Babette's special edition deLuxe extended version Tribute to Horatius

----

Gospodar prstenova

Imamo dva mocna carobnjaka, Gandalfa sa dobrim ocima i Sarumana koji je Cristopher Lee, niko drugi do Drakula lično, sarmantno i nedoljivo olicenje zla i terora. Zato, iako neocekivano naivni Gandalf veruje da će imati njegovu podrsku u borbi protiv sveopsteg zla, mi odmah znamo da to neće biti bas tako.
Zatim imamo druga bica koja naseljavaju Sredisnju zemlju: ljude, elfe, vile, patuljke, monstrume i hobite. Tokinov carobni svet. Gradovi uzdignuti na stenama, opkoljeni mocnim zidinama. Kraljevi, princevi i princeze. Duhovi i zombiji. I imamo Prsten, koji daje moc da se vlada nad svima. Za unistenje Prstena, jedini način da on izgubi svoju moc i da se Zlo porazi, zaduzen je jedan hobit, koji nije Izabrani, koji je to sasvim slučajno postao, jer je jedan nesrecni Gollum izgubio prsten nakon što ga je ljubomorno cuvao pola milenijuma. Njegovo iritantno lice, oliceno u personi glumca Elija Vuda je, srećom, za razliku od Tokinove knjige, u filmu skoro u drugom planu, jer u knjizi je hobit taj koji sve mora da odradi i svugde mora da stigne, a usput će mu se pridruziti ekipa sastavljena od razlicitih primeraka gore navedenih kreatura. U filmu su gorenavedene kreature pravi protagonisti, dok je hobit samo drzac za prsten, i dok se sarolikoj ekipi desavaju najneverovatnije stvari, hobit se neprestano iscudjava i sokira. Miroljubivi tipovi, ti hobiti. Svi ih gledaju pomalo sa prezrenjem, ali ipak se trude da im ne nanesu zlo. Do kraja filma on je, ipak, u međuvremenu sazrevsi nosen silinom dozivljaja, uspeo da skonta da je upravo on zaduzen za produzenje svekolikog zivota na zemlji, a bez da mora da vrsi reproduktivne radnje. Za to će biti zaduzen lepi pripadnik ljudske rase Aragorn (Vigo Mortensen) i njegova vila, Liv Tajler koja izgleda kao mentalno zaostala osoba dok neuspesno pokusava da odglumi ceznju tugu i bol za izgubljenom ljubavlju.
Međutim, ona losom glumom ne odskace drasticno od ostalih, niko bas ne može da se pohvali da se nešto posebno ulozio: Viggo Mortensen, ah, tako lep i snažan da nema ni potrebe za izrazima lica, sasvim je dovoljan vetar u zamrsenoj kosi da se vecina zenskog gledateljstva upiski od sreće.
(Odličan je bio Sean Bean kao drugi covek, snažan, lep i kosmat, ali je nazalost kratko trajao.) Ostali zenski likovi su bezbojni i potpuno nezanimljivi. Orlando Bloom kao elf u početku malo traljav, ali posle skuplja poene. Patuljak kao Obeliks u minijaturi sprdnja od lika.
Kako Gollum, strasno i pohlepno stvorenjce koje mi je bez ikakve diskusije omiljeni lik u celom filmu, tako i njegov ljudski pandan Smeagol, je najubedljivije ostvaren lik, sa jakim i jasnim psiholoskim motivom, a za njim odmah sledi Sam, drugi hobit, čija uloga dobija na vaznosti sto film vise odmice.
Mora se priznati da je Jackson (inače, po meni, covek potpuno lisen smisla za humor i talentom nedorastao sopstvenoj masti) bogato iskoristio prelepe, fascinantne i same po sebi magicne pejzaze svog rodnog Novog Zelanda na zavidan način, te je vizuelna lepota filma neprikosnovena…. sve dok ne mislimo o specijalnim efektima, jer na veoma grub način onemogućavaju da se zaista uzivimo. Mora mu se takođe priznati da se dosta dobro drzao knjige, možda čak sme da se kaže, onoliko koliko je to uopste moguće, da su scene bitaka dostigle skoro vrh što se tiče scenografije i kadrova, mada, s druge strane, posle visecasovnog gledanja i ponavljanja skoro identicnih scena iz bitke u bitku, postaje pomalo predvidivo i monotno, a to, po meni, jedna akciona scena ne sme da bude. To me podsetilo na onaj promasaj od filma, sa Tom Kruzom, Poslednji samuraj, gde su scene bitaka svetla tacka u opstoj besmislenosti filma. Iz tog razloga, omiljena mi scena bitke jeste bas prva, koja se odvija u turobnim podzemnim dubinama i gde za trenutak strepimo za Gandalfa (jer nam do hobita ionako nije previse stalo).

Možda je takođe moja greška sto sam bas nedavno ponovo pogledala Lorensa od Arabije i nisam mogla a da ne poredim emocije koje u meni budi taj film, sa ovim koji zapravo ne budi ništa. Gledaš, divis se maestralnim efektima, sasvim hladnokrvno i bez velikog afiniteta prema bilo kojem od likova.

Neke recenice ipak mogu da se svrstaju u nezaboravne, a izdvojila bih jednu, naravno Gandalfovu: „Niko od nas ne može da bira vreme u kojem živi, ali može da bira način na koji će potrositi to vreme”. Iz tog razloga, vise od jednog gledanja ove sage, toplo ne preporucujem. Jednom, može.

Od labuda.

Jackson se raspojaso pa sad snima i hobita ne hebe zivu silu.

Hobita nisam citala, priznajem.