АМАНЕТ ОД ЂЕДА

У долафу мога ђеда
С десне стране у претинцу,
Кад још бијах грјешно д`јете,
Виђех малу иконицу.

Прикрадох се да разгледам,
Каква ли је на њој слика,
Бјеше сребром опточена
Слика Ђурђа мученика.

Ја то онда нисам знао.
Зазир`о сам од аждаје. -
Ал с аждајом ко се бори,
Ојећ`о сам јунак да је.

Зато само, само зато,
Ја пољубих тог човјека.
Ђед униђе - ја се збуних -
А он рече: „Нека, нека!

Истог Ђурђа љубили су
Наши преци к`о свечари,
Па зар да је ђунах љубнут`
што љубљаху наши стари.

Ал` ти нијеси пољубио
Само хадер-илијаза,
И пољупце си пољубио,
Својих рахмет праотаца”.

Тако ђедо, - ал он оде
Већ одавно с овог св`јета
А ја чувам иконицу
Поред других аманета.

Ал ја зато, Алаџ-икбер,
Чврсто с` држим свог мезхеба,
А мезхеб ми ништ` не смета,
Да СРБИЈЕМ како треба.

(1898)

***

OGANJ

Iz SRPSKE duše ovaj oganj vrije,
Samo za SRPSTVO moje srce bije.

Musa Ćazim Ćatić

***

SRPSKI PONOS

Ja sam SRBIN, SRPSKO d'jete,
SRPSKA mi je savijest čista;
Junačkih mi djeda slava
Ko sunašce žarko blista.

Ja sam SRBIN - tim imenom
Vječno ću se ponositi,
Spas srpskoga slavna roda,
Na srdašcu svom nositi.

Od mog roda, sto junaka
Pr'jetilo je groma sili,
I SRPSKO su ime mačem
Na kamenju bilježili.

Pred udarcem njihovijem
Tresle su se velje gore,
Stupali su vazda smjelo
Po mejdanu da se bore.

Kamo, kamo Dušan silni?
Kamo paša Sokolija?
To su dični sinci SRPSTVA:
Ko zv'jezda im slava sija!

Ja sam SRBIN - gusle imam,
Uz njih tio popijevam,
I ljubavlju - prema SRPSTVU
Svoje pjesme zagrijevam,

Slavim Marka i Miloša;
Slavim hrabrog Djerzeleza:
Imam njinu uspomenu,
Britki handžar oštra reza.

Pa nek mi se dušman javi,
Nek na bojno polje dodje;
Mene hitac ne prima se,
Ne može me rezat gvoždje,

Markova je ovo ruka,
Topuzinom znade biti;
Hamajlija Alijina
Od oštra me gvoždja štiti.

Ja sam SRBIN - SRPSKO d'jete,
Za SRPSTVO mi duša gori -
Robovaću SRPSKOM rodu,
Dok me crna smrt ne smori.

Musa Ćazim Ćatic
(1899)

***

USTAJTE BRAĆO!

Ustajte, braćo, na noge lahke,
jer ropstvu zadnji došo je čas!
Ustajte, braćo, branite pravo,
u ljutoj borbi SRBU je spas!

Čujete l' zveku handžara zlatnog,
sa zvekom kako poziva nas.
Ustajte, braćo, na borbu svetu,
u borbi znajte SRBU je spas!

Jeno nas zove jatagan ljuti,
on nam je osto amanet svet,
slušajmo, braćo, amanet djeda,
jera nas može nekada klet.

Ustajmo, braćo, branimo svoje,
ne dajmo da nas dušmanin tre!
Nek handžar zveči, nek puška ječi,
neka nam dušman od straha mre!

Teška je muka robovat, braćo,
na licu ropski nositi sram.
Ustajmo, braćo, na borbu svetu,
Dušanov treba ponovit hram.

O, SRBE, brate, pruži mi ruku,
priznaj mi, dragi, da sam ti brat!
Zajedno ko dva hajdemo lava
prot' crnog vraga voditi rat!

Ustajmo, braćo, ne ža'lmo krvi,
spasimo rod nam i mili dom,
Ustajmo, braćo, prot' crnog vraga,
sa silom našom i snagom svom!

Čujete l' kako djeca nam pište,
kako ih pati nevolja, glad?
Vidite l' kako narod nam plače,
kako ga taru zulum i jad?

Spasite djecu, spasite narod,
daće vam pomoć i dragi Bog!
Jer Allah dragi uvijek čuva,
i štiti roba pravoga svog!

Omer-beg Sulejmanpasic Skopljak