П Е Т Р О В Д А Н
Данас је Петров дан, светац српски је то,
А народ наш пати, и с разлогом трпи бол.
Оплакују Срби своје, жртве из прошлог рата,
Што их начини Орић, обица овога вакта.
Сребреница бјеше градић, гдје убице живе само.
А читав их свијет штити, да кољу Србе вамо.
Колико туге и јада учинише злотвори наши,
Што су се некад браћом, звали и представљали.
У двадесетом веку, Мусклимани, стално су клали србе,
Кад добију подршку са стране, сабље своје подигоше.
И тако је било у прошлом рату, народ уз Дрину зна,
Излазише често из енклаве, и правише зверства сва.
Само шумске звијери без знања и васпитања.
Нападају на српски празник и правише велика клања.
Тако злотвори тешки што некад Срби бјеше,
Желећ да сакрију своје поријекло, на србе често ударише.
Стидећ се Бога и свијета, што издају српску маправише,
Увек за српске свеце нај више на Србе навалише.
Тако је било на Божић те давне 1993 године.
Када се Срби молише Богу, звери изненада нападоше.
Преста се чути милитва и јаук настаде страшни,
А Насера Орића банда коље српску нејачи.
Као и увек прије у свим ратовима до тада.
Муслимани хероји бјеше кољући нејач вазда.