u skladu sa vulgarnim dnevnopolitickim diktatom i jahanjem reditelja na ambiciji da se dopadnu centrima medijskog i politickog deljenja naklonosti.

Izuzetak je svakako Kusta jer nije sveden na domaće okvire pa može da radi šta hoće. A upravo NJEGA najviše napada danas partijska posluga i neostvareni reditelji koji sluzbuju po izvrsnim odborima i fondacijama

Ne sporim. Pazi, nigde gore nisam rekao da Zika NIJE bio veliki filmadzija, nego, naprosto, da MENI LIčNO (na krajnje gledalackom nivou) ta crnotalasna poetika nije nikad bila bliska. Nije mi ni Bergman blizak ono kad dvoje sede u salonu i gledaju se pola sata, Erland kaže jednu, Bibi Anderson dve :), pa to ne znači da se o njegovim delima može govoriti bez respekta. I jeste Zika bio meta omraze i rezimskog kabadahisanja, i to na onaj kafkijanski način. Ne da ga zatvore, nego ga oteraju u Ljubljanu i drže po katedrama za reziju (dakle, spolja gledano, lepa karijera) ali mu ne daju da snima filmove. Zato su mu možda (filmovi) i bili toliko crni.

Ali ovo je sve u redu sto kažeš, ova razlika između njega i Makavejeva/Zilnika. Mislim da bi i Petrovic mogao da dozivi sličnu karakterizaciju kao Zika.

Ovo za Makavejeva htedoh i sam da kažem ali me mrzelo jer je tema zamrla. Covek je,naprosto, pokusavao da flavor of the month (levicarski posh na Zapadu tih godina versus okamenjene i etablirane matore autokratsko-populisticke levice socrealizma) učini nekim lajt-motivom čitave karijere a da pritom dozivi svetsku slavu. Da po amerikama valja dosetke o Titu, samoupravljanju, poneki motiv iz kontrakulture (onoga sto je dobacilo do BG) valja kao aktuelnost u doba dok je na Zapadu nasledje sezdesetih svima već na nos izaslo kao motiv pa se čitave skole autorske stvarale na ANTI-odredjenju ka sezdesetima (od novog Holivuda nadalje).

Ima ona prica, ne znam da li je istina ili anegdota. Otisao Makavejev u holivud i ugovorio sastanak sa Piterom Bogdanovicem. Racuna, nas je pa da pogura :). Piter je u to doba bio u onom kratkotrajnom zenitu svoje karijere bukvalno klinac od 30-i-koju koji vlada Holivudom (njegova prica je posebno zanimljiva, veliki talenat koji je, sto svojom sto tudjom nesmotrenoscu, uradio daleko manje nego sto je trebalo).

I, kaže, razgovaraju, Makavejev mu prica kako ima ideju za film, Bogdanovic pita „a gde ti je sinopsis”. Ovaj zbunjen, otprilike, šta ti je sinopsis. I Piter ga lepo isprati i ne javi se nikad.
Dakle, ovaj je dosao iz sistema u kojem se film snima (taj crnotalasovski) u POTPUNOM hipijevskom i know-how fazonu improvizovanja, sto je OK, neki lepi filmovi su i u SAD tada snimljeni stapom i kanapom (dok studiji nisu namirisali da se pobuna isplati kad je prodas nationwide bioskopski). Nego ode u Holivud misleci da ga tamo cekaju hipici, Crni panteri, Vorhol i Lenon :)

Kusta, da. Apsolutno. Bezobrazluk, streetsmart-radoznalost klinca koji cita knjige i visi na ulici i OGROMAN filmski talenat.Pritom je dosao u pravo vreme. Barijere su već pucale a on je opet već imao koliko-toliko utabanu stazu ovih koji su pre njega proneli glas o Yu-filmu (dobrim delom crnotalasovci).

I,još nešto. Nije nikad imao provincijski diskurs spram velikog sveta. Zato je i mogao da napravi brend koji je danas (alter)globalan, da snima doslovno šta hoće i uvek ima sredstva, i da Holivud prezivi a da ne postane studijska mastiljara kao mnogi koji su otisli tamo i zavrsili snimajuci potpuno idiotske filmove

Oho, pa sad smo već došli do toga da Kusturica duguj svoj svjetski uspjeh ba račun Pavlovića, a Makavejev je tu prodana duša.
Nek se izdvoji tema, malo sam se nabrusio, za malo kasnije.
Golub?

I, btw, autorica topica je valjda zadnja osoba tu na diskusiji koja bi voljela ozbiljno diskutirati o filmu ko umjetnosti.
Dakle, sve predispozicije su ispunjene za izdvajanje teme. To bi mogli očekivati za nekih tri dana. Valjda?

PS

Oko disidentstva, Zafranovic i Pavlovic nisu vazili za disidente u ISTOM sistemu.

Mada se slazem da je prica o zabrani možda malo preuvelicana kod Zike: fakat je da je u tom periodu kad je bio na 'ledu', snimio tri-četiri filma za deceniju (to nije malo) od kojih i neke svoje najbolje.

Mada je ovo istina da je bio institucionalno bojkotovan i prakticno oteran u tu Ljubljanu koja je bila filmska provincija ipak ( a on joj možda i snimio najpoznatiji slovenaxcki film ikad).

To o 'egzilu' sam citao neki njegov intervju u NIN-u pred smrt pa je to pomenuo. I verujem da je bio iskren. Pošto on nije pravio kasnije ni na anrikomunizmu karijeru pa satro pricao „evo braco Srbi, mene su hapsili”. Nego je bio bas izvan tih prica skroz.

Ali OK. Samo da razjasnimo i da ne ostane da sam dramatizovao: nisam tvrdio da ga je iko sad puskom jurio. Ideoloski ko je naebavao FIZICKI u ex-Yu, to se dogadjalo uglavnom ranije. A sad da nekog drže na robiji zbog filma osamdesetih, nije bilo

You dear romantic man :)

Nego gledao Kusturicu na OBN danas. Prvi TV-intervju sarajevskom mediju od ranih 1990ih. Voditelj inače sasvim pristojan i generalno (za razliku od retardiranog proseka u tom poslu i ovde, tamo pogotovo).

Kusta RASTURIO. Sve je ovde receno, od filma do identiteta i tih stvari. Nejasno mi je samo to da on sam stavlja tacku na tu pricu već 15 godina, a stalno ga ovi cimaju s pitanjima oko toga (zašto ste Srbin i slično). Kao da je pristojno mesati se u bilo ciji izbor.

Elem, Emir je stvarno već postao kulturoloski tumac globalnog nivoa :). Greota sto ga ovde ponajmanje kapiraju i ovi sto ga mrze a i dobar deo pretplatnika.

Još samo da snimi butleg album na kojem ću ja svirati bas, Dilan i Dzeri Li Luis otpevati Malaguena uz terciranje Nore Dzouns, Nele i Drale izvesti Yalla Yalla od Stramera a Era Ojdanic Okie from Muskogie i to je tacka. Posle može (Kusta, ne Era :)) da se kandiduje i za predsednika

Auuu, jesam nadrobio gluposti jučer tu, hebemti ti momačke večeri, i mene budalu koja pred istu piše postove po forumu.
Svejedno, za Babu je Sunny pogodio što hoću reći, „kozinstentno” je trebalo značiti da Makavejev zna režirati film s kontinuiranom pričom, koja tako i izgleda, bez alegorija, metafora, flashbackova i sličnih trikova ne bi li na silu povezao nepovezivo. (A što zapravo znači „kozinstetno”, pitaj boga).
Ali, ako ih i koristi, zna ih upotrebiti bez da film izgleda kao iskidan u montaži na milijun komada, pa onda spojen na brzinu. Tako mi izgleda dosta Pavlovićevih filmova, hebiga, u stilu „ja sam super pametan, a vi, gledatelji, morate se potruditi shvatit što sam htio reći.”
S druge strane, kod Makavejeva primjećujem taj talent da priču režira na jednostavan način, da film teče, što znaju samo najbolji redatelji. I da sve svima bude jasno, uz popriličnu dozu zahebancije. Pa i Montenegro je teška sprdačina, ali izrazito inteligentna.
Hebiga, eto.
Dale, Porkys ili Idioti, i jedno i drugo je ok, ali meni više znače i talentiraniji su oni ljudi koji neke stvari znaju objasniti na razumljiviji način, hebe me se za dubinu ako je ideja ista.

Od svih tih crvendaca-trockista-anarhosindikalista-etc najviše mi se dopadao Aca Popovic.

Odgajivac,

lepo izlaganje. Samo ne bih crni talas vezivao (direktno) za Kobu, koji je u to doba bio već demirologizovan (pa i demonizovan) u samom SSSR, a novolevicarska scena na Zapadu (tih kasnih sezdesetih, po gramsijevskom receptu, već uveliko bliza Sistemu nego pozdemlju i ulici, ma kako romanticno izgledale pobune na snimcima danas) se ionako vise przila na Maoa nego na Staljina, tako da opasnost od Staljina nije pretila nikom.

Pre bih rekao da je otklon od Staljina (takođe jedna od kompleksnijih tema naše novije istorije i prepuna pitanja šta-bi-bilo-kad-bi-bilo) donela onaj prvi talas impregniranog i improvizovanog sarenila i „slobode”. Ljubav i moda, Servisna stanica i te stvari napravljene do ranih sezdesetih, bejahu ustvari vizuelizacija tog proklamovanog srednjeg puta SFRJ.

@ Babette

To je svakako tačno, da je isla koza na siljak. Ipak, nadam se da se snaga nečijeg umetnickog integriteta NIKAD vise neće meriti time koliko je umetnik spreman da pati u zatvoru zbog onoga sto stvara. Dostojevski je bio veliki pisac i mudrac,ali me nikad nije naročito lozila mitologija o zemaljskom zivotu koji mora da bude skup patnji i nepravdi e da bi se dokazao kao autentican :). Why not have the whole cake? Mislim, ono, i svest o žrtvovanju i potrebi istog kad treba (koji je u temelju naše civilizacije) ali i svest o neprikosnovenoj slobodi pojedinca (dok god ne ugrozava nikog drugog). Life, liberty and pursuit of happiness :). U tom smislu - skrecem s teme i ne repliciram ovim tebi, nego se nadovezujem na pomen Rusa - mene jako raduje (kao rusofila:)) cinjenica da se danasnja Rusija sve vise određuje u tom smislu kao Amerika novog milenijuma i možda po prvi put u svojoj istoriji ide na stvaranje nacije zadovoljnih POJEDINACA. Na zapadu su to skapirali (da je Putin otac ruskog New Deal-a, New Frontier-a i čega hoćeš) i zato ga i ne vole, jer bi lasno bilo biti protiv nekog dede koji zatvara reditelje i mlatara atomoskom bombom a ovako, na terenu su s likom koji igra po opstim mestima NJIHOVE mitologije so far uspesnije nego iko od njih.

I to je ono što ne kapiraju ni primitivni rusofobi ni karikaturalni „rusofili” u Srbiji. Pescanik prica o gulazima :) a sabanski „rusofili” kapiraju Rusiju kao batinu kojom će ONI („rusofili” u fazonu XIX veka, jurodivih i spahija) da mlataraju kad im zatreba.

And neither can be further from the truth :). Centar buduceg liberalizma će biti naftasko-bogatunski fundiran u Moskoviji,mark my words. Rome on Potomac is so last century :)

o celoj temi znam malo, pa čitam i cutim dakle bez postavljanja pitanja, ali ovo baba mislim da nije tako:

> ali ako si pravi umetnik, rizikovaces i kozu, samo da bi realizovao > svoju ideju

ne nije tačno, to je opste prihvacena floskula, da su umetnici skloni da žive od vazduha, samo da bi de bavili velikim idejama, i da svi koji rade za lovu i ne rizikuju kozu u stvari nisu 'pravi'. Potpuno pogresno...

Ovde bih se slozio s drugaricom Patom :). Konacno- KOLIKO ima protagonista medija o kojem raspravljamo na ovom podforumu a da su filmove rezirali/glumili u njima, sa prkosom na usnama protiv sistema :)?

Uzgred, u umetnosti su SVE teme već nacete i SVE je legitimno (koliko je to dobro i šta je to samoj umetnosti donelo, drugo pitanje).

Dakle, nisu ovo vise neke puritanske godine u kojima ćeš sokirati javnost ako ti glumica izadje s golim sisama pred bioskopsku publiku? Ne, danas se postavlja SUPROTNO pitanje. Koliko je ustvari koriscenje seksualnih sloboda postalo brend samo po sebi, i koliko se mediokritetskih osvatrenja napravi i prodju kao dobra iskljucivo zato što je autor tu stavio dobre ribe?

Politicki, naravno, drugacije je bilo u totalitarizmima, ali njih vise u tom smislu nema. Lorku JESU ubili fasisti, Lang, Sirk, Breht, Ditrih, Rajnhart, Premindzer i drustvo JESU morali da pobegnu da ih nacisti ne pobiju.

Da ne poredim SAD i SSSR sa nacistima jer me to nervira kad ljudi rade i nije fer ni prema Rusima ni prema Amerima, ali, fakat, u doba Staljina si mogao da budes logorisan zbog najgrdje gluposti (a kasnije oteran u zatvor zbog svercovanja Emanuele), a u Americi 1950-ih si mogao da steknes ozbiljne neprijatelje ako javno kažeš kako nema ničeg lošeg u vezi belca i crnkinje. Ali, jedno pokazuje karikaturalnu drvenost jednog (SSSR) i perfidnu rasisticku rirodu drugog (SAD) sistema tog vremenba.

Danas vise nije tako. Osim u nekim zabitim talibanskim vukoebinama, nema te vrste pritiska.

Niti treba da ga ima. Da li je delo (recimo) Bila Foknera manje zato što ga niko nije jurio dok ga je pisao? Da li je Dilan manje važan zato što je milioner nego da peva na ulici? Mislim, to bi i na ulici zvucalo isto, samo onda ne bi niko znao ko je on.

Da li su filmovi Mihalkova ili Spilberga (kod nas Kuste) MANJE kvalitetni ako su pomenuti autori fakat autori kojima će DržavA i SISTEM uskociti kad treba i koliko treba oko pomoći?

Jedino sto priznajem je ono sto je Tarkovski rekao nekom Amerikancu kad ga je ovaj pitao o sreći :). Pa kaže, radi ono zbog čega si stvoren, sreća će doći ili neće. Amer se, naravno, zbunio :).

I da, fakat je da postoje slavljeni mediokriteti i nepoznati genijalci. Ali to dodje na mesto.

Ali ne, ne treba umetnici da sede po zatvorima (osim ako im filmovi ne pozivaju na nasilje protiv bilo koga po rasnoj, verskoj i kakvoj već osnovi, ali to onda vise nije umetnost nego domen krivicnog prava)

percepcija idealizma se menja sa zivotnim dobom pojedinaca i tako je na zalost od kad je sveta i veka. Sto si stariji, idealizam sve jeftiniji. To uopste nema veze sa danasnjim vremenom. Ili sa bilo kojim vremenom.

qrc bi leonardo napravio to šta je napravio da nije bio dobro sponzorisan.

Колико је пара упупмано у медије, те жреце и најтоталитарније пераче свести, да би идеал постао досадна и бесмислена реч. Таленат чучи и у конформисти и у пустињаку и у лудаку...Али само немир, настао иѕ било ког суштинског, најчешће егзистенцијалног разлога, може да га помери у лудило стварања света. Кад шиба удара, кад си очи у очи са лавом, правим или оним створеним од сопствених утвара, кад ти срце лупа са обе стране..тада раѕмишљаш 110 на сат. Тада си довољно запремио анамалног, тј. покренуо неупотребљена чула, довољна да ти помогну рећи оно што у нормалним приликама не можеш. Тада и Циганин који не зна ноте свира раме уз раме са најбољим трубачима света...Нема силе без притиска. Нема дела без недела..Занатлија је највиши степен до ког може да добаци професионални произвођач забаве. Али овде није реч о њима. Овде је све почело са причом о карикатуристи и песнику. Један је занатлија, други је уметник. И није то питање интелигенције, већ разлога.

Auu, koliko ima detalja u Sunijevom, Babinom i Odgajivačevom postu, dok se osvrnem na jednog, zaboravim na one druge ( od mediternaskog pristupa, financiranja, maštovitih scenarija, disidenstva...). Teško je to sve pohvatati u jednom topicu. Baš ko Pavlovićevi filmovi. Mislim da bi Vudu idealno uletio u ovaj topic, da sublimira sve skupa kroz neku opservaciju o sveopćem mentalitetu ljudi s brdovitog Balkana.
Za početak, ne kažem da je Žika loš redatelj, ali je Dušan talentiraniji, bolji za prenijeti scenarij na film. Ne mora značiti da ako je Pavlović bolji pisac i scenarist, da pogađa u dušu i razgolićuje, da to isto zna kvalitetno prenijeti i na drugi medij poput filma. Na tom polju, filmskom, Makavejev šije Pavlovića, barem po mom mišljenju. Da nije tako, Žika bi snimio Coca Cola Kid, ili Montenegro, ali nije dobio tu priliku baš zbog svoje hermetičnosti. A čini mi se da je hermetičan jer mu film kao medij nije legao ko Makavejevu.