Vitka, krhka, nezna, plava, Carol je setajuci san svakog slučajnog prolaznika, devojka upadljive lepote uprkos odbojnom izrazu lica, ozbiljnom stavu i skromnom oblacenju. Zamišljeno pratimo Carol na posao, uvek upleteni negde u njenoj divnoj kosi, ovlas dodirnuti njenim beskrvnim prstima dok vesto, mada bez strasti, obavlja svoj posao u kozmetickom salonu. Već pomalo zabrinuti za njeno psihicko stanje pratimo je kuci, u kojoj caruje i klade valja njena aktivna, pricljiva, opsirna, prakticna i povrsna sestra. Carol je cutljiva. Primecuje muske stvari u stanu. Njena gadljivost pocinje da biva evidentna, mada ne i jasno definisana…

Carol ostaje sama u stanu, jer sestra i njen ljubavnik odlaze na letovanje…sasvim slučajno, u jedan falusoidni grad u Italiji, Pišu. Kreće vrtoglava kulminacija u kojoj se mesaju san i java, opsednutost culnim dozivljajima i fizicka odbojnost prema svemu sto je musko, klaustrofobična atmosfera i ritam grada, drustveni pritisak koji neminovno dovodi do dusevnog sloma, ludilo i njegovi rezultati…..

Realnost ne ide dalje od licnog dozivljaja. Samo smo ono sto mislimo da jesmo i sve sto je spolja je zapravo zid oko našeg unutrasnjeg beskraja. Bilo bi lepo moći zagledati se u nedefinisani prostor unutar ljudskog mozga i pokusati razumeti, rastumaciti i rasterati nečije strahove i izbrisati traumaticna secanja. Nazalost, najcesce, kao i u ovom filmu, spoljasnje okruzenje se uvek malo prekasno doseti da je nekome potrebna pomoć.

Crno-beli film koji zari rumenom krvlju, jedna asepticna devojka nesvesna da danima živi u smradu raspalog i crvljivog mesa, živi kosmari koji prosto izbijaju sa ekrana, cine nezaboravnom atmosferu ovog suptilnog psiholoskog trilera.