Sheltering sky – Bernardo Bertolucci

http://www.imdb.com/title/tt0100594/

Magija kolonijalne Afrike, prostrana neba po kojima lutalice traže neki znak, neku svetlost koja će da im pomogne da definisu mrak u sebi samima. Dvoje ljudi, koji se ne nazivaju turistima, nego putnicima, zato jer nemaju cilj da se nakon putovanja vrate svojim udobnim kucama i svakodnevici, nego da kroz putovanje bez cilja prelaze svojim unutrasnjim putanjama... Beskrajna pustinja oko njih i u njima. Putovanje kao beg, kao zaborav. Pokusaj da se sopstvenom zivotu da neki smisao. Traganje i lutanje. Opasnosti. Pustinja kao simbol nepoznatog, onog koje nas opcinjava, guta, unistava. Filozofija zivota i ljubavi, vidjena muskim i zenskim okom.
Svakodnevica čini da zaboravimo da smo živi, vreli ispod koze …. Putovanje oslobadja zaboravljene energije i covek se vraca svojim instinktima, predaje se elementima, i na kraju biva pobedjen.

Šta je poenta price?
Ukoliko se prepustimo neizvesnosti, moramo pazljivo da kontrolisemo okolnosti i naše radnje, inače ćemo biti unisteni. Snaga elemenata je nemerljivo veca od ljudskog tela i duse. Suocavanje sa samim sobom, još na nepoznatom terenu, može da bude pogubno. Ljudska volja i snaga ljubavi trebalo bi da deluje u svakom trenutku, da utice na svaki nas korak, da ne bismo izgubili put. Ljubav je jedina stvar na svetu u koju treba do kraja i neprekidno verovati.

Ovo sigurno nije Bertolucijev vrhunski film. Kao sto to kod njega često biva, kroz film se namece sujeta rezisera, te je fotografija preterano dobra, rezija presavrsena, muzika predirljiva, dijalozi preglancani, a likovi, osim protagonista, prilično dvodimenzionalni. Ipak, veoma vredan aspekt je upravo filozofska nit koja se lako hvata već na prvo gledanje, (mada će možda neko reći da je za to već sasvim dovoljno pricitati knjigu, no, recimo da sad govorimo iskljucivo o filmu kao nezavisnom delu), suocavanje sa unutrasnjom prazninom i očajanje koje iz toga proizilazi. Velika i važna lekcija o nepotrebnoj samoci udvoje.