Cudi me da Kusturica nije rezirao ovaj film, posto on voli da pravi filmove o Ciganima (hehe..). A da jeste, iskupio bi se za promasaje koje je pravio poslednjih godina (i na filmskom i na drugim poljima).

Slumdog nije film bez mana - predvidljiv je i namontiran bas kao i taj TV show „Who Wants To Be A Millionaire”. Bilo je bar 5-6 scena tokom filma za koje sam lako pogodio kuda vode. I ti stalni flashbackovi su već otrcana stvar. Ali to je otprilike sve sto bi mu se moglo staviti na dusu. Prica je vesto i precizno vodjena (nešto sto toliko fali kod Kuste), tehnicki kvalitet je holivudski (pre njego bolivudski) a najvece pohvale zasluzuju glumci - tj. čak 3 grupe od po 3, kako se ide kroz film - deca, tinejdzeri i mladici. Inače je teško odrzati konzistentnost radnje sa takvom stalnom promenom glumaca, ali reziser je to postigao 100%.

Film je pola Hindu, pola zapadnjacki, bas kao i danasnja Indija. Ima svojih momenata, definitivno - ono kad oslepljuju decaka, pa scene na krovu voza (vozovi i zeleznicke stanice su izgleda lajt-motiv ovde), pa nicanje nebodera na mestu nekadasnje ciganmale - koktel emocija i sarenila, za svakog po nešto, a u odjavnoj spici se malo i zaigra i zapeva, zašto da ne. Indija je to.

Bio je nedavno na ovdasnoj TV neki dokumentarac o savremenoj Indiji - u stvari, jedan od mnostva u poslednje vreme, bas pokrenutih povodom uspeha ovog filma - i upamtio sam kada jedan mladic kaže u dokumentarcu da glavna stvar sa kojom covek u Indiji mora da živi jeste stalna nepravda. Kad se pogleda Slumdog Millionaire shvati se i zašto je to tako. Film vas i odbije i priblizi danasnjoj Indiji. Milioni sanjaju o milionima. Steta samo što se za svog zivota ipak neće pomeriti iz blata. Citao sam da i nekim protagonistima filma, uprkos Oskarima i svetskoj slavi, on nije pomogao da se iscupaju iz bede. Ali zato uspeh jednog Indijskog filma, bas kao i bogacenje sirotana na TV kvizu, služe kao uteha i inspiracija bezimenom mnostvu.