Da ga nije gdje pokupilo u ovoj furtutmi... aaa nije njega, on ne ide u dzamije, on je 'gracka raja'... mada kupili su i familije, ko zna ko se s kim pozenuio i poudao.

Прешли су у илегалу и он и онај хећим!

Заискали су ето им га!.

Кад су бомбардовали РТВ Србије, онда је то била колатерална штета,..., а сад кад се побије уредништво једног фашистичког часописа, онда је то куку и леле.

ЖЕЉКО ЦВИЈАНОВИЋ

Француска заиста има проблем са муслиманима, али га неће решити пре него што реши свој проблем са Империјом

1.
Може ли глупље? Може ли неистинитије? Може ли неискреније? „Сви смо ми Шарли” (ебдо), разбија се од петпарачке патетике Западна Европа, од Канала до Берлина. И – све склонија јаким симболима што је даље од њихових значења – високо подиже оловку у руци, бранећи, као, слободу мишљења, једну од својих тековина из времена кад је још и умела да подржи прогоњене, не држећи страну прогонитеља.

Смрт 12 невиних људи је, нема сумње, велика трагедија, према којој се ваља односити са дужним пијететом. Али крв на зидовима редакције Шарли ебдоа није се ни осушила, кад је смрт новинара париског недељника, као по команди, претворена у масовну манифестацију лажи и глупости. Уместо да злочин, који је отворио још једна врата пакла света у коме живимо, буде позив на дубоко размишљање и суочавање са истином, још једном је победила потреба да останемо будале.

2.
Нисмо, срећом, сви Шарли ебдо, нити треба да будемо, а ево и зашто. Француски магазин један је од последњих трептаја француске традиције радикалне секуларистичке сатире, која је свој врхунац имала 60-тих и 70-тих година прошлог века, времена кад је деголистичка Француска – која је високо вредновала појам слободе – преживела свој врхунац и почела да се гаси. Радикално и грубо преиспитивање свега, култова понајвише, довело је и до прве забране Шарли ебдоа с почетка 70-тих због увреде управо Де Гола, и то у тренутку кад је цела Француска знала да родоначелник њене послератне државе лежи на самртној постељи.

Времена су се мењала, и од моћи и утицаја новина попут отровног Шарли ебдоа није остало много. Магазин је грубо умео да се нашали са муслиманима, вређајући њиховог пророка Мухамеда, понекад је вређао папу, неколико пута у време Косовске кризе 90-тих и Србе, и то по преовлађујућем западном наративу, рабине, француске председнике, понекад и због интервенције у Либији, али никад због тога што је некад моћна Република постала бледи амерички културни и политички вазал.

Речју, Шарли ебдо постао је цвет у великој башти француских медија који су добро знали о чему се не пише и са чим се не тера шала. Помало опорог укуса, још увек анархичан, јуродив у својој суштинској аполитичности, али ипак цвет, ни близу оне разорне традиције једног од великих родоначелника жанра Бориса Вијана.

3.
Коментари у западним медијима били су опет скандал своје врсте. Сејмон Џенкинс у Гардијану каже да тероризам „може да убија људе”, али (срећом, ваљда) „не може да задржи територију или свргне владу”. Довољан разлог да се, према Џенкинсу, супротставимо страху од тероризма? Зашто се плашити кад можемо само да погинемо, чему стрепети кад ће наша власт остати нетакнута?

CharlieHebdo02Британски карикатуриста Мартин Роусон, такође у Гардијану, бави се слободом штампе, активистички тврдећи да „важније него икад да не престанемо да се презриво смејемо овој групи кловнова убица”, док Николас Кристоф у Њујорк тајмсу сугерише да свакако треба избећи верски карактер убиства. Уосталом, каже он, „хришћани немају коме да се извињавају зато што су хришћански фанатици у бившој Југославији вршили геноцид над муслиманима”.

Каква штета да не постоји „оскар” за промашене теме и избегавање истине, за њега би се отимало бар 30 западних коментатрора најутицајнијих новина који су, сви одреда, избегли да коментаришу чињеницу да су убице браћа Саид и Шериф Куаши повратници из Сирије, где су се у исламистичким формацијама борили против Асадове владе под командом америчких генерала и уз издашну помоћ западних земаља, међу којима и Француске. Зар не би било лепо прочитати размишљање неког од утицајних западних колумниста о томе да ли су браћа Куаши, рођени Парижани, променили свој карактер и политичке погледе и од некадашњих западних савезника сад постали непријатељи или су онакви какви су у Сирији драгоцени савезници, а, тек кад се врате кући, терористи и непријатељи?

4.
Зар само та чињеница, овако пресна, није довољна да би Европа, која поводом терористичког убиства већине редакције Шарли ебдоа брани слободу изражавања, морала да се замисли да ли је ту слободу изгубила давно пре. Или бар да опише каква је природа те слободе коју брани: да ли је то слобода да се пљује муслимански пророк, а да се не дира, рецимо, Мојсије; да ли је то слобода да се Владимир Путин пореди са Хитлером или слобода да се не помене да је број жртава које је иза себе оставио прекоморски француски савезник данас већи него број жртава који је на себе књижио Хитлер у моменту кад му је већ цела Француска била под ногама? Да ли је то, на крају, слобода да се мртви из редакције Шарли ебдоа положе на олтар слободе медија, а да се мртви из Абердареве сматрају колатерарном штетом добро обављеног хуманитарног посла?

Слобода у којој је дозвољено изруговати се некоме, а неком не додатно вређа оног са ким се изругујемо. Не би ми биле симпатичне новине које критикују Христа, чак и ако би истовремено критиковале Мојсија и Мухамеда, али бих то поднео лакше са свешћу да је њихов мотив у непостојању табуа. Изругивање са Мухамедом тамо где су остали пророци табу није могло да не носи призвук расизма, без обзира што је очигледно да новинари Шарлија нису били то, већ савремени јуродиви анархисти, бледа сенка својих претходника, кретајући се у границама које су им била зацртане. И зато су страдали: иако вероватно без свести о томе, они су били најистуренији пункт према периферији – у овом случају исламској – а да нису уживали заштиту центра, на какву могу да рачунају, рецимо, креатори и важнији носиоци такве политике.

Anonima mojne tisra, ko se nasladjuje, jesi normalan. Mrtve osim toga niko nije spomenuo, covjek je pitao gdje si ti?!?

Zašto si tako pakostan i okreces/mijesas mrtve, kad ih niko nije spomenuo sram da tebe bude. Vasa klasika, mijesas, okreces, izvrces kao ti si neki sinonim za ovih dvanaest sto izgubise zivot.

Ova dva/tri bolesnika sa kalasnjikovima normalan ne može podrzati.

PPS: Francuska je zvijezda vodilja za cijeli svijet. Kad se i ona ugasi, bolje da nas nema u tom svijetu ... i nas i vas i ostalih.
@nonima

Anonima opet ti, kako te nije sramota, stariji covjek pa LAžE.

„PS: Lesinari moji, kao ne nasladjujete se tudjom nesrecom. Pa ovdje ste prvi bili da čestitate rusenje WTC-a i smrt 3000 ljudi”

Halo bolan ovo o „nasladjivanju”... ZASTO IZMišljAS, reko bi covjek u godinama, ozbiljan a on u svojih 50 i kusur LAžE I IZMišljA i to krupno, da krupnije ne može. Ovo anonima nije zeza, ovo su ozbiljne optuzbe, ljudi su izginuli, njih 17, od terorista ispranih mozgova a ti dosao ovdje i na temi o SEBI, PRICAS O NEKOM TOBOZE NASLADJIVANJU.
KO SI TO TI, DA NA SPOMEN SEBE - ZEZU NA TVOJ RACUN POISTPVJECUJES I IZJEDNACAVAS SA OVIH 17 ZRTAVA ...

Ako ćemo o podržavanju islamskog fundamentalizma, ili podrsci ovima s bradicama sto pucaju kalasnjikovima po Sarajevu, Parizu, Kabulu... idi na klix ili avaz tamo ćeš naći masala odobravanja i likovanja...
A to što si navikao sve Srbima prikaciti, to je već bolest... Dotle ides da nam čak islamski fundamentalizam prisivas, nekavu podrsku, nama koji smo se 3 godine borili između ostalih i sa ovakvim tipovima koji su ovamo dosli iz neke nedodjije u „sveti rat za Islam”... to je već raspad sistema anonima, gubis lonce, da nisi negdje sa Sidranom skoro sjedio pa neku specijalnu bocu ispili... Pazite se.

Pero, kad si zadnji put provjeravao vid? Zar ne vidis da je Trofaznom jedino bitno da će muslimane i h@nonimnog sa njima zloesti zapadnjaci sad da karaju bez vazeljin ... a sto su kreteni pobili tolike ljude zaboli i njega i Polarisa i njegovog pseudo-filozofa iliti !@#$analiticara koji u Charlievcima vidi nekakve lijeve provokatore ili koji je već termin koristio. Nisam procitao ni polovine a već sam bio bljunuo od silnih govana kojima mi je doticni zatrpao ideale pa mi oprosti sto ga ne mogu tačno citirati.
@nonima

Izvini Pero, ja zaboravio da si ti generacija „djece cvijeca”. Ti bi i sa Hitlerom ceteres' treće diskutovao i tražio mirno rjesenje.

Trofazni, šta mislis kroz koje „kitabe” je protjeran neko ko ima iskaznicu sa kojom dolazi do ministarskih prostorija? Izgleda da sam bas visokokvalitetan izdajnik kad sam zasluzio takvo povjerenje. Al' to tvoj 'tic'ji mozak nikad neće dokuciti.

@nonima

@,

Ja sam generacija koje se ne slaze da je u redu ubiti nekoga zbog nečega sto napise, kaže ili nacrta. Ma koliko to bilo pogresno.
Generacija koja misli da djela pojedinaca ili grupa ne mogu biti opravdanje za akte nasilja i diskriminacije nad narodima, religijskim grupama...

Promlako ti je pitanje:
Ako je Trofi u redu pobiti karikaturiste, a tebi OK „direkt u glavu” njega i još neke, u cemu se razlikujes od njega ili momaka sa kalsnjikovima?

*************
anonima
(Stranac)
12. januar 2015. u 13.38
Pjer, stvarno ti ne bih mogao objasniti razliku između „Svaba i partizana”.
@nonima
*************

То ти вјерујемо, а знамо да би ти било лакше појаснити сличности између усташке „ханџар дивизије” и шваба. Па Дидо ти је о томе пуно причао!

Jedan pogled.
http://tinyurl.com/lnpat2o