Autor: Aleksandar Trifunović
Uspjeh jedne generacije mjeri se po tome koliko je od sebe sačuvala generaciju koja dolazi. Mi smo zafrkali. To je valjda jasno. Žestoko.
Malo toga možemo da uradimo, ali možemo.
Mogli bi za početak da prestanemo da se iščuđavamo kad nas zapljusnu dokazi da smo zasrali u vidu masovnih i histeričnih izliva virtuelnih kosmopolitizama, humanizama i raznih drugih izama ... jer tamo gdje rečenica počinje sa Mi, a završava sa Oni nema ništa osim laži i licemjerja.

Zasuci rukave i radi, jer pomirenje nije jednokratni skupi seminar u skupom hotelu gdje ti bacaju teniske loptice da se ne uspavaš, a ti praviš papirne aviončiće, uslikan selfijem kako se kliberiš uvezan šarenim vrpcama za nekog nesrećnika „druge” vjere. Pomirenje nije ...eni multietnički selfi, to je težak rad, na sebi, pa na drugima.

Mogli bi, rođaci, da konačno prestanemo rat.
Jer 20 godina je dosta.
Zar ne vidite da izbudališmo.

Mogli bi da počnemo konflikte rješavati na seansi,a ne javno-jer ovdje svi imaju svoje konflikte. Mogli bi da počnemo da komuniciramo u granicama ličnih odgovornosti, ne komšijskih.
Mogli bi da prestanemo jedni drugima da govorimo da smo čudovišta i da smo najgori na svijetu. Nismo čudovišta i nismo najgori.


Mogli bi da prestanemo da kolektivno idemo po grobljima i vrištimo i podcrtavamo da tu leže mrtvi ljudi i da je kriv ovaj i onaj,a drugi da nam na to tapšu ili plaču kao na nekoj fudbalskoj utakmici.

Mogli bi umjesto toga da svi zajedno u tišini počnemo da oplakujemo sve mrtve ljude. Ljudi plaču za ljudima, to nas razlikuje od životinja. Da plačemo za preko 100 000 mrtvih kojima ne damo ni umrijeti u miru, mobilišiću ih svakodnevno zarad ovih i onih razloga, a u nedostatku sopstvenih razloga za život.
Mogli bi da počnemo da živimo svoje živote i ono što je od njih ostalo.
Mogli bi druge da pustimo da žive svoje živote. I ono što im je ostalo od života.
To bi mogli,...

Ante je ono što smo mu ostavili. Ante nije Oni. Ante je Mi. Treba da da ga zagrlimo, čvrsto, i kažemo mu, nisi ti dijete ništa kriv, mi smo krivi, jer, znaš, moj Ante, uspjeh jedne generacije mjeri se po tome koliko je od sebe sačuvala generaciju koja dolazi.

A mi smo, valjda je to barem svima jasno, tvoju zafrkali.
Žestoko.