Kradem Mike-u temu, ali izgleda nisam jedini: I „Show svih vremena” koji ide na satelitskoj RTS se bavi istim. :)

Mislio sam da pišem o tome šta smo kao klinci radili tih godina.
O sankanju na Tresnjiku i Sibovima sa novim Elanovim sankama.
Skijanju na Crepoljskom sa skijama koje su bile pola metra vece od mene.
Bez uspinace i ski lifta. I sa vezovima koji nisu zaustavljali skiju kad se otkaci od cizme. Pola sata penjanja na vrh staze, nekoliko metara skijanja, pa trideset sekundi ispracas pogledom skiju koja ode kilometar nizbrdo, Pjesice po nju i nazad u dom na rucak. „Jutros smo se bas naskijali”. ;)

Ali nešto mi se namece grijanje tih godina. Naše četiri zgrade su imale svoju kotlovnicu. Cisterne dovezu mazut na jesen i „sezona grijanja” kreće kad stanari kažu da im je hladno. Ne znam detalje kako je to funkcionisalo, ali znam da se nikad nije razgovaralo o tome „kako griju kod vas?”

Bilo je to vrijeme naftarica. I Kreka-Veso peci na ugalj. Osnovaca koji su cistili trotoare ispred radnji „za cokoladu”. Crtani prije dnevnika i Zabavnik petkom su bili rituali tog vremena. Ako si sa nkim htio da razgovaras otisao bi do njega. Umjesto refleksije svojih ociju na ekranu mobilnog, gledao si oci sagovornika. :)

Vijest je bila kad neko u zgradi dobije telefon. Marka istog je bila nebitna. ;)