Zbog toga sto dizel motori imaju mnogo veci stepen kompresije, a time i duzi hod klipa, a i time i duzu „polugu” kojom zakrece radilicu. Ovo pripomaze i boljem iskoristenju, a u to dizel gorivo ima i vise energije po L nego benzin.

Управо тако. Тајна је у природи сагорјевања смјесе.

Дизел је могуће више сабити. Код модерних мотора је однос запремине смјесе у цилиндру прије и послије сабијања око 20:1. Што приликом запаљења смјесе доводи до ослобађања великог притиска који дјелује на клип. Велики притисак = велики моменат силе. Тј. много килограма потискује клип на доље. Недостатак дизела је спорије сагорјевање. Фреквенцију паљења је могуће убрзати до одређене границе, послије које не стиже све гориво да буде сагорено.

Бензин сагоријева брже, али се неда сабити тако високо ка о дизел. Мислим да је 14:1 близу границе. Послије тога гориво експлозивно сагоријева прије него што је предвиђено, тј. изван такта - познато као трокирање. Експлозија која нема сврхе јер није усклађена - клип још није у горњем положају... Али зато бензински мотор се без проблема да завртити и до 18000 обртаја у минути - зависно од конструкције (предност бржег сагоријевања).

Тако да бензинац своју предност може да покаже тек послије 4000 обртаја у минути. Без обзира на моменат (торкуе), дизел је инфериоран у односу на бензински мотор, кад се од возила захтјева флексибилност на високим брзинама ( спорт, трке и сл.). Наравно теоретски је могуће икористити „торкуе” дизела кроз пренос, али практично не иде. Због оптерећења и кочења које би изазвала додатна маса.

Зато дизел има и те како огромну предност у свекодневној употреби на релацијама већим од 30 - 40км и изван насеља. У насељеним мјестима (већим градовима) није омиљен због количине штетних гасова које испушта. А на честим кратким релацијама долази до запушавања дизни и филтера. Потрошња се повећава без обзира на бољу термо-динамику и с обзиром на скупље гориво.

Sve je receno iznad. Evo i jedna fina slicica koja objašnjava razliku/sličnost između benzina i dizela prilikom destilacije sirove nafte: http://www.theoildrum.com/uploads/6/fractioning_column1.jpg

Obrati paznju da je (grubo receno) dizel na ljestvici prema bitumenu tj „gusci/tezi/sadrzi vise energije po kg” dok je benzin srodniji gasovitim gorivima tj „rjedji/laksi/manje energije po kg”. U sredini je naravno JET A1 tj avionsko gorivo. Na dnu je loz-ulje.

Inače JET A1 je veoma sličan dizelu i može se koristiti u dizel-motorima, sto sa benzinom nije slučaj iz gore navedenih razloga. obratno, dizel-gorivo funkcionise u mlaznom motoru, uz manje tehnicke smetnje (garez tj naslage na lopaticama, potrebni dodatni filteri goriva isl).

Sva tri goriva se mogu dobiti sinteticki tj bez kapi sirove nafte tako da je buducnost motorima SUS zagarantovana. Trenutno je najjeftinija proizvodnja iz sirove nafte, te se sinteticka goriva ne koriste u značajnijim kolicinama.

„To nije slučaj sa dizelom, ako vozite preko 150 km/h ili 100 km/h razlika u potrosnji nije velika, dok bi kod benzinca bila skoro dvostruko veca. ”

Slani,

Pri većim brzinama otpor zraka raste. Mislim da se potrosnja proporcionalno jednako povecava kod oba motora.

aerodinamika nema veze ovde.

kalorijska vrednost je slična, hemijska bit nije pa odatle dalje...veči omjer kopresije daje utječe na veči iskoristak.

Slani,

Ni manje ni vise nego „pogresno mislis” !!! ts ts ts :)

„Jaka riječ” me natjera da potražim i evo rezultata testiranja koje je proveo Autobild na idealnom primjeru za ovu temu: Isti auti (dakle aerodinamika auta kao promjenjiva nema uticaja) sa benzinskim i dizel motorima.

http://tinyurl.com/lvh29d

Mislim da znam i zašto Mercedesu 180K najsporije raste potrosnja sa porastom brzine do oko 120 mph. Mnogo sporije nego svim dizelima. Ali rekoh da ostavim slanom da objasni. :P

E sad Pero, nema uvrijede... samo sam konstatovao cinjenicno stanje.

Moja iskustva su sa Mercedesom na autobanu, a ne teorijsko razglabanje.

Tvoj grafikon upravo potvrdjuje sto sam već rekao, zahvaljujem. :)

Slani,

Kao sto si i rekao: Opelu benzincu poraste potrosnja za 37% kad poveca brzinu sa 50 na 90 mph, a dizelu poraste za 44%. :P

Sve teoretski mjereno na zatvorenoj stazi sa stvarnim vozilima. Tu je i faktor sto dizel ima manju snagu pa ide u obrtaje gdje nije bas ekonomican. Ali i ostali gdje je snaga balansirana pokazuju sličan odnos. Povecas brzinu sa 50 mph na 90 mph i potrosnja ti se poveca za oko 40%

Ja bih samo da se izvinem zato što sam se prvi javio, neprozvan :)

Dizeli azgadjuju manje nego benzinci, i tu je kraj diskusije.

Sad kad je uveden dizel sa max 10ppm kolicinom sulfora (i ostalih crvstih materija u gorivu) i uvodjenje obaveznog filtera za čestice u izduvu (Diesel Particulate Filter), ne može benzinac da se poredi sa zagadjenjem.

Evo dva linka za „neverne Tome”

http://en.wikipedia.org/wiki/Diesel_particulate_filter

http://en.wikipedia.org/wiki/Ultra-low_sulphur_dies el

ring
(lozac)06. oktobar 2010. u 23.45dizel u americi nije popularan zato što je sva tehnologija evropska

Ova je tvrdnja tacna koliko i to da duge gace nisu popularne u Africi zato su evropski izum :).

Ma jok, duge gace nisu popularne u Africi jer rijetko kome tamo trebaju. A tako i dizel u americi nije popularan zato što slabo kome treba jer je beznin 2-3 puta jeftiniji nego u Evropi. Koliko bi se to evropljana vozilo dizelom da je litar benzina oko pola eura ili manje?

A i za tehnologiju je uglavnom netačno. Ford i GM su americke firme i prema tome fordovi i opelovi dizel motori (koji postoje već jedno 40 godina) su i americki koliko i evropski. Kad i ako zatrebaju. A još uvijek nisu.

Ринг - у праву си. Али, изнимке потврђују правило:

http://www.gizmag.com/go/6246/

На жалост тржиште диктира услове. Тако, да је овај мотор велика ријеткост на далеком истоку. Штета. Глупо би било бити против једне или друге опције (бензин - дизел). Само кроз чисто научни приступ и кроз здраву конкуренцију је могућ напредак.

Za razliku od Hrvata koji su sampioni u teorijama konspiracije i uopstavanju. ;)

A što se tiče dizela, napredak zadnjih godina je ogroman. Vozio sam po nekoliko dana Punto Grande dizel, Bravo dizel, Bubu kabriolet turbo dizel, Reno scientic? dizel. Svi su ostavili odličan utisak. Mala potrosnja, nema razlike u buci, pogotovo na većim brzinama gdje je su frekvencije na 3000 rpm „manje naporne” nego na 4500 kod benzinaca.

Što se „licnog iskustva” koje slani pominje: Razlika u potrosnji na 160 i 120 je primjetna. Reno sam vozio od ponoci do zore i gazio sam ga i do 190 km/h (prosjek oko 140). U povratku mi se nije zurilo, dan, vise vozila na putu, i bilo je u prosjeku oko 100-130. Na dionici od 700 km razlika je bila oko 20 litara manje u povratku.

Prema ovome Prius je veliki rasipnik :).

Možda je ipak trik u tome da je prosječna brzina je bila samo 73 km/h, a kretao se uglavnom autoputem. Prije jedno 20 godina, ja sam citao o sličnom testu, kad je neki audi benzinac zabiljezio ispod 5L/100km, sto je onda bilo veliko cudo, ali je presao oko 2000km prosjecnom brzinom 50km/h. Kao da potrosnja ipak malo zavisi i od brzine :)?

Pero kaže:

Razlika u potrosnji na 160 i 120 je primjetna. Reno sam vozio od ponoci do zore i gazio sam ga i do 190 km/h (prosjek oko 140). U povratku mi se nije zurilo, dan, vise vozila na putu, i bilo je u prosjeku oko 100-130. Na dionici od 700 km razlika je bila oko 20 litara manje u povratku.
------------------------------------------------------------------------------

Ja ne kažem da nema apsolutno nikakve razlike.

Kod benzinaca razlika je izrazena, znaci postoji mogućnost da je skoro dvostruka ako vozite 100 km/h ili 180 km/h.

Kod dizelasa razlika je MNOGO manja. Desetak do dvadeset procenata zavisno od snage motora, sto je sasvim prihvatljivo ako prelazite istu razdaljinu 60 do 80 procenata brze.
Veca efikasnost i iskoriscenost novcanika i covjekovog vremena. :)

Pero je zbunjen jer poredi maleni Reno i Mercedes limuzinu, koja ima mnogo vise snage, te nije preopterecena vecom brzinom, dok je Reno prakticno na izdisaju. ;)

Mecke su pravljene za autoban, dok je Reno pravljen za francuske kaldrme... i drugacija brzinska ogranicenja.

Jednostavno- to je automobil za drugaciju namjenu.
Ne može se uopste porediti.

Znaci, da su ovi ovog pasata vozili 173km/h, umjesto 73km/h, isto bi trosio 3L/100km ili u vrh glave 20% vise, sto je 3.5L? Sve je moguće, osim sto je ipak vise vjerovatno da bi mala masina od 1.6L pri toj brzini trosila jedno 13L, jer snaga mora da raste na kub sa brzinom. A opste je poznato da veliki motori trose manje pri velikim brzinama od malih motora u istom vozilu i pri istoj brzini, bez obzira na vrstu goriva.

Za ovoga što se nadje uvredjen, cudo ti kao primjer nepostojanja dizel motora u Japanu ne uze npr Tojotu koja j pravila dizel masine i prije 40 godina, ili Mitsubishi ili Nissan, već podje u Subaru? Pitanje i dalje stoji, koji to dizel motor japanski ne valja, marka i model, i zbog čega? Navede bar 2 koji su takvi od novije generacije, uz suvislo obrazlozenje, i ja ću se gorko pokajati i priznati da japanski dizel motori ništa ne valjaju.

zašto ti ochekujes odgovor od nekoga koga ne postujes?

potvrdjujes svojim komentarom ono sto sam ja rekao, ali samo donekle.
kada sam napisao, kako nisam vidio dobrog japanca dizela, mislio sam,
nešto kao audi A8, mercedes S-klasse ili na BMW serije 7.
mislio sam, dakle, na kompletan auto, a ne samo na motor.
nisam mislio na karakteristike, koliko kilometara će taj auto preci, koliko trosi ili koliko je brz. mene ti te stvari ne zanimaju, ili si ti taj, možda, koji će kupiti drugi model auta samo zato što ubrava za sekundu brze.

ipak se treba usuditi i ponuditi dizel auto u toj cijenskoj klasi.

niko ne kaže da te karakteristike nisu važne, već je smjesno danas govoriti o mehanichkoj izdrzljivosti, gledano sa ovog nivoa tehnoloskog razvitka.
jer da bi uopce opstao na ovako konkurentnom trzistu, minimum je da imaš motor koji prelazi dovoljno kilometara, a da se ne kvari.

ne radi se o V8 motorima, svi oni imaju i manje motore u tim klasama.
radi se o tome da ti stavis dizel motor u auto od 100 000 evro i prodas ga.

radi se o kultiviranosti auta, nije samo motor taj, već i kompletan auto je posebno namjesten za dizel motor.
ja kad sam se vozio u prvim hondama akord dizelima, imao sam osjecaj da mi je motor na suvozachevom mjestu, recimo, akord dizel koji je za klasu bolji od golfa ili VW bora/jetta , losiji se osjeca nego oni pri voznji.

Kome je potreban V8 dizel u autu? Evo meni, na primer. Radio sam test drive na GL-u 320cdi i 420cdi i jednostavno ne mogu da se porede. Ne kažem da je 320CDI los motor, samo je premali za jedan tenk kao sto je GL. Tako da sam se odlucio za 420CDI koji je mnogo tisi, mirniji i dovoljno fleksibilan da vuce auto od 1200rpm, gde idem 80 milja na sat na 1900rpm, a ima dovoljno snage kad ga stisnes da povuce. 700nm obrtnog momenta je to što čini ovaj v8 upotrebljivim. Potrosnja je zanemarljiva između ova dva motora, a sto me je najviše iznenadilo je da 420CDI trosi samo 10% vise nego Reno 2.2DCi koji sam imao u Grand Espace-u.

Moj drugi V8 je Land Roverov benzinac 4.0 Thor. Ima 340Nm obrtnog momenta. Isto je fleksibilan i napravljen je da mu je 90% obrtnog negde oko 2200rpm, ali opet ne može da se poredi sa dizelom V8 po iskoriscenju, potrosnji i fleksibilnosti. 80 milja na sat ide na 2700rpm, sto donekle doprinosi i stari automatik sa 4 brzine.

Znaci, ako sad poredimo v8 benzinac i dizel za normalnu svakodnevnu upotrebu, dizel pobedjuje, za sportske i trkacke automobile, dizel nema šta da trazi u toj teritoriji, mada bi bilo interesantno da dozvole turbo dizel u F1 :)

U „enuro” trkanju, dizel ima prednost manje potrosnje i time su i Audi i Peugeot pobedjivali. Nešto ne vidim da se dizeli koriste u F1, raznim GT kategorijama ili BTCC (i ostalim evropskim touring kategorijama), a ni u rally-ju, da budem iskren.

Tačno, dolazimo u eru indukovanih motora, bilo turbo ili supercharger. Ja se zezam sa turbo motorima već skoro 15 godina i znam koje su im mane i prednosti. Sada su materijali i tehnologija mnogo bolji, ali i to ima limita. Davno smo iz Fiat Una 1.4 turbo izvlacili 180-220Ks, ili iz Lancie Integrale 2.0l 330Ks+, samo sto je potrosnja tad bila katastrofalna kad ga panjis, a i u leru. Sada sa generacijom novih ECU-a, ubrizgavanjem goriva direktno u cilindar sa 3 injectora po cilindru, odmer vazduha i goriva i leru 1:50+ i još puno drugih stvari su dorineli smanjenju potrosnje i pouzdanosti motora.

Lično voleo da vidim taj mali 1.4 Fiatov ili VW trubo sa 180Ks u Land Rovera i koliko bi dugo trajao poredeci sa v8 (snage motora su tu negde, v8 ima oko 185ks), opet 1.9JTD ili neki drugi dizel nove generacije bio bi veoma dobra zamena za V8 benzinac. Mada, opet se pitam, sto Land Rover u novog Discoverija i Range Rovera stavlja 3.0 V6 dizel i vece motore umesto I4 dižele...na zalost, ne može se porediti mrsav i debeo konj.

Šta je to indukvani SUS motor? Nikad nisam čuo za taj pojam.

Nisam expert za ovu temu, sve sto znam je povrsno i interesuje me da mi neko od vas poznavalaca objasi kako funkcionise turbo na dizelasu, verovatno isto kao i na benzincu i koje su prednosti a koje mane. Imam mecu E 300 dizel ali nije turbo i nekako mi je prespora u startu ali kad se zaleti, ne mogu da je zaustavim :).
Inače prelazim sa jednim tankom [22 galona] oko 650 milja, na auto putu sa prosecnom brzinom 70 milja na sat, koliko je i dozvoljeno na auto putu.

@Shumadinac

Turbo na dizelu radi na istom principu kao i na benzicu, znaci ubacuje/gura vazduh pod pritiskom u cilindre motora. Samim tim, povecava se kolicina kisonika koji može da se iskoristi pri eksploziji goriva.

Jedina bitna razlika je da stari dizel motori bez turba, nisu imali dobro iskoriscenje goriva, pa jedan deo nikada nije uspeo da „izgori”, tako da je turbo na dizel motoru dosao ko „kec na 10”. Drugi tehnicki napredci kao „common rail”, „multi injectors” i neve generacije ECU-a su doprineli još boljem iskoriscenju goriva. Samim tim, trenutno vidis dižele koji idu i trose 50+mpg, a imaju 150+ks...ovo ti je „prost” odgovor da ne idem previse u tehnicke detalje...

Razlog ektra garancije je zato što ako turbo „gekne”, oprostices se dobrim delom oko 2000+ funti sa tvog racuna.

Vek motora nema nekog značajnog smanjenja kao motor u normalim uslovima rada. Ako pak guras 2+ bara pritiska, moras obratiti paznju na glavu i dihtung glave motora, i da su srafovi na glavi motora dovoljno jaki da izdrže pritisak. Motor se i dalje vrti na isti broj obrtaja kao i bez turba, a u vecini slučajeva, motor radi sa manjim brojem obrtaja.

Na zalost, turbo ima zivotni limit. Turbo se vrti brzinama i čak do 200000 (i rečima dvesto hiljada) obrtaja u minuti i mora biti savrseno balansovan da bi rario kako treba, tako da mu je zivotni vek do neking 150000 milja, zavisi od uslova rada. Temperature u turbu dostizu i 1500C. Sad vidi u kojim uslovima radi turbo punjac. Na primer, ako vozis turbo auto i ugasis ga direktno posle „panjenja” i veznje pod „boost”-om umesto da ostavis da radi u leru minut, drasticno skracujes zivot turbu.

Cena novog turba ide od 800 funti pa na vise, u zavisnosti da li je sa promenljivom geometrijom ili ne, materijali od kojih je napravljen, itd... A rad da se skine turbo i stavi novi uzima dosta vremena. Na mom Smart-u treba oko 3 sata rada. Na Alfi Q4 ili Lancia-i Integrale, oprosti se od celog dana rada, pod uslovom da sve ide glatko i da se ni jedan sraf nije zapekao...Mora da se skida izduvna grana, auspuh, turbo, pola auta samo da bi se prislo tim delovima...

Mile, Alpski Srbine.

Nije tačno da možeš sa brojem cilindara da poboljsavas performanse unedogled. Negde oko 12 stane u benzincu.
U dizelu oko 8 za putnicka vozila.

'vozi polako, nemoj da zapinjes'

moraju ga puniti, jer bog velikog hoda klipa nisu mogući veliki okretaji.

Ja sam imai turbo dizela, i nikad vise. To sranje od motora kad se pocme kvariti ne možeš ga vise isfinancirati...zato sad opet imam benzinca, malo vise potrosi, ali je puno rentabilniji zbog popravaka

Ne mogu da verujem,tema se ponavlja već 10 puta i dalje ljudima nije jasno o čemu pišu.

Već smo objašnjavali 1000 puta da je dizel mnogo isplatljiviji od benzinca.

Činjenice:

Najbolji dizeli su zapremine oko 2000 cm3,zbog snage koja je dovoljna za svakodnevnu upotrebu i zbog visine registracije i osiguranja,bez obzira na zemlju stanovanja.

Iz ličnog iskustva iznosim podatke o potrošnji,
posedovao sam:

Hondu civic 1,6 160 ks...5-8 l/100 km
Mercedes E 300 220 ks...12-18 l/100 km
Pontiac Firebird 3.8 180 ks...10-14 l/100 km
BMW 530 i 240 ks...14-29 l/100 km
Passat 1,9 tdi 131 ks...5-8 l/100 km
Laguna 1.9 120 ks...5-6 l/100 km
Peugeot 307 90 ks...5-6 L/100 km
Citroen c4 110 ks benzin...9-10 l/100 km
Citroen c4 110 ks dizel...7-8 l /100 km
Mercedes a 160 dizel...7-9 l/100 km
Ford mondeo 2,0 benzin 110 ks...9-12 l/100 km
Honda acord 2,2 dizel 150 ks...5-6 l/ 100 km

svi su godišta od 2001-2009

Drastična je razlika u potrošnji,pogotovu ko prelazi mnogo kilometara.
Ni sa jednim autom nisam imao nekih velikih kvarova osim sa MERCEDESOM,koji mi u životu više ne treba.
Potrebno je samo raditi osnovna održavanja i redovne servise kod proverenog majstora i automobili uvek služe.
Benzin automobili mi pređu minimum 400.000 km do generalne a dizeli skoro duplo.Od svih automobila mi se najbolje pokazala Honda,pogotovu novi Acord čiji je motor proglašen za NAJBOLJI dizel ikad napravljen.
Definitino je tako.
Sadašnji dizeli nemaju nikakve veze sa starim dizelima i u redovnoj svakodnevnoj pa i oštroj vožnji su daleko ispred benzinaca.Neki modeli su i brži.
Konkretno c4 dizel i benzin,isto konja isto kubika a dizel brži.

JAPANCI ZNAJU I te kako DA NAPRAVE DOBAR DIZEL.

Napravili su i dižele sa 8 cilindara,imamo jedan u Land cruiseru V8 od 245 ks.
Trajnost tih motora je LEGENDARNA,pogledajte samo epizode na top gear
gde pokušavaju da unište Hilluxa ,motor mu uvek upali.

Ako posedujete više automobila i svi su dizeli,za godinu dana otplatite jedan za razliku cene i potrošnje benzin-dizel.

Dizel pobeđuje-sa drastičnom razlikom !!!!

da se vratimo na potrosnju: ja vozim 1.9 TDI Golf već 6 godina i presao je oko 160K. tek nedavno sam zamijenio timing set (belt i pumpa, cluth pulley za alternator i sve vanjske remene). Potrosnja za sve ove godine (auto sam kupio nov) nije se promijenila. Na početku do nekih 30K bila je oko 7.0 l u gradu i oko 6 l na otvorenom putu (120 km/h + air stalno). Nakon toga je pala na 6 u gradu i 5 na otvorenom. Potrosnja ulja je na početku relativno visoka ( i do 1.0 l/1000 km) ali poslije padne na manje od 0.2 l/1000km.

Twin turbo mnogo pomaze. U prvom stepenu je prakticno mrtav jer je opseg prvog stepena veoma kratak ali već u drugom pomaze kod ubrzanja veoma dobro. Aktivira se na oko 1600 obtraja.

Moj drugi auto je Routan-van i ne mogu ih porediti ni po bilo kojoj osnovi. Routan ima 4.0 l benzinski Chrysler motor koji trosi oko 15 l u gradu i oko 9.5 na otvorenom putu pri 120 km/h. Diesel ne osjeca veliku razliku u potrosnji čak i na 140-150 km/h dok ovaj drugi poveca potrosnju za oko 2.5 l.

razlika od $5,000 je relativa posto na modelima do 2005-06 automatski mjenjac nije bas bio dobar. To je oko $1.200 manje na startu. Diesel nema kablove i svjecice tako da je servis minimalan. Sa novim uljima servis je predvidjen na svakih 16k.

Pošto vozim dva extremna primjerka VW (Golf TDI i Routan) vrlo dobro vidim razliku na mjesecnom budzetu, oko 3:1.

Prije sam vozio GM (3.3 V6) i godisnje benzin je bio oko $2,500 (CDN), za Golfa je oko $1,000. Pocetna cijena vozila je bila ista oko $24,000 (CDN).

Nisi u pravu, ovde je 12000 milja (oko 18000 kilometara) prosek, čak se ovih dana vecina ponuda za liz nude sa samo 10000 milja, sto je 16000 km.

Manji porezi na dizel su isti qrac kao subvencije, zovi ih kako hoćeš, ali to je jedini razlog zašto je dizel jeftiniji.

A što se tiče poredjenja potrosnje, ja ipak bih poredio dva identicna vozila sa sličnim performansama, koliko je moguće, samo razliciti motori beznin vs dizel. Npr nova Jetta, oba motora 4 cilindra. Potrosnja bezninske varijante u litrima je oko 50% veca, tj u prosjeku 9L/100km vs. 6L/100km. Uz i dalje znatno losije karakteritike bezninskog motora u opsegu 2000-3000 rpm. Ta razlika u potrosnji nije bas mala ali pri cijeni goriva od pola eura po litru (USA), pitanje kad će se razlika u cijeni motora otplatiti. Osim ako ne vozis kao onaj na topiku ispod gdje je neko sa Jetta dizel presao 600 000km za 4 godine...

to što ti oni nude 10 000 milja godishnje je nešto sasvim drugo od onoga sto ljudi voze u praksi.
pri toj cijeni goriva, ne vjerujem da se iko misli kad će da gurne kljuc u bravu i odvali 50-ak kilometara koji kostaju otprilike upola koliko u evropi.
e sad jedino ako ti je auto na lizing pa ga imaš namjeru vratiti ili zamjeniti za novi.

Ovde je mnogo „hrabrih” izjava izreceno. Od prvog e-mejla starca Foce pa na dalje. Gde ste videli dizel motor sa vecom snagom od benzinca. Ajde navedite mi samo jedan primer, pa da razmotrimo situaciju. Princip rada obadva motora je veoma razlicit, ali je pri istim uslovima benzinac uvek jači. Ja mislim da ovde neko vrsi poredjenja baba i zaba tj. normaly aspirated motora i force induction motora ili na srpskom turbo i običnih motora. Masa je neistina izrecena tako da jedan e-mejl ne može sve to da potuce, ali moj ti je predlog da kupis neku knjigu na ovu temu i sam procitas šta te interesuje. Sto vise budes citao, polako će ti stvari postajati jasnije i neće ti trebati ničija pomoć. Ostale prozivam da mi napisu par primera dizela koji imaju veci torque ili broj konja od benzinaca pod istim uslovima. Za početak ja ću da napisem da od prvih golfova koji su se pojavili sa dizel motorom (1.5l dizajniran u Isuzu-u, koji je kasnije prerastao u 1.6l motor od 54 konja nama mnogo poznatiji), pa na dalje nijedan dizel nije postigao snagu benzinca iste zapremine, sem ako ne poredimo motore razlicitih generacija ili namena. Npr. Golf disel je imao 1.6l motor i 54 hp i 100nm obrtni momenat, golf benzinac od 1.6l je imao 75hp i 125nm obrtni momenat pa tako dalje. Što se tiče modernih turbodizel motora, tu je stvar malo drugacija, jer se radi o nadpunjenju ili force inductionu, međutim, i tu je pod svim drugim istim uslovima benzinac i dalje u prednosti u snazi, ali ne mora biti i u torque. Recimo BMW 335td ima oko 286 hp i ogroman torque, dok Bmw 335 biturbo bezninac ima 300hp i manji torque. DOk recimo Audi A4 sa turbodizelom od 2.0l i 170hp ima isti torque kao i A4 benzinac od 2.0l benzinskim motorom i 211hp. Međutim, šta je ovde bitno da se shvati da se kod dizela zbog sporog sagorevanja goriva (čitaj limitiranog maksimalnog broja obrtaja, koji je kod non turbo motora imao najviše oko 4800 kod prvih golfova i 4900 kod male corse, pa sve do 5,000 obrtaja kod nekih mercedesovih disela sa 4 ventila, a kod turbo aplikacija obično od 3,800-4,400 obrtaja. Ovi podaci su za veliko serijske automobile što ne znači da ne postoje razlicite maloserijske aplikacije kao sto postoje i kod benzinaca motori koji se vrte na velikim obrtajima) ide na to da se dobije sto veci torque kako bi se prenosni odnosi mogli maksimalno produziti (zbog smanjenja potrosnje), dok se kod benzinaca gleda optimalni odnos snage i torque i šta daje najfluidniji razvoj snage. Tako da se iz vecine benzinskih turbo motora može izvuci još malo bolji torque, ali auto bi onda izgubio fluidnost razvoja snage (krive hp), pa se onda racunica radi malo drugacije. Molim vas ako bude bilo odgovora da budu konkretni i potkrepljeni faktima i brojevima, a ne osecanjem torqua kad se auto vozi i slično, jer će u suprotnom biti teško raditi poredjenja i dokazivanja.

Za Starca Focu da kažem nisam tebe ili Vas prozvao kao nekoga ko je nešto pogresno rekao nego si ti (ste Vi) prvi dao komentar pa sam rekao pocev od tebe pa na dalje. Znaci, ništa lično, nego si ti prvi dao odgovor. Što se tiče motora koje si spomenuo da pojasnimo. Motor od 1.9 l turbodiesel je poceo kao motor bez turbine sa 64hp, da bi mu onda bio ugradjn light pressure turbo i dobio je 75 konja. Malo zatim se pojavila nama ipak najpoznatija njegova iteracija od 90hp. U severnoj americi su Jette 2006 mislim dobile 100hp iz tog istog motora, dok u Evropi mogu da se nadju kod VW, Skoda, Seata i Audija ti isti motori od 105,110 i 115 konja, pa čak kod nekih sportskih automobila i od 130hp i 150hp. Najrasprostranjeniji je ipak taj od 90hp koji je pravio 155ft torqua, ili onaj od 100hp koji je pravio 177lbft torqua, Što se 1.8 litara benzinca tiče pojavio se kao non turbo sa 5 ventila i 125 konja da bi otisao na 150 hp sa prvim turbom. Mogao je naravno mnogo vise da izviuce, ali su tada SAAB-ovi i Volvo imali strahovite probleme sa turbinama koje su vrlo rano pocele da cure ulje i da imaju razlicite tempreaturne dilatacije od kojih su prvo stradavale zaptivke i lezajevi. Zato je VW odlucio da ne izvlaci mnogo snage tj, da ide sa malim pritiskom. Kasnije je taj isti motor podignut na 170hp kod pasata i A4 ili na 180hp kod golfa i jette. Isti motor je pravio 10 konja vise ako je postavljen poprecno, a ne uzduzno. Naravno, ako uzmemo opet Jettin motor u obzir koji je kao kod disela bio najviše koristen i u isto vreme koristen znaci pricamo o 180hp (čitaj duplo vise od 90Hp) i torque od 173lbft sto je za 18lbft vise od 155 lbft diselasa ili samo za 4 lbft manje od diselasa koji je imao 177ft torqa (100hp). Međutim, ako kažemo da je zapremina benzinca 1781 kubik, a disela 1896 kubika, sto je za 6.45% vise ispada da bi taj jači disel trebao imati torque od 1.0645X173 da bude isti kao benzinac sto je torque od 184lbft, a on to nema. Naravno, varijante tog istog disela postoje i sa još jačim motorima kao sto sam već ranije napisao, ali isto tako taj 1.8t benzinac je u Audiju TT imao 225hp pa je onda stalno dizan. Stage 3 approved tuning mu je bio na 450hp, mada su postojale izvedbe sa još vise konja. Jedan golf je čak drzao neke rekorde sa preko 600hp. Ne zaboravite da je F1 pre vise od 20 godina iz 1500 kubika izvlacila preko 1000hp. Naravno, starac Foco je rekao veliku istinu, a to je da je danas skoro nemoguće kupiti dizela bez turbo punjaca, pa onda poredimo turbo disel sa normal aspirated benzincem. Drugi veliki problem koji daje krivu sliku je sto turbodiseli trpe velike pritiske i traju dugo dok turbo benzinci ne mogu ni u pola toliko dugo da traju pa im se onda pritisak punjenje ogranicava. Međutim, stavrne mogućnosti turbo benzinaca su prosto neverovatne. Trenutno je u Evropi popularan Pezoov 1.6 turbo od čini mi se 215hp, Volvo ima varijabilni turbo od 1.6l i 250hp, Hyundai je upravo izbacio u Aziji Tiburona sa 2.0t motorom koji u severnoj americi ima samo 215hp, a izvedba sa direktnim ubrizgavanjem u Aziji ima 284hp i 279lbft torqua. Da ne spominjemo ovde izvedbe Micubisija Evolutiona koji izvlaci iz 2.0l preko 450hp bez većih problema itd, ima ih previse za nabrajanje. Znaci, ako poredimo sve pod jednakim uslovima benzinci su u prednosti, ali kao sto Starac Foco rece diseli ranije ostvaruju torque, mada ih benzinci pocinju stizati i u tom polju. Najbolji primer je BMW 3.0 turbo koji je ranije bio bi-turbo i imao maksimalni obrtni momenat na 1400 obrtaja da bi mu sada stavljanjem olaksanog turba uspeli da održe iste brojke ali na 1200 obrtaja uz jednostavniju konstrukciju (nije vise bi-turbo). Tu mnogo ima uticaja primena laganih materijala koja je napredovala u zadnje vreme i između ostalog učinila da cene turbo punjaca spadnu sa 7-8,000 dolara od pre 5 i vise godina na 1,000-1,500 dolara trenutno.

Roberto drago mi je da se neko kao ti javio ovde, nisam tvoj nick vidio ranije. Ovo je forum gdje se ne vode neke mnogo strucne diskusije i onih koji znaju materiju kao ti nema mnogo ili rijetko svracaju na Automoto. Generalno, nivo tehnickih diskusija na SC je prilično kilav, na Automoto se makar nešto i dogadja, dok ima drugih foruma gdje se ne pokrene vise od jedne nove teme u 7 dana ili rijedje...

Ja nisam masinske struke niti ono cime se bavim ima ikakve veze sa vozilima i motorima, tako da ja ne mislim da sam ravnopravan diskutant tebi po pitanju SUS motora.

Niti izgleda da ima nesta sto si ti rekao a da je diskutabilno, osim sto je prakticni aspekt cinjenice da turbo benzinci mogu da se naviju i na tri puta veću snagu od dizela iste zapremine još uvijek prilično beznacajan - koliko pojedinaca među prosjecnim „pucanstom” interesuje neki EVO koji ima >500 KS, koji pominje diskutant iznad? Ja ne znam šta bi sa njim i da mi ga neko pokloni :). Ne samo zbog moje duboke starosti (blizim se 50oj...), nego iz drugih prakticnih razloga.

Ove diskusije dizel vs benzinac ili vs hibrid se često ponavljaju ali uvijek se nešto novo sazna. Uskoro će to izgleda da bude ne trilema nego quadrilemma, beznin, dizel, hibrid, elektro pogon... Svaka od opcija ima i imace neke mane i prednosti, tako da elemenata za neslaganje sigurno neće zafaliti :)

„roberto”, evo da se i ja javim, posto se ocecam prozvanim. ;)

OK, tema je ovde bila benzinci vs dizelasi, a po meni je to što je trenutno dostupno na trzistu. Kao sto „Starac” rece, cistog dizela naći na trzistu je retko, ako da imamo Turbo dižele kao opciju, i normalne (normally aspirated) i turbo/supercardzovane benzince.

U proseku, TD imaju manju potrosnju od NA benzinaca, potencijalno duzi zivotni vek i barem 50% vise obrtnog momenta cc za cc, i performanse su slične, ako ne i bolje u korist TD.

Ako sad gledamo TD protiv Turbo benzinaca, TD pobedjuje u potrosnji, zivotni vek mnogo duzi, obrtni monenat opet ide u korist TD sa manjom razlikom, u performansama auta gubi TD.

Evo primer iz Mercedesa
E320CDI i E280 benzinac
D2987cc v6
B2996cc v6
D165kW (221hp)@3800
B170kW (228hp)@6000
D510Nm (380lbft)@1600-2800
B300Nm (220lbft)@2700-5000
D6.7 (0-60)
B7.3 (0-60)
FUEL CONSUMPTION UK Imperial:
D 26.7mpg - urban/47.1mpg - extra urban/ 37.2mpg - combined
B 20.5mpg - urban/38.7mpg - extra urban/ 29.1mpg - combined

Što se tiče Turbo benzinaca, ja se zezam sa tim iz razonode, a kao sto sam pisao negde ispod, imam Smart od 699cc i nešto više od 100ks. Zanimljivo je sto mi trosi samo nekih 10% vise od standardnog 60ks Smarta, ali moram da koristim 98RON (ili veci oktanski bezin ako ga nađem da se ne bi samozapaljivao pod pritiskom od 1.6bar-a.

Što se tiče drugih turbo automobila, igrao sam se i sa Alfom 155Q4, Lanciom Integrale (manje vise isti auto) i tu smo bez problema pre 10 godina izvlacili 280ks iz standardnog motora, a 330 sa nekim manjim modifikacijama, pre nego sto bi pucalo kuciste menjaca. Ali to je sve bilo na ustrb potrosnje. Isto smo se zezali i podizali osnovnu kompresiju motora sa 8.0:1 na 8.5:1 bara sa drugim klipovima, stavljali Garrett T3/4 hibridne turbine itd, tako je bilo lako izvuci 400+KS iz 1995cc twincam lampredi motora, a da još uvek možeš da ga vozis normalno po gradu, samo je problem bio obrtni momenat do nekih 2500rpm (zvuci dobro dok sad ne pogledas gore onaj E320cdi sa obrtnim momentom of 510Nm u rangu od 1600-2800rpm). Naravno, kad crta predje 3000rpm, probudi se azdaja :)

Ovaj gore sto prica o Mitsu Evo sa 400+ks je super auto, ali to vise nije neka novost kao sto je bila pre desetak godina. Opet, ubaci ga u 4. brzinu na 40km/h i to isto uradi sa Ford Focus-om 2.0TDCi i daj gas i na jednom i drugom, pa da vidis iznenadjenja kako Focus ide bolje ;)

Znaci, zakljucak bi bio, TD je bolji za automobile za svakodnevnu upotrebu za prosecnog, a tehnologije kao BlueTec (i slične svati koje ubacuju UREA-u u izduvne gasove) koje propagiraju Mercedes i VW sa filterima prave mnogo cistiji i fleksibilniji motor od benzinaca.

Elektricni automobili su na pomolu, samo dok se ne resi problem sa baterijama ili napajanjem istih, ja ih ne mogu uzetu za ozbiljno. Hibridi su mtrva grana i neće još dugo trajati. Ako bi se baterija mogla napuniti za 15 minuta, to bi bio moj limit cekanja, ili neka druga opcija da proizvodi struju na bezbedan i ekoloski način bi bilo idealno, ali dotle treba da cekamo još 20 godina najmanje, osim ako se neki novi Tesla nije ponovo rodio :)

samo sto tih 510 njutnmetara nisu isto sto 300 njutnmetara kod benzinca, posto benzinac duplo vise okretaja ima i samim tim krace brzine u mjenjacu.

Onaj koji ima manje guzve na putu :)

Jah, definicija starosti je malkice rastegljiva... Ja kad sam imao 25 godina zamišljao sam one od 60 kao prave pravcate starce Foce od 100 ljeta. A evo mene već pa skoro pa tu... Možda sam malo prerano izabrao nick Starac Foco, ali nema nikakve dileme da ubrzano nadolazim :).

Kao sto rekoh, drago mi je da se takvi kao vas dvojica (Roberto i DD) sa solidnim iskustvom i znanjem pojavljuju na forumu, i nemojte to ciniti samo kad je tema na naslovnoj strani :).

U sustini, ovaj Robertova recenica sumira diskusiju:

„Ono sto nama treba je da može da ide lako do 130-140km/h, da sto manje trosi, da ima rezervne snage i da se sto manje kvari. Vecina auta 98% svog radnog veka provedu ispod 3,500 obrtaja, tako da je za većinu nebitno šta može da se dogadnja na 6,500 obrtaja.”

Dodao bih još da je bitno i to, a sto je već pominjano gore, koliko tona to vozilo ima, jer za potrosnju nije isto gurati 1000 ili 2000kg. A nije isto ni da li brzinom od tih 130km/h guras kroz vazduh nešto sto ima aerodinamiku trokrilnog ormara ili oblik vise lici na avion.

Bitno je, kažu, i to što bi vecina država da nasa vozila ne emituju mnogo, ako imalo, CO2. Koliko je to zaista tehnicki važno (na stranu politika) ne znam, jer prema nekim alternativnom studijama samo termiti proizvode nekoliko puta vise C02 na ovoj planeti nego automobili... Ako je ovo makar donekle tačno, onda se prica o C02 svodi na otimacinu i drumsko razbojnistvo zvano carbon tax...

I naravno, mnogo je važno i to koliko taj paket koji je Roberto sazeto opisao kosta. Koja vajda ako i postoji takvo vozilo koje ima sve trazene prednosti i nijednu manu auto ako ja za njega treba da platim debelo vise nego za nešto sto nije bas tako idealno ali i dalje sluzi svrsi.

I da li postoji zaista neka kategorija vozila koja isunjava sve navedene uslove? Meni se čini da ne postoji. Moderni dizeli su blizu toga, ali im je pouzdanost značajno opala uvodjenjem navijenih turbina i gomile elektronike. Poznato je da turbine u prosjeku ne traju vise od 150 000 km. Stariji dizeli su bili pouzdaniji ali daleko kilaviji i mnogo su dimili. Hibridi su blizu toga takođe, ali sama cinjenica da imaš na autu sistem od 400V i da je cijeli pogon kompleksan ko vasionski brod, i pored cinjenice da na nekom Priusu, može biti, kvarovi na visokom naponu rijetki, nije bas obecavajuca. Osim ako ne bi vozio stalno takav nov auto pod garancijom, ali na kraju krajeva neko će morati voziti i one polovne...

lozac, ali fabricke cifre za motore su sa radilice, i ono sto motor proizvodi je „obrntni momenat” (rotaciona sila), a KS se preracunava. Menjac smanjuje obrtaje motora, ali povecava i „pretvara” obrtni momenat u drugu vrstu sile, silu na predjeno rastojanje. Znaci, na motoru, snaga/sila je obrtni*2pi*rpm, P=OM*2pi*rpm, a Konjska snaga je KS=P/33000 (za broj 33000 se obrati James Watt-u za objašnjenje i kakvog je konja koristio za merilo), što se preracuna u KS=OM*rpm/5252

Prosto receno, 1Kw = 1000Nm po sekundi, pretvori jedinice i lako ćeš izracunati ostatak...Ako nastavim dalje, ovo će da se pretvori u cas fizike ;)

Kada oteras auto na „rolling road” (da se ne izrazim sa reci dinamomentar, sto rr u stvari i jeste), šta „rolling road” meri? Pa silu, naravno, samo ovaj put na tockovima, tako da dobijes dve cifre, jednu sa silom na rolling road-u posle transmisije, a drugu sa radilice (jer se taj podatak dobije sad veoma lako iz ECU-a). To se onda sve lepo preracuna u cifre razumljive za obične ljude sa gore navedenim formulama :)

Tu se onda uporede gubitci u transmisiji. a primer, na Q4 je sam imao oko 75Ks gubitka na transmisiji. Bilo je 280 i kusur bhp, a na tockovima je bilo oko 210. Na Fiatu Coupe turbo, gubitak je bio oko 40Ks, ali Fiat imao pogon samo na prednjim tockovima...i da ne uspavljujem ljude vise, ovo pišem iz glave, tako da nešto možda i nije bas tačno napisano.

pozz

Ima. :)

Pjer
(svratio samo na 5 minuta)08. novembar 2010. u 19.57

Ima. :).

Uh... Laknulo mi je :)

Što se Lancie tiče bila mi je dugo omiljeni auto i bila je prava revolucija u ono vreme. Koliko se secam imala je totalno strelicasti monjac gde zupcanici nisu imali nimalo zavoja na zupcima (helikoidni) već su bili pravi i saltanje je bilo pravi fizicki rad. Na zalost nisam je vozio tako da ne znam sve detalje, ali obelezila je to vreme i usla u istoriju. Civilne varijante su bile poznate po mnogo kvarova. Prve genracije su imale manje konja, ali su bile i jednostavnije od HF. Što se grupe B tiče secam se samo povrsno, ali mi je ostao u secanju Suzuki swift, sa dva motora, jedan za prednju osovinu, jedan za zadnju ukupno oko 600hp. Kasnije se ispostavilo da broj konja nije presudan već da je quatro važan i kako se snaga razvija (fluidnost) kao i opsti balans auta (da nos nije pretezak). Kad si već živeo u Engleskoj ima jedan auto o kome se malo zna, a bio je pravo tehnolosko cudo u svoje vreme. Da li si imao sreće da vidis, vozis ili radis na Jensen Interceptoru?

Yes da je malo off topic, ali prvi Audi Q se pojavio 1980 i imao je centralni diff. Prve verzije su imale obični diff u sredini sa rucnom blokadom, da bi ga zamjenio torsen oko 1987. Slučajno znam jer sam imao jednog dugo vremena, jedva sam se rastao od njega :).

a sad stane i ništa mu ne možeš, odshlepaju ga u servis, poprave, kažu hiljadu evro i pokazu crnu kutijicu, 5 sa 5 cm.

„Što se tiče modernih turbodizel motora, tu je stvar malo drugacija, jer se radi o nadpunjenju ili force inductionu, međutim, i tu je pod svim drugim istim uslovima benzinac i dalje u prednosti u snazi, ali ne mora biti i u torque. Recimo BMW 335td ima oko 286 hp i ogroman torque, dok Bmw 335 biturbo bezninac ima 300hp i manji torque.”

Nisu svi drugi isti uslovi jer benzinac ima (dosta) manji pritisak turbine..

Pokusavam da shvatim šta je pisac iznad htio da kaže ali mi ne ide.

I dalje ne znam šta oćeš da kažeš time kako se moment razvija. Na svakom novijem turbo-dizelu moment se razvija vise nego solidno oko 2000 rpm. Čini se da je DD na to mislio kad je rekao ubaci Focusa pri 40km/h 2. brzinu pa da vidis kako povlaci.

Možda to tebe nije relevantno, ali posto na jednog vozaca negog EVA dodje bar 5000 onih koji se klackaju u nekom dizelu, i kao benzinsku alternativu ne razmatraju benzince od 400+ KS, već vise one oko 100KS.

Evo ja tvrdim da npr tramvaj mnogo bolje ubrzava od EVO od 500KS kad krene iz mjesta ali to možda traje samo prvi predjeni metar puta jer istosmjerni serijski elektro motor ima najbolji moment kad mu je brzina skoro nula. No ja iz toga i dalje ne izvlacim zakljucke da treba kupovati tramvaje :).

Drugo što se prirode goriva tiče, ja sam čuo da u stvari litar dizela ima vise energije od litra benzina (jedno 10%), sto isto pripomaze, jedino što ne može brzo da gori, pa se prica zavrsava negdje oko 4000 rpm posle čega snaga slabo raste.

Roberto lijek protiv gubljenja te realnosti je sto cesci odlazak u domovinu :).

I ja živim u istoj državi kao ti, ali sam u domovini često, a čak sam radio skoro 2 godine u Srbiji do početka ove godine, pa mi je situacija nešto jasnija. I premda je izgleda vecina u situaciji koju kobayasi objašnjava, a mnogi i u goroj, ipak jedan ne bas zanemariv procenat može da za cash da priusti sebi bolji (a neki i mnogo bolji) auto nego prosjecna kanadska porodica na kredit...

Npr, ja sam se ovih godina često pitao prolazeci kroz Sabac, i vidjevsi pored puta salon vozila (novih) gdje je redovno bilo nekoliko Chrysler (Jeep) i Mercedes modela u izlogu, ko ima para da kupuje ta vozila po tamosnjim cijenama (koje su vece nego ovde). Nisam nimalo iznenadjen da postoji trziste i dileri za takva vozila od 30 000 - 60 000 eura u BG. BG je motropola i onih sa dubljim dzepom sigurno ne fali. Ali za Sabac i mjesta slične velicine mi nije bas najjasnije ni ko kupuje ni ko otvara dealership-e koji se sjaje i vise od kanadskih :). Premda ocigledno ih neko kupuje i u Sapcu, jer ne drže ih ni tamo u izlogu radi ukrasa...

More biti. Ja nisam ni hemicar ni masinac, ali opste je poznato da dizel gori sporije od benzina. Prospi litar benzina i zapali, i uradi isto to sa dizelom, pa ćeš da vidis ociglednu razliku :).

Naravno sagorjevanje goriva na livadi i u cilindru nije bas isto zbog pritiska i atomizacije goriva pri ubrizgavanju, ali kad bi ti bio u pravu, onda bi dizel motori koji imaju priblizno isti hod klipa kao ekvivalentni benzinski motori (tj hod im nije značajno duzi od precnika) mogli da se vrte i 6000 RPM, a takvi motori koliko ja znam ne postoje.

Isto je tako poznato da svaki dizel, pa i ovi najnoviji, kad ga nateras na 4500 RPM iza sebe ostavlja crn izduv sto je dokaz nepotpunog sagorijevanja. Da li je ono nepotupuno vise zbog toga sto fali vazduha ili zato što ciklus sagorjevanja traje previse kratko pa ne stigne da sagori, ne znam, vjerovatno oboje.

Veliki brodovi zadime kad im nabijes gas na samo 96 okretaja :).

Nije sporno da sto je veca radna masina da se motor sporije vrti, jer je zbog potrebnog momenta hod klipa dugacak i brzina klipa se mora ograniciti na razumnu.

Ali to niti opovrgava cinjenicu da dizel gorivo sporije sagorjeva nego benzin niti dokazuje je samo dizel motor taj koji se na radnim masinama sve sprorije vrti sto je masina veca. Jer to u stvari vazi za sve SUS motore pa i za benzince na kamionima ili drugim radnim masinama.

Benzinskih motora na radnim masinama prakticno vise i nema, ali ja kad sam ja nekad davno sluzio vojsku bila je gomila ruskih i americkih kamiona i tegljaca na benzin, i nijedan od tih motora se nije vrtio brze od 2500RPM.

Slično je i sa traktorima. U Americi ima još dosta starijih traktora benzinaca (pa čak i ima i Perkins bezninac) ali ni oni se ne vrte 6000 RPM, već samo oko 2000 iz istog razloga.

Konacno, ja sam radio na nekim projektima gdje veliki motori na prirodni gas (sto je isto Otto motor, nije dizel ciklus) koji teraju velike kompresore i pumpe se takođe vrte samo per stotina obrtaja u minutu.

Roberto, dobro dosao na diskusiju!

Konacno imamo novodoslog koji zna o cemu govori, i pametan skoro kao ja...

Diskusija će biti interesantnija, želimo da ostanes i nastavis dalji doprinos kvalitetu rasprava, ne samo na ovoj temi.

Pozdrav!

interesantno, óva dva bmw 335, jedan dizel, drugi benzin.
skoro isti motor.
obrtni kod benzinca

Maximum torque 400.0 Nm (295 ft·lb) (40.8 kgm)
@ 1200-5000 rpm

obrtni kod dizela

Maximum torque 580.0 Nm (428 ft·lb) (59.1 kgm)
@ 1750-2250 rpm

ako se ne varam dizel ovdje izduva svoj najveci obrtni moment u 500 obrtaja.

Roberto, zanimljivo je citati tvoje price, ali bih predlozio da ih ne pišes „u komadu”, nego da koristis odvojene pasuse malo cesce. Tako se lakse se cita pa će biti vise onih koji će uloziti napor da procitaju...

Slani, mogao si vrijeme i korisnije utrositi. Nema potrebe da ovo sad pretvorimo u topik o stilovima pisanja. Nek piše kako ko 'oce. Samo, ako se osvrnes oko sebe, vidjeces da je bar jedno 80% pisanih tekstova, bilo kad, bilo gdje, bilo o cemu i za koju god svrhu, napisano sa odvojenim pasusima.

Ma pisi kako hoćeš. Nego procitah da se eksperimentise sa hibridnim motorima koji rade istovremeno na dva goriva, i na dizel i na beznin, i postizu stepen iskoristenja i preko 50%. Znaš li nešto više o tome.

Jah, mislio sam na hibrid kao na tvoj drugom linku, motor koji koristi oba goriva istovremeneno, a omjer zavisi od opterecenja.
Prvi link je izgleda za motor koji pokusava da radi kao dizel ali koristi samo benzin.

Kad pomenu dvoktaktne motore, zanimljivo je da su veliki dizel motori na lokomotivama, velikim generatorima, brodovima i sl su obično dvotaktni, u šta spada i trenutno najveci dizel motor na svijetu koji je napravilia Wartsila, sa sledećim karakteristikama:

Snaga 80 000 kW
RPR 100
Cilindara 14
Hod klipa 2.5 metra
Tezina 2000 tona
Tezina radilice 300 tona :)

Citao sam da se dugo ekspetimentisalo sa dotaktnim dizel motorima za automobile, ali ne izgleda da će od toga biti ista za sad.

Plin nije vise duplo jeftiniji. U zadnjih mesec dana ili tako nešto, kad god bih otisao na pumpu da natocim za 1000 ili 2000 din. plina, dobijao sam bar litar manje, tj. cene su u zadnjih mesec dana sa nekih 59din./l otisle na 67.5din./l (na LukOil pumpama).