Не би ме било страх да ме завеје са пуним резервоаром, па да знам да имам грејања за 12 сати. Али класично возећи са 1/2 и мање, не буде човек баш увек сигуран.

Прошле-претпрошле зиме кренуо сам по првом мраку из Смедерва за Београд. Дан је био топао и сунчан, а предвече је кренуо јак снег. На скретању за Младеновац већ се није видело где је пут, и ја сам возио равнајући се према одбојницима, а на узбрдици Бегаљичко брдо остадох начисто сам! Снег већ 15см, чистача ни од корова, а не знам шта беше другим возачима (можда је била субота навече) да одједном нигде никога ниси могао да видиш?

Помислих - и шта сад: квар или се заглавиш у снегу, велико је питање и да ли би неко наишао, да ли би ме видео у вејавици, а ја обучен за 10 мин. стајања на снегу? Овако се значи „глупо умире” паде ми на памет. Али доспе човек и у глупе ситуације, свеједно што је 30 година веровао како то њему не може да се деси.