Мало носталгије не шкоди

BALADA O HRAMU SPORTA

Novembar godine nije bitno koje
hram sporta obučen u Borčeve boje
u trećem redu sa istočne strane
odlutah u neke slavljeničke dane
vidim svoju sjenku pod svodom Borika
vidim mnogo suza, a u svakoj slika.
Niko tad ne bješe na tekstove imun
koje o Boriku pisao je Limun.

U tom vremeplovu nikako sa lica
neće da se spusti suza radosnica.
Krenuh baš od prve možda i najveće
koju Banja Luka zaboravit' neće.

Na golu Ako, Karalić u polju
i Beli s desnicom što liči na zolju
tu su još i Selec, Golići i Pop
uz njih navijači glasniji no top
tad nam je u hramu banjalučkog sporta
iz Evrope stigla pobjednička torta.

Bilo kojim dijelom Banje Luke kreneš
pričalo se kako je boksovao Beneš
bila nam je mala i pretijesna hala
kad boksuju Bisić, Jokić, braća Pala
Sredoje u ćošku, a narod navija
još se i sad ježim: Slavija, Slavija.
Lupali su goste k'o djeca u kante
Vujković, Lumumba, Josipović Ante.

I gori Borik, s njim i Banja Luka
od Budžaka, Malte, pa do Šehitluka...
od podrške Borcu podrhtava hram
gostima šanse ne damo ni gram...
„Pomozi Bože, priziva se tvorac”
onda odmah zatim, Borac,
naprijed Borac!

Lažu kada kažu nema vremeplova
niz lice mi klizi radosnica nova,
a u njoj Slađa, Sanda, zatim Smilja
sa svakim smo košem na korak od cilja
Mersada, Snježa i Broćeta Saša
Borikom se ori pobjeda je naša.

U sledećoj suzi BL košarkaši
iz vremena koje cakli se u čaši,
u hramu sporta ponestaje zraka
sa osam metara tricu boca Skaka
za kvalitet gosta ponajmanje mari
pod svodom Borika Vujaković Dari.

Nakon njih na parket izlaze princeze
s rukometnom loptom sitan vez se veze
hram sporta je vulkan pa proključa često
za gošće je Borik neosvojiv prijesto.

Zatim gledam Dražu dok u borbu kreće
da dohvati zlato ako bude sreće
kad trubači krenu svirat' Marš na Drinu
rival je na podu već u prvom činu.

Na kraju pred Novu stižu fudbaleri
bar trista ekipa željno pehar mjeri.
A Borik prepunjen k'o spisak za azil
kad igra Mahala, Granap ili Brazil.

Nakon svih bitaka kad utihne borba
u hram dođe Dugme, Azra ili Čorba
tada se do zore ne napušta hala
a i zašto kući kad je bilo gala...
Još kada zagudi Miroslav il' Brena
tada ulaznici triput skače cijena..

I ko zna do kada gušila bi sjeta
da me sred Borika ne probudi teta
ona što u hramu o čistoći brine:
„Svi su već otišli, a ti spavaš sine”,
nije znala da mi u snu poput slika
proletјe u trenu sva prošlost Borika.

Prošlost srećnih suza
ponosna i slavna,
ah, vremena divna,
ah, vremena davna...

Otuda u slavu dvorane i grada
ova o Boriku sanjana balada.

M. B. Romanov