Danas sam se vratio iz juga Srbije. Par utisaka... put na avtoputu dobar, naročito mi se dopao grad Despotovac, fin, malen gradič, sa uređenom promenadom, pored reke Resave u klisuri leži manastir Manasija, Stefana Lazarevića grob i zadužbina. Pored je konačište, koje bi pohvalio, ne da je nešto top interier, ali defenitivno najbolji doručak koji sam jeo ikad, soba 11 eur po osobi, uključen doručak, fin balkon, sa pogledom na reku i prirodu, i sa stalnim vetrom, daje utisak kod da sam visoko u planini. Osobje ljubazno.

Promenadu nema obližnja Ćuprija, bar je nismo našli, ali sam, evo opet, u Ćupriji u roštiljici Aleksandar, ili beše Aleksandra, na glavnoj ulici, jeo nabolji roštilj ikad. Različite vrste mesa, sa urnebes salatom, i Jelen pivom naravno. I to beše mnogo jeftino, obrok za 2 osobe mislim da je bio oko 9-10 eur. Platio sam eurima, svugde uzimaju.

Pre roštilja u Ćupriji smo naravno posetili grob kneta Lazara, u manastiru Ravanica, koji je još lepši od Manasije, bar po meni.

Onda sledi divota Srbije, promet Beograda, gužva več na autoputu, nedaj Bože da ti neko daje prednost, odma sam skontao da samo nasilu ide. Rupa u BG prepuno, pa je noču opasno da stranci voze, ode osovina sigurno ako se nasankaš neku od onih rupa, koje su tamo več godinu ili dve.

Dalje, put nazad u SLO, dobro je da ako putarinu u Srbiji platim eurima oni eurima i vrate ostatak. U Hrvatskoj tome nije tako. Faca momak na rampi kod Šida, na izlasku iz Srbije, momku sam hteo ostaviti 10 dinara od ali vidi, momak si več sam izeo deo tako da mi je vratio samo 2 dinara. Meni ništa tebi ništa, nisam ni tražio ostalo.

Hrvatski autoput, dosta srpskih tablica putuje na Zapad. Kod Zagreba pokvari se nekom Srbinu novi Pasat, vidim čovek sam gura auto, zausatvim 100 m dalje pritrčim kad ono več neki drugi Srbin zaustavio i dva guraju auto, stegnem i ja rukave pa guramo trojica. Dakle, lepo da je več neki Srbin vido da imaju kola srpskih tablica kvar pa priskočio na pomoč, to da vam je na pameti za ubuduče. Ja sam priskočio jer sam mislio da čoveku nestalo gorivo a ja baš imam ono crevo a i nafte sam imao dosta. No beše nešto drugo. Dođe pomoč servisera pa sam nastavio vožnjom.

Suma sumarum, divna centralna Srbija, koju večina ni ne vidi i za nju ne zna, priroda, manastiri, i hrana top. Jeftino. Zanimivo da ima free Wi-fi svako manje gradče, a usred Knez Mihajlove ništa.

Da se čovek zapita šta sve rine u Beograd, slum neviđeni, haos promet, vazduh... A ova manja sela i prelepi gradovi izumiru. Strašna greška politike.

Moja Marea JTD je imala na putu od 1490 km prema jugu potrošnju 5,55 km. Klima dole, 2 osobe, nazad i stalna kiša na putu.

P.S. U par dana sam bio i u Piranu, u restoranu sam platio za porciju špageta i makarona, defenitivno najolšije koje sam jeo u životu (mukom sam ih pojeo) , i 2 kafe koja nije bila pitka 20 eur. Usporedbe radi.

P.S.2 Pivo u Trstu, 5 eur, mislim da je u Veneciji bilo jeftinije. I velelepna, velika Srpska crkva u samom centru do glavnog trga. Top.



Eurodizel u Srbiji 1,12 eur, Slovenija 1,16. Dobra, velika kafa na pumpi u Srbiji 200 din. Pumpa EKo ili šta več, kod Velike Plane, je uređena top, na nivou nemačkih.

I još oko kola, dosta sam video pokvarenih na putu, zanimivo bili su i noviji, Mercedes E, Pasat prošla verzija, Pežo 407. AKo odmislim da smo na kablove spasavali akumulator Volvoa 740...vozni se park u Srbiji baš osvežio.