April 06.1992g:Još jedno orgijanje handžarlija..
TROFAZNI-3
(Penzioner)
2012-04-06 11:06 AM
Aprila 06-og znamo da su nacisti Hitlerovci napali Beograd s 200 aviona bombardera...
Znamo manje vise sve zašto,kako,kada,zbog čega...itd.
Ali 06-og Aprila 1992g u Sarajevu i ex SR BiH šta je bilo? neki nešto znaju,neki slabo ista znaju...ali oni Srbi-Sarajlije znaju NAJbolje šta im je bilo u Sarajevu,naročito onima nesrecnicima koji su se zatekli
u Sarajevu pod kontrolom znaga Alije IZetbegovica.
O tome malo vise zbog onih koji ništa neznaju,slabo znaju a i za one koji mnogo znaju da dopune svoje znanje.
Dakle šta se izdogadjalo Srbima Sarajlijama pod kontrolom Alije I. od 06.Aprila 1992g pa nadalje.
http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:277851-Svaka-avlija-armija
POLARIS
(doktor)
2012-04-07 03:42 AM
******************
anonima
(Stranac)
06. april 2012. u 16.06
Vecernje novosti ponovo jasu. Ima li šta u Politici? Vracaju li na posao „ratni kadar”?
@nonima
*******************
„Аваз”, „Босна”,..., никад нису ни престајале јахати! А ово је само помен жртвама фашистичко-фундаменталистичког терора у Сарајеву! Глупо је то теби објашњавати, кад ти немаш интелектуални добац да сватиш неке ствари. Ипака си ти само халанимни!
yoland
(surfer)
2012-04-08 08:42 AM
Citajuci Camel-Trofija i njemu slične sjetih se našeg carobnjaka sto je sa svojim carobnim stapicem lijep sređivao razne elemente koji nisu imali nikakve veze sa ona 4 osnovna(elementa; voda, vatra, vazduh, zemlja) već sa samo svojih 4 osnovNE zagadjivali cetvoro-elementni okolis;
Već sedam dana novembarska kisa nas je drzala u brvnari kraj improviziranog aerodroma. Padala je kao kad prerezes kabl od mikrovalne. Svaki cas smo ocekivali da na vrata brvnare pokucaju Brad pitt i Morgan Freeman, trazeci Kevina Spaceya.
Sve sto je ostalo od prve partizanske eskadrile stalo je u malu brvnaru: Bekim Fehmiu, Dalibor, Milja i ja. Iza, u lugu, slowfighter cetverosjed cekao da kisa stane i tlo otvrdne.
Bekim, Dalibor i Milja sjedili su za stolom i igrali „leti, leti”, a ja jeo komade jucer srusenog njemackog lovca zureci kroz okno. Glad ne pita. Ona je suverena vladarica u ovakvom zemanu, oko glave joj umjesto krune ide brzi voz, a u vozu tri alata: kasika, viljuska, noz... ne volim zenske vladare, nisam ja engleska, ja sam zemlja proleterska.
Da se odmah razumijemo: izbirljiv sam covjek, krila ne jedem, kiselina mi od njih a otkud gastal '43. A rep ću uvijek rado pojesti. i elisu, ona je za sladokusce, tu nema mnogo za jesti: razlomis je i isisas korodiranu vlagu, nešto kao klijesta skampa.
Bilo je drugova pa su jeli b52, ali meni vjera ne dozvoljava, radije ću otici u sumu na casove matematike i jesti korijenje.
Stojim pred prozorom zvacuci visinomjer, kisa je u nepreglednom dunjiku povaljala skoro sve vocke. dunje!?
Iznio sam svoju ideju druzini i već smo bili na kisi redajuci, jednu do druge, zute dunje u vlaznu zemlju.
Treće zore pista je bila gotova. Najljepsa zuta pista nestajala je u crvenom suncu. Otisao sam u lug po avion, sjeo na pilotsko mjesto i u retrovizoru poravio kapu. Kapu? Na glavi sam imao metalni lijevak, a i lice mi je bilo sastavljeno od dijelova aviona. Istrcao sam na pistu i sve je bilo jasno: na zutoj pisti, obasjani rumenim suncem, stajali su Dorothy, lav i strasilo.
Sutradan je radio slobodna moskva javila:
Jucer, u ranu zoru, s aerodroma medeno polje poletjeli su piloti prve partizanske eskadrile.
Letjeli smo prema crvenom suncu, prema cudesnoj zemlji, zemlji ozna.
Carobnjak još uvijek živi u mom srcu.
yoland
(surfer)
2012-04-12 04:03 PM
Uh sto me povuce za prst da ti utipkam stone u svezi tvoje zelje za mojim pisanjem, jer nemam kvaccica na s, ali ostavljam ti na masti.
U vezi opcenja sa navedenim rodom da ti prozbor dadem kroz iskaz sjetni jer nekdoc stojim ti ja tako na demirli pendzeru i eglenisem nešto sam sa sobom. Na pendzeru mi fildjan, a pod nogama przi frisko iskalajisana mangala s pola ibrika vrele kahve.
Grickam rahat lokum prisjecajuci se rijeci mog ahbaba Vranca kad je ono poceo zadnji belaj: „Miterana´m', ovdje vise ni lokum nije rahat.”
Povucem srk duhana iz nargile pa malo spustim cepenak da me, bezbeli, hairli sunce ne ofuri. Gledam niz mahalu, a ona sva u djul procvjetala, pa mi cvatovi haman nos barkaju. A da je golem, jasta je.
al golem je i dert sto mi u asik srcu cami, sto mi nejma moje hanume da joj bijela bedra ljubim, da je kraj serdzade spustim i feredzu skinem, medna ustašca da joj vidim i ruse kose mrsim. Da je hizmetim sve do aksama pustog, a uz sabah hladnim himberom da je pojim.
Al nejma moje hanume anne ahbabove, sto rahata nejma, nit će ovaj sahat dukati zazveckati njeni, nit će pod nanulama zapjevati sokak pusti, nit će dimije kaurske njene ocesati avlijsku kapiju moju.
Najradje bi da pustim avaz pa nek se carsija ori, nek znade da pleme moje za sevdahom mre.
Povucem još jedan srk, zadignem kosu, pa iz sveg grla zapjevam:
„god save the queen...”
