Е ово ја највише замјерам нашим политичарима и медијима. Муслимани су присвојили Босну и она је постала синоним Муслиманије а ми Срби смо им то дозволили. Муслимани су узели географгску одредницу са своју етничку како би замаскирали своје право етничко поријекло. И сад су најгрлатији и испоњаванју љубави према својој Муслиманији којој упорно желе дати име Босна.

А шта је Босна? Шта је босански идентитет? Је ли то традиција и култура која је стигла са вијковним отоманском окупатором? Је ли то величање вијековних отоманских окупатора и терора који си ти окупатори заједно са домаћим издајницима спроводили над домаћим становништвом који није хтио да се потурчи? Јесу ли то турске и арапске ријечи ријечи као нпр алах, сабах, зејтин и др тамо гдје имамо наше босанске синониме?

Ко је босански патриота? Је ли онај који узвикује Босна Босна а носи арапско име, гаји традицију отоманскох окупатора и велича вијековну отоманскиу окупацију? За овакво нешто може бити само патриота Муслиманије. Босански патрота још и дан данас носи босанско име као нпр Радојица или Вукашин и који јос увјек гаји нашу босанску традицију Крсног имена Ђурђевдан и којему је Косавски бој вазан дио идентитета јер су и Босанци били дио српске војске на Косову Пољу предвођени најбољим војсковођом краља Твртка по имену Влатко Вуковић који је ушао у српску народну пјесму као војвода Влатко.

Невјероватно али истинито да се боснакси муслимани, вијековни квислинзи ове земње Босне, данас бусају у прса као босанске патриоте, умиру због лјубави према Босни а све босанско укључујући и идентитет изворног становништва Босне им се гади. Још невјероватније (бар за мене) је то сто им је то изворни етнос земње Босне тј Срби то дозволили.

Радојица ;-)

„... vi imate neke svoje knjizevnike za koje mi nikada nismo ni čuli ...”
@nonima

ZOVE NA OSVETU TRAZECI SINOVE SRDJANA,
MRDJANA I MLADJENA STO POGINUSE U FASISTICKOJ OFANZIVI

Svatri ste mi na sisi capcala - joj, blagodatno
sunce knespoljsko! -
svetrojici povijala nozice sam rumene
u bijele povoje lanene,
svetrojici sam prala jutrenje tople pelene ...
Joooj,
Srdjane,
Mrdjane,
Mladjene,
joj, tri goda u mom vijeku,
tri prvine u mom mlijeku,
tri saca teska,
silovita,
sto ih utroba moja izvrca,
joj, rosni trolisni struce djeteline knespoljske,
sto procva ispod moga srca!
Joooj,
tri goda srpska u mom vijeku,
tri Obilica u mom mlijeku,
joj, Srdjane-Ðurdevdane,
joj, Mrdjane-Mitrovdane,
joj, Mladjene-Ilindane:
Kozara izvila tri bora pod oblak,
Stojanka podigla tri sina pod barjak!
Joooj,
gdje ste,
Srdjane,
Mrdjane,
Mladjene,
Joooj,
gdje ste,
tri ilinske puske prve,
tri suze moje zadnje:
Hoće majka mrtve da vas izljubi
pa sedam ravnih redi
- sto Knespolje izrovase pogani nerasti svejedi
nit ije
nit pije,
već petama krvavim
Kozarom, Prosarom
po ljesevima cepa crvavim
ne bi li kojeg od vas poznala
zalosna majka Stojanka,
sto vas je zimus pratila u akciju,
posvunoc cjelcem batrgala
i prugu trgala!
Joj, tri vuka moja i tri ljute mecave,
hoće majka da vas izljubi ledene:
Zasuci rukav, Srdjane,
lako bi tebe majka poznala:
na lijevoj miski mladez - mrka kupina!
Zavrni, sine Mrdjane,
zavrni mi desnu nogavicu:
tu ti je prvi kursum probio
pod listom cjevanicu!
A ti se mrtav nasmij majci, Mladjene,
tebe bi majka ponajlakse poznala:
četiri ocnjaka ostale zube prerasla,
ko u kurjaka!...
Joj, tri moje biljege od soja,
joj, tri ljute guje s prisoja
sto vas majka junackom snagom nasisa,
sto vas buna kursumskom sarom ispisa,
Joooj,
gdje ste?
Da l vas placu
vode mljecanicke,
ili gracanicke,
ili mostanicke,
ili vas rastacu
bljuvci zutih crvi
po skotskim crnim rovovima,
na skotskim stozubim zicama
kraj dubicke česte?
Ustajte, ustajte,
niz Knespolje pogledajte:
Je li ovo juceranje Knespolje?
Je li ovo, djeco, pred jesen?
Gdje su bijele kosacke druzine povijene?
Pod kojom kruskom uzrelom
ceka
kosce jarne, uganule
i zetelice preplanule
velika rumena pita
od prvog slobodnog zita
i velika zdjela kisela mlijeka?

A od Kozare, rano moja, pa do Save,
ljetina natisla iz slobode,
ko iz vode,
kukuruzi nanijeli ko vojske zelene,
glavinjaju psenice bremene,
sljive savke uplavile
od slacina,
pa se lijepo, od tezina,
razglavile
ko steone krave:
Svud hljebno je i medno je i grozdno je
preko glave,
krckaju zemlje ko krcate kosnice,
cekaju, rano moja, da se oznoje
orne muske misice...
Al zalud, zalud cekaju!
Djeco moja
vi ćete Stojanki majci oprostiti
sto će vas majka mrtve razalostiti:
Oca su vam u zbjegu upeljali,
i na česti dok su nam ga strijeljali,
zubima je stisno lulu druzicu,
a strica vam Radoja
odveli su u zicu,
otjerali vamiliju i kum-Ilije,
i sve redom vamilije!...
Pusto lezi Knespolje,
obnemoglo, suro, jalovo.
I ko sipnja ga pritisce
suncano olovo.
Sve je gluvo, bezuvo.
Ni ptice, ni pcele.
Samo u praznu sobu
ubasa samotno tele
pa glavom o zatvorena vrata tuce
i beuce,
ko u grobu...

Nije ovo, djeco, Knespolje,
ovo je polje nevolje!
Ko li će ove godine kositi?
Ko li će djevojke prositi?
Ko li će rakije peci?
Ko li će slanine sjeci?
Aj, zar će se ovi nerasti nesiti,
zar će se nasom pogacom rumenom
- crvena kad nikne iz naših kostiju-
zar će se nasom pogacom crvenom
nesiti nerasti slastiti?!
I zar će skotske laloke pogane
našim mrsom alapljivo mastiti?!
I zar će nasom rakijom prvenom
salovita svoja zdrijela palucati?!
I zar će njihove sape cupave
sto su se u nasoj krvi kupale
nevjestama sto su za vas pupale
proljetna njedra satrti?!
I, djeco moja, poslije naše samrti,
zar će im se sito-pjano stucati?!
Aj, ko će ove vukodlake zatrti?
Kozaro,
Kozaro,
Kozaro,
kazuj, Kozaro, ko će ih zatrti,
ko će okajati
moga Srdjana,
moga Mrdjana,
moga Mladjena? ...

Kozaro, seko zelena,
druga majko moga Mladjena,
s daleka li se vidis
i dalje li se cujes!
Vjerovat ne može majka Stojanka
da si ti opustjela
i da si nas napustila!...
Sa česte preorane,
sa mrtvih psina sto im djeca nasa sudise,
kad oci uznesem uz tvoje kosate strane,
u mom srcu - ko u tvom gnijezdu -
jedno ptice prokljuvava,
jedna vjera procvjetava:
Ti si moje sinove,
ti si, sele, svoje dzinove
u pletenice zelene savila,
pa cutis nad Knespoljem
i obrve teske sastavljas
i u srcu,
ko u kotlu plamenom,
mijesas svetu osvetu!
Osvetu, seko, osvetu!
Okaj mi sina Srdjana,
okaj mi sina Mrdjana,
okaj mi sina Mladjena:
Kise je željno sveto Ilinje,
a Knespolje osvete presvete!
Sveti nas, seko Kozaro,
okaj nas smrtno, krvavo,
cujes li jednu uku veliku
od one strane otkud sunce izlazi? ...
Nju mi je Mladjen često pominjo:
„Ako poginem, majko Stojanko,
mene će okajat pomajka Kozara,
mene će okajat pramajka Rusija,
neće, majko, dugo potrajat,
cuce se jedna uka velika!”
I ne vidim od rose ocinje,
već samo čujem: uka pocinje!
Uka, seko, uka velika
s daleke strane otkud sunce izlazi,
ko da planinom gude jugovi!
To ide vojska, sve covjek do covjeka,
oblak vojske, vojska srdita:
Kad bi sve gromove, seko vjekovjeka,
sto su ti mrcevnom kosom igrali
vjecine vjecina, -
u jedan tresak i rsak slozila,
on ne bi bio toj uki velikoj
ni jeka jekina:
tolika, sele, vojska udara,
toliko srditih nasrce Srdjana!
Tresak, seko, rsak do neba
s daleke strane otkud sunce izlazi:
Koliko ljutih te izrani kursuma,
koliko ljutih me nahrani jadova,
toliko, sele, iz tog rsuma,
toliko mrgodnih namice Mrdjana!
Tresak i rsak zemlju premecu
pa sijevci, sejo, nebom prelijecu
od one strane otkud sunce izlazi:
Kada bi svaku suzu stociju,
sto majcinu,
sto djeciju,
(i kraviju,
i ovciju!)
po zbjegovima sto potece s ociju,

sto potece i u tebe utece, -
sve suze kad bi na list zelen skapila
pa suncu ranom sa njeg zrake vratila:
toliko, sejo, sijeva sijevaka,
toliko krilatih nalijece Mladjena!...
O, nije, sejo, ovo rosa ocinja,
dva Ilinja sto oci moje opcinja,
već pred tom vojskom eno covjeka,
za celo svu je vojsku nadrasto
- a osrednjeg je uzrasta -
oci su mu - evandelja stovjeka,
a Rusija - kosa mu grgurasta,
i sav trepti ko od prede vilinje:
Ide tako, usred silna gromora,
- takav nam se prisniva na Ilinje -
i smijesi se, sve mu igra brk,
sto bi se njime Mladen salio
da bi ga jednom vidjet volio
već. da je njegovo odavde do mora!
Cujes li, sele Kozaro,
cujes li uku veliku? ...
Razvijaj kose zelene,
seka te zaklinje Stojanka,
rasplici mrke pletenice,
pustaj nam dzinove vilene,
nek skotskom krvi
oboje
tri naše vode ledene,
nek mrljinama skotskim,
za zrnate psenice,
zemlju nasu
pognoje!

Cujes li, sele vesela,
cujes tu uku veliku? ...
Gudi zemlja, zemlja vascijela:
Otiskuje se vojska golema od moskovskoga Jerusolema,
siri jele,
zelena sele,
prosipaj celične pcele
niz zemlju nasu
na krvavu pasu!
Znaj:
Kad bi se utroba moja oplodila,
još bih tri Mladjena,
i tri bih Mrdjana,
i tri bih Srdjana
porodila,
i ljutom dojkom odojila,
i svatri tebi poklonila!
Stani mi stamena,
u dvije zmije uzvij obrve,
u ljut ugriz stegni vilice,
i iz svake zilice
srkni jeda mamena
pa ga uzdi na ognjene nozdrve
u tri ziva plamena,
u tri ziva Mladjena,
u tri ziva Mrdjana,
u tri ziva Srdjana,
u ilinska tristaitri plamena,
cikni, sele, stoglavo,
stuci ih, seko, storuko
nek im nema ni traga ni znamena,
nek se pamti gdje je raka trojaka:

Ovdje snagom doji Stojanka,
bunom pita Kozara pomajka,
vjerom hrani Rusija pramajka,
tri se majke ovdje sastaju:
Ko god nam doso da ambare izaspe,
i torove pune da nam razaspe,
i krcata da nam ulista
pbsasne,
i da pogasne
ognjista
- a loza mu od kletve ne pomrla -
djeca će mu zalud ovud skitati
i za kosti pitati,
jer će ovdje, gdje je samrt vrsaj zavrgla,
i vrsuci krvlju liptala,
pa na koncu svoju samrt ovrhla:
ko krv danas, sutra med proliptati,
med i mlijeko djeci nasoj do grla -
zemlja će nam u sunce prociktati!

I posto sam pobornik teze da kultura od cobana može stvoriti covjeka, još jedan poklon komsiji od preko tri brda ...
@nonima

SLOVO O ČOVJEKU
Prvo
Satvoren u tijelu zatvoren u koži
Sanjaš da se nebo vrati i umnoži
Zatvoren u mozak zarobljen u srce
U toj tamnoj jami vječno sanjaš sunce
Zarobljen u meso zarobljen u kosti
Prostor taj do neba
Kako da premosti?
Drugo
Zatvoren u rebra zarobljen od srebra
I kad si visokan bjelji od srebra
Satvoren u tijelu zatvoren u koži
Sanjaš da se nebo sa tom zemljom složi
Otrgnut od neba žudiš hljeba vina
Al u domu tvome
Kad će domovina?
Treće
Zatvoren u meso zarobljen u kosti
Pa će tvoje kosti tvoje meso bosti
Otrgnut od neba želiš hljeba vina
Kamena i idma samo ima svima6
Od te ruke dvije tvoja jedna nije
Jedna drugu ko
Hoće da pobije?
Četvrto
Zatvoren u mozak zarobljen u srce
U toj tamnoj jami vječno zoveš sunce
Sanjaš da se nebo približi i vrati
Tijelo se kroz vlati u pijanstvu klati
U žilište slišćen zatvoren u krvi
U tom kolu bola
Potonji il'
Prvi?
Peto
U tom kolu bola ni potonji ni prvi
Igrište si strvi i ročište crvi
Zaplijenjen od tijela greb za sebe djela
Kad će tijelo samo da
Postane djelo?

HAHAHA, pokazi mi jednu ,,SAMO JEDNU '' knjigu u federaciji u kojoj su uvrsteni ovi stihovi.
Ijos nešto , Mesa je musliman ali je pogrijesio isto kao i Kusturica, mucilo ga porijeklo, istražio, nasao i javno priznao.
Sada pljujete po njemu.
I ti meni nasao Stojanku majku Knezopoljku, kao da je to lektira u federaciji.
Anonima fino napisano , ali cisti promasaj.
Probaj ponovo.

BL
(Dr.)

Autor „Kako bolan nema Bosne?” i sam je napokon nedavno javno priznao da nema Bosne a glavne krivce imenovao da su velikomuslimani svojom zlorabotama nakon Dejtona dibidus sve uprskali/syebali.Evo priloga ,obrati paznju nakon 4-te minute.Smeta velikomujagama sve sto je Srpsko,smetaju im i sami Srbi,...smetaju im i cirilicni natpis na zgradi Narodno Pozoriste cija je zgrada vlasnistvo Srbina,humaniste,dobrotvora,zaduzbinara cuvene familije Despic.
http://www.youtube.com/watch?v=8HrVW3YcKdE

celincanin
(Metalac)

Daa,buducnost jedne zemlje zavisi od mnogih stvarcica...te stvarcice mogu biti naoko i bezazlene ali bezazlene samo za glupake.Jedna od tih naoko bezazlenosti je i to STA deca uce iz napisane im istorije...
Evo nekih cinjenica o tome tj.kako izgleda novonapisana istorija za mlade muslimane.
Фељтон о муслиманским уџбеницима историје

Мр Горан Латиновић: Средњовјековна Босна без Срба (1)

http://www.frontal.rs/index.php?option=btg_novosti&catnovosti=18&idnovost=5751

Исламизација као вјерска толеранција и десет геноцида над ''Бошњацима''(2)
http://www.frontal.rs/index.php?option=btg_novosti&catnovosti=18&idnovost=6310

Интег� �ално бошњаштво или муслиманско бошњаштво (3)
http://www.frontal.rs/index.php?option=btg_novosti&catnovosti=18&idnovost=6512

Континуитет ''српских злочина'' над муслиманима (4)
http://www.frontal.rs/index.php?option=btg_novosti&catnovosti=18&idnovost=6951

Хуманост Младих муслимана (5)
http://www.frontal.rs/index.php?option=btg_novosti&catnovosti=18&idnovost=7314
anonima

Poema „Stojanka majka Knezopoljka” od Skendera Kulenovica nema sanse ni
pod razno da se pojavi u literaturi danasnjih Mujaga.Odmah bi Skendera
prozvali četnikom,agresorom,pa i genocidasom hehheeheee
Ne uklapa se Skenderova Knezopoljka nikako u novonapisanoj smehotresnoj istoriji „bosnjaka”.

Skender K.tu poemu je napisao iz 2 najverovatnija razloga:
1.Po partijskoj duznosti radi partijske strategije „bratstvojedinstvO”
2.Skender K. je mozebiti bio svestan ko su i šta su mu njegovi koreni...poput npr.M selimovica,E Kusturice,Dz.Bijedica...

RadojicaB
(Bosanac)

Radoje kao i uvek kratko,jasno,istinito,ubitačno...za sve Muajge pismene/nepismene kao da ih s maljem u celenku bubnes...i ne ubijes već samo onako osamutis,da im se oci vrte,mozgic prodrmas...a ono boliiiii da izlude od muke i besa da proklinju sto su uopste na ovom svetu tamo gde su im Srbi susedi koji ih stalno podsecaju na nešto sto im mozgic stalno uznemirava...zato bi oni od svega an svetu najviše voleli da suseda Srba nema.

Momo Kapor
Novembar 2007

„Muke s jezikom”

Čujem da su me Narodna i Univerzitetska biblioteka u Sarajevu, zajedno sa mojom spisateljskom sabraćom, uvrstila u bosansko-hercegovačku književnost, a jezik kojim smo pisali i pišemo još uvek, nazvali bosanski. Na tom spisku su, dakle, svi koji su imali nesreću da se rode u toj kolevci bratstva i jedinstva. Među njima i Ivo Andrić za koga je izvesni ideolog bosanskog jezika Tunjo Filipović (blistav um, kao što mu i samo ime kaže), napisao u svoje vreme da su knjige nanele više zla Bosni nego svi osvajači koji su prošli kroz nju. Naći se sa Ivom Andrićem na istom spisku, čini me ponosnim – takvoj počasti se nisam nadao; malo je reći da sam duboko zahvalan, ali da ne mogu prihvatiti takvu čast.

I Andrić i Meša Selimović ostavili su više pismenih dokaza da pišu srpskim jezikom i da pripadaju srpskoj književnosti, pa je red da i ja, ovakav nikakav, isto to učinim, ali i da usput pokažem kroz šta sam sve morao da prođem u životu zbog jezika.

Najpre da kažem da sam rođen u gradu Sarajevu u Kraljevini Jugoslaviji i da sam progovorio na srpskom jeziku. Nije zapamćeno šta su mi bile prve reči, ali valjda će neko zapisati šta će mi biti poslednje, takođe na srpskom. I majka i otac, govorili su, naravno, istim jezikom, kome su me i naučili. Usput, zašto se uvek kaže maternji jezik, kao da su nam očevi bili gluvonemi? Budući da sam se rodio u lepom i nesrećnom gradu Sarajevu, govorio sam srpski, ijekavskom varijantom.

Govorio sam, dakle, tako sve do jeseni 1946, kada sam se preselio iz Sarajeva u Beograd i bio upisan u prvi razred Treće muške gimnazije kod Cvetnog trga, gde počeše velike nevolje. I dečaci sa Neimara gde sam tada živeo, znali su da budu veoma svirepi, tukli su me onako slabašnog, klempavog i rahitičnog zbog toga što se razlikujem i što govorim drukčije, sarajevski. Bio je i to svakako deo pritajene mržnje prema oslobodiocima koji su takođe uglavnom govorili ijekavski, pa su me ni krivog ni dužnog strpali u Šestu ličku i Petu krajišku. Borio sam se koliko sam mogao, sve dok nisam prešao na savršeni ekavski.

Ali, pošto su me u šestom razredu gimnazije izbacili iz svih škola u zemlji, ne iz političkih razloga, kao što bi trebalo da slažem, već zbog neopravdanih časova (čitav moj život je samo jedna velika zbirka neopravdanih časova), preselih se prisilno ponovo u Sarajevo gde su nastavili da me biju i da mi udaraju „klempe”, sada zbog toga što sam govorio ekavski, a oni svi ijekavski.

U to vreme, ne zna se kako, srpski se pretvorio u srpsko-hrvatski, SH, tu su se, takođe, susreli moj život i život Ive Andrića, jer smo učili gimnaziju u istoj staroj austrougarskoj zgradi gde su nas profesori iz dana u dan ubeđivali da nismo nizašta i da nismo dostojni velikog Ive Andrića koji je sedeo baš u našem razredu, i to baš u istoj izrezbarenoj klupi u kojoj sam ja sedeo. Ivo Andrić mi je kasnije priznao da je ponavljao sedmi razred zbog matematike, baš kao i ja koji sam ga sledio u svoje vreme i ne znajući za to.

Radi mimikrije naučih tako ponovo ijekavski, što i nije bilo mnogo teško, jer reč nježnost zvuči mnogo nježnije od nežnosti, a svjetlost, svijetli mnogo jače od svetlosti.

I kada sam se posle tri godine provedene u toj spravi za mučenje koja se zvala gimnazija, u tom prisilnom izgnanstvu u rodnom gradu, vratio u Beograd i upisao na Likovnu akademiju, otpočeše ponovo neprilike i tuče oko jezika; sada sam govorio savršeno ijekavski, a oni svi ekavski.

Čini mi se da niko nije toliko prepatio i nastradao zbog jezika, kao ja. Ipak, dešavaju mi se mala čuda: čim pređem Karakaj i udahnem miris planina i borovine i začujem huk divljih reka, istog časa počinjem da govorim ijekavski, to je jače od mene. Moje prve ljubavi govorile su ijekavski, moje poslednje – ekavski. Još su mi u u šima, kao već starom čoveku, njihovi melodični glasovi puni nježnosti i nežnosti.

Onda sam, 1967, potpisao jedan važan dokument, već odavno zaboravljen, Predlog za razmišljanje, u kome smo se zauvek otresli u jeziku slova H. Bio je to odgovor na Deklaraciju o položaju i imenu hrvatskog jezika, čije je potpisnike u Zagrebu predvodio Miroslav Krleža.

Nastala je velika frka oko toga, progoni i zabrane, pa sam da ne bih morao da povučem potpis, pobegao u Veneciju, odakle sam slao razglednice u kojima sam pisao „Sedim kod ' Florijana' i odmaram se od domovine!”

Onda je jednog dana eksplodirao bosanski lonac, raznevši najpre kuhinju, zatim čitav stan i na kraju kuću, ulicu i gradove, pa sam se našao na ratištu, kao ratni reporter. Pogodite s koje strane? Gledao sam kroz dvogled sa prve linije na Trebeviću kuću u kojoj sam se rodio. Borci su me sklanjali da me zbog bele kose kao laku metu, ne zvizne neki snajperski metak. To je čudno osećanje; gledati rodni grad, ulicu i kuću pokraj Katedrale, u koju više nikada nećete smeti da uđete.

Onda je jednog dana tvorac Republike Srpske Radovan Karadžić proglasio za zvanični jezik nove države ekavski, a pismo ćirilicu. To je izazvalo prilično komentara i smeha, ali što se mene tiče, najzad sam bio na pravoj strani; svi su tamo gde sam se rodio morali da govore ekavski i više niko nije smeo da me bije, kako jedanput reče nesrećni Slobodan. Ali, Radovana optužiše uskoro za ratne zločine, pa se na ovu odluku brzo zaboravi, a na bosansku scenu, ponovo, posle više od sto godina, stupi ukleti duh Benjamina Kalaja, koji je u ime Austrougarske više od dvadeset godina vladao Bosnom, baš kao danas gospodin Lajčak. On je, naime, prvi izmislio reč bošnjak. Kao da ga vidim: plesnjive, iskežene lobanje pod natrulim cilindrom, odeven u poluraspadnuti frak prekriven odlikovanjima i rozetama, ova avet ponovo uvodi bosanski jezik i proždire svakog pisca rođenog na tlu kojim vlada.

Kao da je zaboravljena stara pesma „Ubistvo nadvojvode Ferdinanda u Sarajevu”, gde Gavrilo Princip, koga danas neke nevladine organizacije proglašavaju teroristom, skače na papučicu nadvojvodinog otvorenog automobila i kaže:

„Pošao si Bosnu pohoditi,
Srpski ne znaš dobro govoriti...
Evo tebe srpska gramatika,
Iz mojega avutomatika!”

Tako me duh Benjamina Kalaja uvuče, ni krivog ni dužnog, u tu virtuelnu biblioteku, u kojoj su, inače, strogo zabranjene moje knjige. U mom rodnom gradu, naime, nikada nije štampana nijedna moja knjiga, niti izložena i jedna jedina slika, čak ni crtež. A sad sam, pod starost, postao bosanski pisac. Bosanski su inače dosad govorili jedino Mujo i Haso, niko pristojan.

Međutim, ono što me brine je to što su nekuda nestali muslimani koje smo do nedavno morali da pišemo velikim slovom. Nestali bez traga, tako da sam zabrinut za neke od svojih dobrih prijatelja. Džamije su ih, naime, u vreme molitve još uvek pune, ali njih nema, jer su ih zamenili Kalajevi bošnjaci. Plašim se da im se nije šta desilo?

Nadam se da je ova moja poslednja nevolja sa jezikom, koja me prati još od prvog gimnazije. Molim zbog toga pronalazača bosanskog jezika da me izbrišu iz svojih registara, baš kao što su me izbacili i iz mog rodnog grada Sarajeva.

Unapred, zahvalan!

Momo Kapor

------

Prije dva dana mu je bila godisnjica smrti. Laka mu crna zemlja.

Aha, tu ste dakle vas dvojica! A ja vas ocekivao na jednoj temi koja je malo nize. Izgleda da vam neka zgaravica uhvatila od (z)Garasanina.
@nonima

ХАХАХАХАХА ево га копрца се а сви ѕнамо како ће ово да се заврши. Наш anonima ће бити фрустриранији него што је досад био.

Прво треба да знаш да је Бошњак, Босанац, Бошњанин синоними који означава људе з Босне али да су значили и нешто мало другачије.

Стари израз Бошњанин првенствено се користио у повењама за свједоке који потврђују неки краљевски дар неком великашу. Бошњани су били свједоци само из уског географског подручја око горњег тока ријеке Босне. Усорани су били свједоци из Усоре, данашње подручје око града Туѕле. Како је краљевство расло тако је постепено појам Бошнјанин био кориштен за становништво цијелог краљевства осим Хума јер тамо су Хумљани или Хлмсци (опет по нашим старим повељама). Од Хума је касније настала Херцеговина мада је баш у правом смислу јер Хум захвата мало више него сто је Херцеовина али то је виша математика за нашег anonimu па нека се задовољи и са овим.

Бошнјак је појам првобитно кориштен за презиме српских избјеглица из Босне пред турском најездом а постоји варијанта и Босанац, Босанчић или Боснић. Друга презимена српских избјеглица сличног тј географског корјена су Херцеговац, Црногорац, Сремац итд итд. Поента ових презимена је та што су неке српске избјеглице мијењале своја презимена (рецимо Радивојевић, Милошевић) у ове географске одреднице да би потомство запамтило из којег завичаја долазе. Али вратимо се на презиме Бошнјак. Српске избјеглице су најчешће бјежале у католичку средину. Оне српске избјеглице са презименом Бошњак које су се покатоличиле су ватиканском пропагандом преваспитани у Хрвате а они који су задржали своје Крсно име и дан данас су Срби. Толико о Бошњацима.

Коме није јасно ко су становници краљевине Котроманића нека прочита неку од њихових повеља и увјек ће на првом мјесту у њиховим титулама наћи „Краљ Србљем”. Али опет то и није толико битно колико је битан квалитет етноса тог њиховог краљевства тј њихове етничке особине а то су, да поновим за оне који то не знају, изворна имена као Радојица и Вукашин те традиција Крсног имена Ђурђевдан.

У 19-том вијеку још није био измишлјен појам „Србијанац” којег је измислила Аустроугарска па тако ужи појам Срби је значио само Србе из Србије међутим у ширем смислу појам Срби је значио и све Србе па и оне ван Србије. Ни дан данас Срби из Србије не воле да их се зове Србијанци. Они користе назив Срби а ни свој пасош не називају србијански него српски. Ни репреѕентацију србије не називају србијанском него српском.

Сад што се тиче Гарашанина, он није Србин. Ал хајд нећемо сад да идемо дубоко око тога. Ако се прочита (са разумјевањем) први Гарашанинов пасус који нам је anonima приложио (на чему му се захваљујемо) и исподпросјечно интелигентном човјеку је јасно да он Бошњаке (овде у смислу становнике Босне) сматра Србима јер „ако Бошњаци ово не би примили” дошло би до комадања на провиције-кнежевине српског етничког ткива којем и Бошњаци припадају (као уосталом и Херцеговци, Црногорци, Рашани и остали). У осталом Котроманићи ѕа своје родитеље кажу да су „Србска господа, и рашка и босанска”. Када на крају Гарашанин каже „народног јединства Срба и Бошнњака” он није имао на располагању израз Србијанац па зато користи израз Срби који у овом случају значи ужи појам Срби из Србије. Ово се може видјети и из Матице српске која у „Србско колено” убраја Србе (географски ужи појам Срби из Србије), Бошњаке (све три вјере), Црногорце, Далматинце и Славонце, дакле све по географским одредницама. Овде се споминју и Бугари али се напомиње да Бугари нису поријеклом Срби него да је то несловенски народ који се стопио са Србима преузевши нјихов језик (мало изопачен) и културу. Интернетом кружи исјечак Летописа матице србске са коментаром неког полуписменог новокомпонованог Црногорца који није знао ни да напише БошЊаци него је написао БошЉаци. Међутим прешућује да се и Црногорци и Бошњаци у Летопису матице србске воде као србско кољено.

Али хајде да скратимо и дамо резиме. Шта је битно за неки етнос? То су нјегове етничке особине. Сви они који припадају етносу Радојице и Вукашина који његују традицију Крсног имена/славе Ђурђевдан су етнички Срби. Они који су се одродили од ових етночких особина својих предака и конвертирали на ислам или католичанство више се Србима не сматрају. У Босни је од самог нјеног постанка постојао само један етнос и то онај који је имао имена као Радојица и Вукашин и који је имао традицију Крсног имена/славе Ђурђевдан. Сви Котроманићи тај етнос називају СРБЉЕ.

Радојица ;-)

Slutio sam ti odgovor Radoje, samo si se malo prevazisao. Koliko jucer si govorio da je religija samo jedna od etnickih osobina a danas opet ode u vode „religije kao jedine i determinantne etnicke karakteristike”.

Dalje, fino ti nama spomenu i Bosancice, Bosnoslavljevice, Bokije i ostale klarinetiste ali je cinjenica slijedeca : stanovnici srednjevjekovne Bosne su bili Bosnjani (nas slavenski naziv za latinski Bosniensis) a od turske okupacije su postali Bosnjaci ( „Boşnak milleti”, „Boşnak kavmi”, „Boşnak taifesi”). Bosnjak je samo turskom jeziku prilagodjen naziv Bosnjanin. Tako da te price iz Matice srpske o srpskim izbjeglicama u Bosni možeš macku o rep okaciti.

Konacno, hajde mi već jednom objasni zašto je kraljica „srpske” Bosne u oporuci napisala da svoje zemlje ostavlja svojoj djeci u nasljedstvo, pod uvjetom da se vrate katolickoj vjeri. Da se to nije i ona zabunila u terminologiji?

Vidis, taj Garasaninov tekst nije bio namjenjen nama Bosnjacima svih konfesija već njegovim Srbima iz Srbije. Cilj mu nije bio svenarodno ujedinjenje već teritorijalno proširenje Srbije tamo gdje ona nikad nije bila, hoće reci n zapadnoj obali Drine. Ta tekst je dakle strateski, i u njemu se moj Radoje nalaze korijeni tvoga srpstva. A sve ostalo sto ovdje navodis samo je dokaz kako su vas trutovi iz raznih srpskih matica dobro naguzili.

@nonima

Uz (ne)duzno postovanje, Radoje, to nije odgovor na moja pitanja.
@nonima

PS. Odo' sad gledati neki dobar horor, da dodjem sebi od doTurovog javljanja.

Anonimni, jesi li procitao tekst pokojnog Mome Kapora?

Ja samo mogu reci, sreća pa je covjek bio ziv kada su ga pokusali „oteti/prisvojiti” (tj, kada su ga već registrovali), pa je covjek jasno i glasno rekao „ne pišem nekakvim Bosanskim i nisam Bosansko Hercegovacki knjizevnik, nego Srpski” i stavio tacku.

Radoje, postoje dvije mogućnosti. Jedna je da smo se mi pokatolicili i poturcili pa se onda odsrbili. Druga je da se mi nismo odsrbili nego ste se vi na osnovu pravoslavlja posrbili. Ili, ako se procita Nacertanije, izgleda mi da su vas posrbili.
Po tebi se i Katarina pokatolicila i odsrbila. Ni manje ni vise!

Vakum, mi vam ne otimamo knjizevnike nego vam ih dajemo. Dali smo vam i najveceg srpskog knjizevnika novijeg datuma, Selimovica. Pa i vas najveci reziser, može da zahvali Sidranu sto je napravio svoja dva najbolja fima. Pa poslije potonuo u Slobine Undergraunde, ciganizaciju i falsifikovanje rata u Bosni.

@nonima

PS: A doTure nam napisa da Skender nije mogao pisati o majci koja oplakuje Fikreta, Nusreta i Munira jer ih kao nije ni bilo u II svjetskom ratu. Ni po muke za to, tragedija je (prije svega vasa) sto nije bilo u ovom zadnjem ratu nekog srpskog Skendera da napise poemu nekoj bosnjackoj majci jer je pobijenih Fikreta, Nusreta i Munira bilo na pretek. A tu je moj Radoje glavna razlika između nas „odsrbljenih” i vas posrbljenih.

Pa nije bosnjacki nego bosanski. Sto bi rekao Radojica, mi smo to na geografskom principu radili. Andric, Selimovic, Copic, Santic ... bosanski pisci, jasta. Bosna im u svakom djelu, bosanski covjek, bosanska narav, bosanska sudbina, bosanske emocije, bosanska istorija, ...
@nonima

Jesi li procitao clanak ili ne?

Što se tiče ovoga drugoga, ocito imamo dijametralno razlicito vidjenje pojma „Bosanski”. Ono sto ti/vi podrazumijevas/te pod tim pojmom, nema puno dodirnih tacaka jednim Andricem ili Kapororm...

@,
Jel' Santic izuzetak jer je Hercegovacki ili Austro-ugarski pisac? :P

Ima potrebe, i to kakve velike potrebe za srpskim Skenderom. Prije svega, radi vas samih. Nama je Skender sacuvao nasu ljudskost i dusu, pa ako hoćeš i oprao obraz, pokazao da nas ima koji razumijemo tudju bol. Ko će Srbima to da učini, Matija Beckovic sa „Ceracemo se još” ?!
@nonima

anonima, постоји само једна могућност. Радојица и Вукашин са традицијом Крсног имена Ђурђевдан је константа идентитета изворног становништва Босне. Ова константа није продукт ни СПЦ ни Гарашанина него је једноставно чињенични идентитет босанског становништва на сву муслиманску несрећу и фрустрацију. Онај ко је задржао овај идентитет или барем свијест о поријеклу од оваквих људи је остао национално свјестан. Онај ко га се одрекао нити жели да га се сјећа више није него се одродио и његовом националном свијешћу управљају небосанске вриједности. Ми смо такве у Босни звали потурице јер су им драже традиционалне вриједности које су им Турци донијели него њихове рођене босанске.

Какав је то Босанац који свом дјетету даје турско или арапско име а неше босанско не само да му не би дао него му се оно гади ко уосталом и сва остала српска имена. Радован, Ратко, Дражо фффффуууујјјј ја влашких ли и ЋетниЋких имена (са стећака)... вела хавле... аман јара би ... узвикну спонтано један шатро Босанац.

Радојица ;-)

I ako možeš objasniti ovo (izvor rastko projekt).
@nonima

U jesen 1350. god., pored svih mletačkih nastojanja da se postigne sporazum, izbio je rat između Srbije i Bosne. Povod su dali Bosanci. Oni su češće pravili ispade na granici i vršili pljačke, od kojih je jedan upad u Konavlje, pred Božić 1349. god., bio većeg obima. U Dubrovniku se već tada mislilo, da bi to mogao biti povod za rat. Carev poslanik u Mlecima prebacio je 13. aprila 1350. Republici, da je Dušan na njihovo zauzimanje imao obzira prema banu, a taj je dobro zlim vratio i pljačkao i uzimao njegova mesta i zemlje, pa to čini i sada. S toga neka ga Republika opomene da vrati i nadoknadi štetu, inače će ban imati da oseti carevu osvetu. Mlečani su doista pokušali da posreduju, ali uzalud. Dušan je tražio vraćanje Huma, a ban Stepan nije hteo ni da čuje o tome. Caru je bilo, vele docnije vesti, pala na um i ova kombinacija: da njegov sin Uroš uzme banovu kćer Jelisavetu i da s njom dobije Hum kao miraz, da tako poštedi banovu osetljivost. Kad ban nije pristao ni na to, rat je postao neizbežan.

Sam car Dušan, praćen caricom i mladim kraljem Urošem, krenuo je protiv bana, oktobra 1350. god., sa jakom vojskom i sa četiri lađe. Možda mu je došlo nešto pomoćnih četa i od njegove sestre, udovice Mladena Šubića. Dušanova vojska osvoji čitav kraj na ušću Neretve i pođe prema Cetini. Trogir i Šibenik pozdraviše cara i odlikovaše ga svojim poklonima. Upada u oči, da Dušan osvajanje Huma nije preduzeo iz Trebinjske oblasti, i da napad na Bosnu nije izvršio neposredno iz Raške, nego tim zaobilaznim putem. Nameće se s toga misao, da je taj Dušanov pohod imao i nekih drugih ciljeva. Možda je car hteo da davno izgubljene zapadne delove Huma svojim prisustvom opomene na staru pripadnost; ili je možda hteo da preduzme štogod i u korist oblasti Šubića i svoje sestre, što nam izgleda manje verovatno; ili je akcijom na toj strani hteo da življe zainteresuje Mlečiće za savez s njim. Dubrovački pisci kazuju, da se ban Stepan povukao u planine, a Dušan da je „ognjem i mačem” prodro do Bobovca. Srpski letopisi imaju o tom pogrešnu hronologiju, a beleže da je car „svu (Bosnu) povinuo poda se”. Uz cara je, u ovoj borbi, pristao i izvestan broj bosanske vlastele, nesumnjivo pravoslavne i bogumilske, koja je bila protivnik verske politike banove. Usred opsade tvrdog bosanskog grada stigoše Dušanu nepovoljni glasovi iz Maćedonije i on, s toga, prekide dalje bavljenje u Bosni, svrati u Dubrovnik (oko 13. novembra) i odatle požuri da čas pre stigne na južno bojište.

Kad je car napustio Bosnu, vratiše se banovi ljudi opet u svoje stare oblasti. 20. avgusta 1351. naredila je Mletačka Republika Šibeničanima, da vrate banu roblje, a ovaj njima da naknadi štete, da bi unapred mogli živeti u ljubavi; a 22. novembra pročitana je u dubrovačkom Velikom Veću banova poruka, da mogu njihovi trgovci dolaziti u njegove zemlje bez ikakva straha i tu trgovati kao u samom Dubrovniku.

Nema ništa loše u cuvanju vlastite tradicije ako se to cuvanje ne svodi na unistavanje tudje tradicije. Procitaj clanak gore vise pa ćeš vidjeti da vama ništa nije branilo da cuvate tradiciju tokom pet vijekova otomanske vlasti. Sa druge strane, vi ste unistili i svaki trag tudje tradicije čim ste to mogli. Vasa tradicija je ocito agresivna, netolerantna i iskljuciva.
@nonima

OSTAJTE OVDE...NIJE pisana poturicama ni HERCEGOVCIMA=Srbima koji su odlazili u Ameriku iArgentinu poslije Au dolaska=propsati srpskog ustanka 1875-1878.

Jedan od takvih je i OTAC „Mladena Sekulovica”

Bajke o Santicu i pjesmama su editovane 1941ve do 1992ge

I posoto se ionako opet ponavljamo;

__________

vacuum
25. januar 2012. u 07.27

Skoro smo ovdje bas o ovome raspravljali, cinenica je da su Muslimani kao i Hrvati uvjek isli za jačima, trenutnim silama, i okupatorima ovih prostora. Srbi su uvijek nazalost placali sa najviše zrtava, i prvi i drugi svjetski rat (na Balkanu naravno), valjda će mo se u tome sloziti.
Uvijek smo bili protiv okupatora i neka smo a vi nam mozete zavidjeti i ustvari sva vasa mrznja prema nama upravo i potice od toga, uvijek ste bili na strani necastivih i to vas handri. Zato nas i mrzite i pokusavate svim silama uprijeti u nas i pakovati kakve 'genocide' ili zločine samo da pokazete kako smo eto isti. Nismo isti i nikada nećemo biti hvala bogu.

---

yoland
(surfer)
25. januar 2012. u 07.40

Ko si ti da određuješ ko je castivi a ko necastivi?

__________________

Šta je reci?!

anonima, знас добро да си у историји танак. А и да ниси танак опет би резултат био исти. Борбе српских великаша једних против других нису борбе народа против народа. Ако је Стјепан Котроманић ратовао против Цара Душана нису ратовали обични људи тј Срби с обје стране Дрине један против другог. Стјепан и Душан су ратовали око Хума. Хум је од самог постанка СПЦ био једна његова епископија а првог епископа Хума по имену Иларион је поставио свети Сава лично. Када је Хум коначно прешао у руке Котроманића сво његово становништво постало је лојално Котроманићима и тада нема више података о епископима СПЦ али је народ Хума наставио да гаји култове истих светаца и исту традицију Крсне славе и у оквиру Цркве Босанске јер Црква Босанска гајила те исте свеце и исту традицију као СПЦ (о томе постоје физички докази а не махалско блебетанје полуписмених жена по махалама). Ратовао је Краљ Твртко заједно са кнеѕом Лазаром против трећег српског великаша Алтомановића па су подијелили плијен. Али када су биле угожене све српске земље од заједничког турског непријатеља онда су се удружили и Босанци и Рашани јер су сви Срби ко што пише у повељама Котроманића. Јединице Краља Твртка на Косову предвођене Влатком Вуковићем су држале лијево крило српске војске на челу са кнезом Лазаром. Твртко војску на Косову назива својом а султана Мурата наѕива невјером. Интересантно за Стјепана Котроманица је то што он на оптужбе Папе да не тјера јеретике из своје ѕемље одговара да то не смије радити јер би им помогли вјерници из Србије. Осим тога Стјепан Котроманић своје писмо назива СРПСЦИЕ.

Ето то ти је мало набацано историјских цињеница земље Босне. За сваки навод постоји физички доказ у некој босанској повељи или докумнети. Ти их не знаш јер не читаш књиге а на оно што случајно и налетиш магија ислама ти ту чињеницу багателизује или је интерпретира на такав начин да ублажи неугодан ефекат шока од спознаје да потичеш од народа којега највише мрзиш.

А што се тиче Катарине она је ћерка херцега од светог Саве. Игром историјских околности је одгојена као католкиња. И брат светог Саве Вукан је био католик па му то не смета да буде Србин. Ни свим католицима Дубровника у почетку 19-тог вијека католичка вјера не смета да се изјашнњавају као Срби док им Папа коначно није припријетио. Али и ово су историјска факта о којима ти не читаш нити те боли брига. Два посљедња краља Котроманица су били католици али се и даље декларишу као краљеви СРБЉЕМ. Њихова невоља је што су повјеровали Папи да ће им послати помоћ ако прогнају Цркву Босанску. Папа им није помогао а посљедњи деда Цркве Босанске по имену Ратко увиђа сву сулудност спреге свешенства-племства своје земље са издајничким краљем и у Хуму (Херцеговини) се сједињује се са СПЦ а да Србија приморала на то није имала ни једног војника на територији херцегове земље (јер је већ тада била окупирана и у расулу). А Катарина је била жена издајничког краља покатолице и нико јој није дао право да расплаже Босном те она Босну ником није могла оставити поготово не онима који су против Босне водили крсташке ратове и босанско становништво одводили у робље. Босански идентитет је сачувао наш деда Ратко који је наговорио и самог херцега од светог Саве да се уједини са СПЦ. Е сад кад би ти само знао шта све значи та чинјеница да је послједњи деда Цркве Бопсанске деда Ратко наговирио некога које је већ имао титулу српског свеца тј херцега од светог Саве да се уједини са СПЦ.

Дакле anonima, ти си за нашег српског националисту Твртка невјера ко и Мурат. А колико су муслимани били толерантни према хришћанима говори чињеница „Данка у крви” којег сте ви босански муслимани скупљали од народа од кога сте се одродили и кога данас највише мрзите.

Радојица ;-)

...
На суђењу за ратне злочине у Сребреници, у предмету „Јевић и остали”, свједок одбране Мустафић рекао је да су у одвајању цивила и војника на пункту у Поточарима, поред српских и холандских војника, присуствовали и Несиб Манџић, Ћамила Омановић и Ибро Нухановић, који су претходно учествовали у преговорима у хотелу „Фонтана”.

Мустафић, аутор књиге „Планирани хаос”, поновио је на суђењу у Сарајеву да је злочин у Сребреници био планиран и за то је окривио тадашње Предсједништво БиХ и командну структуру Армије БиХ.

„Предсједништво Републике БиХ и Генералштаб су жртвовали Сребреницу и читав живот ћу то доказивати”, поручио је Мустафић.

Он је потврдио да је у Сребреницу хеликоптерима са хуманитарном помоћи достављана муниција и оружје муслиманским војницима, иако нису смјели бити наоружани након што је Сребренице резолуцијом УН из 1993. проглашена демилитаризованом зоном.

Мустафић је током свједочења стао иза свега што је навео у својој књизи, у којој је описао масакр и покољ над сребреничким Србима под командом Насера Орића.

Он је потврдио да је 1995. године стигла наредба да се око заштићене зоне копају траншеје, те да су Сребреницу тада напустили „повлаштени”.

„Након тога, коридор је затворен”, рекао је он и подсјетио на договор између Алије Изетбеговића и Била Клинтона да ће Америка бомбардовати српске положаје ако у Сребреници буде убијено 5000 муслимана.
...
----

PTPC

„И брат светог Саве Вукан је био католик па му то не смета да буде Србин.”

„Сви они који припадају етносу Радојице и Вукашина који његују традицију Крсног имена/славе Ђурђевдан су етнички Срби. Они који су се одродили од ових етночких особина својих предака и конвертирали на ислам или католичанство више се Србима не сматрају.”

Radojici kad odgovara može katolik da bude Srbin, a kad mu opet odgovara to nije vise nije moguće. Ako mu istorijske cinjenice ne odgovaraju proglasi Katarinu Kosacu suprugom izdajnickog kralja (valjda nije imao prilike da procita Garasaninovo Nacertanije i memorandum SANU a i internet mu zastekao pa nije mogao na sajt Matice srpske).

O tolerantnosti, dovoljan je podatak da su nakon pet vijekova islamskog „terora” na Balkanu opstali i hrišćani i hrišćanska tradicija i hrišćanski spomenici. U isto vrijeme, koliko je trebalo vremena da se Srbija ocisti od „nenarodnog elementa” i njegove tradicije? Ne znam koliko bi bilo Srba na Balkanu da nisu Turci dosli, ali znam koliko bi bilo Bosnjaka u Bosni da su Srbi u njoj zavladali. Trebalo vam je svega godina da unistite sve dzamije na dijelu Bosne kojim ste vladali i da protjerate ili pobijete sve Bosnjake.

A ovome zemljaku iz Pariza sto hoće da studira u BL da kažem da zaposljavanje „po babi i po stricevima” nije znak etnicke ili vjerske netolerancije. To je bila praksa osamdesetih, to je praksa i danas. Osim kad si deficitaran kadar pa se možeš i kao Bosnjak zaposliti u 100% srpskim Laktasima, sto je bio moj slučaj. Pa ti iz Banjaluke ides raditi u Laktase, a oni iz Laktasa idu raditi u Banjaluku jer u njoj imaju rodbinsko komsijske veze. A taj sto ti prica da je bilo zabranjeno slavljenje vjerskih praznika, laže. Ne znam radi čega, možda je refleks ili navika u pitanju.
@nonima

...

Šta se može novoga saznati u toj njegovoj knjizi? Glupava pokusavanja da se rat u BiH po ko zna koji put predstavi kao borba protiv islamskog integrizma, ponovno pozivanje na Islamsku deklaraciju, ... Sve laži već davno prezvakane koje niko ozbiljan ne uzima u razmatranje. U Bosni i Hercegovini nije obracun hrišćanstva sa islamom. U njoj se obracunava gradjanska sa nacionalnom opcijom. U Bosni je rat gradskog i seoskog mentaliteta. U Bosni ratuju demokratija i despotizam. U Bosni se sukobi evropska struja sa azijskim strujama (bilo da su ruske ili arapske). U Bosni se odmjeravaju sekularni i klerofasiticki rezim. Manje vise, u cijeloj Evropi se danas odmjeravaju ove dvije tendencije. Agresivni ekstremni desni nacionalizam i kriscanski integrizam uspijevaju osvojiti sve veću podrsku. Kriza je tu, imigracija bode oci. Vi mozete pobijediti u Bosni ako ta struja pobijedi u Evropi. U suprotnom, ako pobijede ideje socijalne pravde, sekularizma, internacionalizma, ... sve Cosiceve knjige će zavrsiti tamo gdje im je mjesto - u septickoj jami pobacenih reakcionarnih i sovinistickih ideja.

@nonima

Ma šta mi naprica... Ja gore rekoh o nama nasoj SLAVNOJ borbi u prvom i drugom svj. ratu, NA JEDINOJ POZITIVNOJ STRANI.
Ovo što se „desnica” „”dize„” u Evropi, to ti vidi sa Francuzima, Svabama i ostalim, da nećeš i to nama pripisati.

Kod vas je (u „Alijinoj gradjanskoj državi”) vidim Andric zavrsio na smetljistu, stidite se ako ste se za to borili.

Kad pogledas film onda se javi opet.

anonima
(Stranac)
07. mart 2012. u 05.05
Kako to sve patoloski lazovi Srbi prekodrinski?
Svi do jednog?
U kojoj su skoli bili?
Srbijanac ne postoji,ako ikako postoji on bi dosao iz zemlje„ Srbijanije” a ta zemlja koliko ja znam ne postoji

anonima, пратиш ли ти моје текстове са размјевањем? Изгледа да не јер да пратиш не би се проваљивао.

Ево да ти цитирам шта сам прије написао а ти пробај поново да прочитзаш ал полаХко и са размјевањем.

„anonima, постоји само једна могућност. Радојица и Вукашин са традицијом Крсног имена Ђурђевдан је константа идентитета изворног становништва Босне. Ова константа није продукт ни СПЦ ни Гарашанина него је једноставно чињенични идентитет босанског становништва на сву муслиманску несрећу и фрустрацију. Онај ко је задржао овај идентитет или барем свијест о поријеклу од оваквих људи је остао национално свјестан. Онај ко га се одрекао нити жели да га се сјећа више није него се одродио и његовом националном свијешћу управљају небосанске вриједности.”

Прве потурице су наравно имале свијест о свом српском поријеклу да би је ѕа неколико генерација потиснули из свог памћења јер ко би воли да се сјећа да потиче од људи ок којих убире Данак у крви или харач за рачун турског окупатора. Код католика је било мало другачије. Испрва Ватикан није имао стратегију похрваћиванја Срба католика. То је узело маха тек у 16-том вијеку. Али ево само теби ѕа љубав да ти наведем пар чинјеница о Србима католицима који су имали свијест о припаданју српском националном бићу све до почетка 20-вијека.
----------------------------------------------------------
Кад је Дубровник писао о Светом Јерониму и ватиканском заводу с његовим именом, било је време захуктале аустроугарске кроатизације Срба Дубровника и осталих делова Далмације. У јеку своје борбе против кроатизације, Дубровчани ће покренути и питање Завода Светог Јеронима у Риму. Учиниће то у једном од бројева Дубровника 1901. године. Супроставиће се намери Ватикана да Завод Светог Јеронима преименују у ''Хрватски завод Светог Јеронима''. Дубровчани су доказивали да је Завод српски и послали су телеграм с протестом кардиналу Рамполију у Ватикан: ''Нека се удостоји Ваша Еминенција поднијети на ноге пресветога оца Папе Лава Тринаестога изразе жалости Срба католика, житеља старе дубровачке државе, из града и околице, што је у бревуе-у који-јем се је свето-јеронимски завод престројио, било мимоиђено српско име, које по повјеснијем исправама и народнијем тградицијама и обичајима у странама на које се брев односи сасвијем превлађује''.
------------------------------------------------------------------
Ето тако су писали сами Дубровчани не тако далеке 1901 године.

А ево како на исту намјеру Ватикана и Папе реагују црногорски Срби католици који су данас Хрвати. За ове папине Хрвате је карактеристично и да славе Крсно име сто није званична католичка традиција али јесте званична традиција СПЦ.
-------------------------------------------------------------------
Да је овај подухват Ватикана био део захуктале кроатизација Срба католика, сведочи и чланак у Дубровнику, пренесен из цетињског Гласа Црногорца:
''Црна Гора и Св. јереномски завод – Од како је у Аустро-Угарској распирена позната борба између браће Хрваљта и Срба, изгледало је већ, као да је и Ватикан пристао уз Хрвате, јер при разним својим манифестацијама, није се могло опазити, да признаје, да има својих сљедбеника и у српском народу, као што има у бугарском и у руском... Али је 1. августа по новом календару изашао у том смислу један папски бреве, који се дотиче и Црне Горе. Ево у чему је ставр: У Риму је постојао од старина илирски завод Светог Јеронима, у ком сукатолици и из српских крајева похађали Рим, одсиједали и, у случају болести, њега налазили. Сада се у Ватикану нашло за добро, да се с тога завода избрише илирско име, и да се намијени образовању католичких клирика, рода и језика хрватског – изрично: про цроатица генте. Но, то се нас још ништа не би тицало, да се у тај хрватски народ не убраја и барска
Арцибискупија. Ми бисмо тој одлуци Свете Столице могли доскочити, шаљући наше католичке клирике за више образовање на другу страну, пошто их у Црној Гори нема хрватског рода и језика, што је услов уживања тог завода; али не можемо допустити да се једним тако свечаним актом једне највише власти црквене уноси туђа политика у наш народ и нашу државу. Осим тога, барска Арцибискупија носи наслов Примаса Србије из најстаријег доба српске државне самосталности. Историјску судбину Србије дијелила је, наравно, и ова првосвештеничка столица српске католичке цркве, и Божијим Провиђењем, нашијхе дана, Његово Краљевско Височанство Књаз Никола Први ослободио је и обновио ту старославну столицу, обезбиједио је потребну религиозну слободу, и она је тако ступила у нови живот дадијели судбину Црне Горе''.
-----------------------------------------------------------------
Ето тако су мислили Срби католици из Црне Горе.

Пратиш ли anonima? Само полаХко и са размјевањем и све ће ти се само рећи.

Хајде ако будеш могао држати концентрацију 15 минута прочитај и како је текла кроатизација Истре.
------------------------------------------------------------------
Погледајмо о тим истарским Србима текст једног документа из 17. столећа. Писан је руком загребачког епископа (бискупа) Бенедикта Винковића. Писмо је адресирано вишим достојанственицима Римокатоличке
цркве:
Узвишена и многопоштована Господо, моји предусретљиви Заштитници, желим Вам од Бога здравље, срећу, довека. Блажене успомене Фердинанд Други, Цар Римљана, као Краљ Угарске и Славонје, установио је, без знања многопоштованог Фрање Ердељског – тадашњег бискупа загребачког, не тражећи савета од надбискупа Колаче, ни од његовог миторполита, истовремено духовног примата Угарске, нову епископију у Краљевству Славонији, за становништво грчке вее, схизматике, који се држе грчких
заблуда, то је дотичну епископију поверио извесном Србину, василијанском монаху, по имену Максим Петровић...Он се, зајдено са свештенством и народом којем је на челу, све до данас држи грчке схизме, те и сам, као његови свештеници и павства, задржава тешке заблуде против истините вере... Најпре би требало да Срби, одбацивиши заблуде и очистивши се од истих, остану у свом обреду. А кад би се оканили заблуда и схизме и кад би упознали Божију службу, помало би могли да се ослобађају и грчког обреда. Тако је учињено у Истри, Пивки и Красу, као у Сењској дијацези, у Лици и Драги Винодолској, где су Срби, код којих су раније важиле сличне заблуде и обичаји, напустивши грчки обред и одбацивши заблуде, заслугом добрих католичких отаца, до сада су задржали римске обреде, које су примили и себе више не називају Србима, него Хрватима.
-----------------------------------------------------------------

Директно из руке загребачког бискупа нашега Викеца.

Радојица ;-)

pingvinchek, умјесто да дајеш општу карактеризацију мојих постова било би боље да пробаш неки навод или чињеницу да демантујеш. Само што ће ти то мало теже ићи ;-).

Цар Душан у својој титули има „Цар Србљем и Грком” јер тим народима и влада. Котроманићи у својим титулама имају „Краљ Србљем” јер Србљем и владају. Осим тога Котроманићи наводе и своје српске корјене у повељама па чак наводе да су нјихови родитељи „господа србска, рашка и босанска” а ти размисли шта би то могло да значи. Конташ? ;-)

Стјепан Котроманић наводи да пише повељу Дубровнику у четири примјерка „дви на СРПСЦИЕ а дви на латинсци”. И ово размисли шта би могло да значи!

Када Стјепан (и други) у својим повељама користи географски израз Дубровчани онда и за људе из Босне користи географски појам Бошњани. Међутим када за Дубровчане користи етнички појам Власи за људе из Босне користи етнички појам Србље. „ако вјерује Србљин Влаха да се при пред кнезом, ако вјерује Влах Србљина да се при пред баном” Конташ?

Ипак најважније у овој нашој причи су етничке особине. А народ у Босни је имао имена каква је имао. Најчешћи корјен изворних народних имена у Босни је РАД и ВУК зато ја кажем да су изворна имена народа у Босни Радојица и Вукашин. А њихова основна традиција из које се огледа њихов идентитет је традиција Крсног имена Ђурђевдан као рецимо код свестеника Цркве Босанске госта Радина. Ти се pingvinchek, и поред најбоље воље, не можеш етнички поистовјетити са овим људима а не можеш ни порећи њихове босанске изворне етничке особине. Ја могу зато сто се нисам одродио од свог народа ко ти. Ко ти је крив што су ти дража арапска имена и арапска традиција Бајрама и Рамазана од наших босанских имена и наше босанске традиције Крсног имена Ђурђевдан?

Само полако и без фрустрације.

Радојица ;-)

Dobro, nemoj gledati, ali da ti kažem, u filmu uz pricu logorasa, Srpskih zarobljenika, povremeno su ubaceni snimci, MUDZAHEDINA, autenticni snimci iz prošlog rata i sve to (snimci) su praceni govorom, na nasem (ili Bosanskom ako ti je milo) nekog 'vjernika' koji govori šta i kako treba raditi sa „nevjernicima”.
MUDZAHEDINI se naravno 'hvale' svojim uspjesima. Ima scena koje i „nisu za gledanje” pogotovo za osobe sa slabijim srcem.
Ti isti MUDZAHEDINI su dovedeni od „gradjanskog” PREDSJEDNIKA države BiH. Alije Izetbegovica ili bar uz njegovo znanje.

Snimci naravno ne tangiraju nikoga u „gradjanskom” Sarajevo jer vidimo „optuznice i priznjanja DA JE BILO I DRUGIH ZRTAVA pljuste”.

Etranger, pa majkovicu ti i ne moras ići da studiras u RS. Vidim da si sovinisticki zanat ispekao, sad ti samo ostaje da nadjes odgovarajuce radno mjesto. Doduse, možeš ovdje „un stage de perfectionnement” da pohadjas. Imaš za profesore vrhunske soviniste, samo čitaj i uci od Trofe, Radoja, ... Savuljana ne uzimaj za ozbiljno jer on zagovara poseban bezmudi pravac sovinizma koji nije u modi.
@nonima

Dobar ti kantar anonimni, „svako ko ne voli Bosnu i Hercegovinu po Alijinom kroju je sovinista”?!

Vakuum, pa nisem tebe ubrojao a opet se bunis. A bas sam kontao, red je da ga ovaj put izostavim ...
@nonima

„Kad je Milorad Dodik rekao da ne voli doći u Sarajevo jer ga podseća na Teheran on je ovom izjavom povredio Teheran deset hiljada puta više nego Sarajevo, jer Teheran je kulturna sredina, za razliku od Sarajeva koje danas ni po čemu ne podseća na kulturni centar”, dodaje Pejaković.

Ili

Obrazlažući svoju razočaranost ambijentom u kojem živi, Pejaković napominje da je današnja BiH daleko od one Bosne o kojoj je on sanjao i u kojoj se rodio i kojoj je, kako kaže, posvetio čitav svoj život.

„Ona više ni po čemu i ni na koji način ne može biti prostor koji mene interesuje i ja želim da odem iz ove zemlje”, ističe on i dodaje da ne vidi nadu sa „ovakvim narodima koji neprekidno biraju svoje dželate”, one koji su im „napravili grobove” i koji su ih „odveli u rat sa svojim privatnim i poluprivatnim vojskama i policijama”.

„Ne možemo svoje užase prikrivati na način da napadamo druge. Ja ne želim participirati više u tom užasu, neću da se stidim svoje dece i onih koji me vole i cene ono što sam radio”, poručuje Pejaković.

Josip Pejakovic

http://tinyurl.com/85m5h9x
------

I Tunjo se skoro javio nekim intervjuom, prilično razocaran takođe.
Eto i Chenge („oni imaju svoj voooz”) neki dan?!

Ma ima toga anonima koliko hoćeš samo ti/vi ne čitate takve stvari. Lakse napadati, optuzivati, prozivati jednu stranu.
Lakse izigravati žrtvu i galamiti preko ledja nekog međunarodog mesetara nego priznati sebi neke stvari.

Ne moras biti velikodusan ba,te treba mene tvoji cadori ba. Bio u Paris 13 gdje sam boravio neki cist klosar musilman aman hajvan tvoje gore list ba.Nije taj imao ni cigara ni para jarane.
Volio tvoj rodjak kocke i pica badava, kleo se u Jugoslovensvo ba.Sarajlija dusa prosta.
Dobi tvoj na konjima glavnu premiju ba,zaboravi raju ba,sjedi danas jaran sa Albancima i Turcima Ba;
zaboravi one koji su mi leba(kruha) (pain) dali ba
Vidim poznajes Simplon ja ne živim u Parizu duže vreme ali reci ,draže je tebi na Strasbourg – Saint-Denis obitavati toliko o tvojoj kulturi.
Ima raznih dzamija po Parizu najdraza mi je ona skupa nedaleko od „place monge” izvrsna hrana sve „halal” ba ,al skupo (sve za majku saudiju)
nit vas volim
nit vas mrzim
samo gledam kroz vas ba

Etranger, a sto stalno ponavljas tu internet domenu Bosne i Hercegovine (ba)? Ja sam Banjalucanin, tako da ti to nije potrebno u diskusiji sa mojom malenkosti, bre bolan.
Jako si mi kurcevit, tako da mislim da ti sociologija neće odgovarati kao disciplina. Ti si vise, izgleda mi, nadaren za sociopatiju.
@nonima

PS : Obzirom da si živio u Paris 13, mogao bi se baciti na studije jezika. Garant si savladao osnove kineskog.
@nonima

Ma, ne tražim ja drstvo po barovima. U stvari, uopste i ne zalazim po barovima, samo ponekad na terasi rucak ili kafica ili Nektar ;-) (onih par sedmica godisnje kad je lijepo vrijeme u Parizu) i to je sve. A bas steta, skoro sam se doselio u Les Lilas a nisam ni znao za te velikobosanske barova.
@nonima

Procitao sam, blisko da, covjeku su otvorene oci, nije to „ta Bosna koju je on zamišljao”, a to je ono sto stvaraju u Sarajevu pod tezom „gradjanske države”.

TI MeđuTIM ZA SVU PATNJU I STRADANJA OVE ZEMLJE / TERITORIJE (kako rece J.P.) KAO JEDINOG I ISKLJUCIVOG KRIVCA VIDIS SRBE, DOK VAS MUSLIMANE U BIH VIDIS KAO ZRTVE I SAMO ZRTVE. E tu se vidis razilazimo. Vj

Jesi li ti procitao, Momu Kapora, ili ovaj Tunjin intervju iz maja 2011.

P.S. „moj intervju” (Pejakovicev) je noviji, u međuvremenu i on digao ruke i odlucio da ode kao sto najavljue ovdje (ne znam da li je i otisao)?!

E a nakon što smo se međusobno mrzili, poubijali došli se John i Fritz, koji su se ovdje počeli ponašati kao dreseri za pse bez pedigrea. Jer Visoki predstavnik nije ništa drugo nego dreser pasa. A ovi ništa nisu bolje ni zaslužili ali nisu ništa ni naučili.
-----------

I onda „ovi nasi” kopaju i rukama i nogama ne bili Fritz i John ostali još malo, da nam naprave državu.

Da anonima, ali ti to ne smeta da Srbe i jedino Srbe krivis za sve što se desilo na Balkanu i Bosni. Ili da prizivas TNT u Banjaluci, nisi rekao „i Sarajevu”. Mislim da si dosta za ovih godina ovdje rekao

Daj anonima naravno da čitam, ono sto je važno ostane upamceno, ne moze se „TNT kao 'civilizacijski iskorak” sada uporoscavati i nema dvojno znacenje pa da ga upotrebljavam kako kad. Bio si jasan, šta se sad bunis?!

I naravno „vjerovatno nisu” „”vjerovatno„” ne možeš prevaliti preko usta da „i mi smo krivi” pa to ti je. :-)))))

Хајд БЛ признај да мислиш на Муслиманију кад слушаш ову пјесму. А док слушаш не можеш да се сјетиш ни једне једине изворне и оригиналне босанске етничке особине код свог народа али зато арапских култуолошких врједности можеш. Ја лијепи ли арапскох имена Мустафа, Алија, Ахмет и лијепе ли арапске традиције Рамазан и Бајрам. Само ђе ти ту виђе Босну?

Види само парадокса, муслиманска армија носи породични грб краља Твртка???

http://www.youtube.com/watch?v=voy98SK230U

Ево како Твртко јавлја граду Трогиру послије косовске битке гдје је послао свог најспособнијег војсковођу Влатка Вуковића који је био лијево крило српске војске:

„... непријатеља хришћанскога народа и праве вјере, невјернога Мурата, који је већ многе народе покорио и који је већ почео наше земље узнемиравати и мислио послије навалити на ваше, пошто је дошао са своја два сина и са својим сљедбеницима Турцима, започео с њима битку 15. прошлога мјесеца јуна и, уз помоћ божје руке, одржао мегдан са побједом, савладао и на земљу оборио заробљене тако, да је мало ко од њих изнио живу главу, наравно, уз неки губитак мојих, али не многих”.

Шта знају квислинзи шта је Босна.

Радојица ;-)

anonima, овај наш задњи рат се није смио десити. Хрватска је требала бити третирана као и Њемачка послије другог свјетског рата а Срби нису смјели бити угурани у авнојевску Хрватску послије геноцида и против своје воље.

А босанским муслиманима би требало бити законом забрањено да за име свог народа злоупотребљавају име земље коју су вијековима заједно са Турцима терорисали. Не постаје се етнички Босанац тако што земљу Босну и њен изворни народ тероришеш вијековима. Тако се постаје босански непријатељ (благо речено).

Радојица ;-)

TEKST S POVODOM Ahmet Davutogu: Teritorijalni integritet Bosne i Hercegovine za nas je važan kao i teritorijalni integritet Republike Turske

Ukratko, naša historija je ista, naša sudbina je ista i naša budućnost je ista

http://www.dnevniavaz.ba/vijesti/iz-minute-u-minutu/83835-tekst-s-povodom-davutogu-teritorijalni-integritet... za-nas-je-važan-kao-i-teritorijalni-integritet-turske.html
----------------------------------------------------------- ----------
Nije mogo boqe reäi od ovoga? Окупатори имају исту историју са издајицама ове земље.

А шта је то Босна? Е о томе ни Турци а богами ни потурице немају благе везе.

Радојица ;-)

Нек је нама наш anonima жив и здрав и нек не зна што је етнички Босанац тј Бошнјак баш као што не знаш ни ти ни било који други босански мсулиман а богами ни рашки ни црногорски. Овде укључујем и све ваше муслиманске комшије и све деде и нене.

А што се тиче пресуде мени је anonima анонима већ дао пресуду додуше не временску него је изјавио у налету своје фрустрације због недостатка свог етничког босанског идентитета да би ме закло ко зеца. Да будем искрен ја такве реакције и прижељкујем на овим нашим дискусијама.

Можеш мислити, група људи од два милиона која се назива етносом Бошнјака а нема босанских етничких особина. (дал би сад плако или би се смијо хахахахахахахахаха)

Хајд уживај још мало у љубави према Босни хоћу рећи Муслиманији.
-------------------------------------------------------------------
http://www.youtube.com/wat ch?v=J3UnW6xEIps&feature=results_main&playnext=1&list=PL80ACD69560028588

Od bedranskog, sinko, polja, od pustinje pjeskovite, pa do Bosne sumovite, preko brda, sinjih mora. neko je krv svoju lio da bi ti musliman bio!
-------------------------------------------------------------------
Тај НЕКО из пјесме вам је дао небосанска имена и небосанску културу и традицију, једном ријечју небосански идентитет а ви се се уфурали да сте баш ви муслимани због тог небосанског идентитета наставили босанску традицију хахахахаха.

А људи изворних босанских вриједности су вам постали окупатори.

Радојица ;-)

Хајде да се мало присјетимо како је говорио главнокомандујући Армије Муслиманије Расим Делић.
-----------------------------------------------------------------
Rasim Delić „Govor na oproštaju mudžahedinima”

Ja bih kao prvo prenio selame od našeg predjsednika Alije Izetbegovića koji zbog obaveza političke prirode nije mogao lično doći na ovo sijelo ali je prenio moju …na mene obavezu da poselamim u njegovo ime. Moje prisustvo ovdje dovoljno govori da kad je riječ o predsjedniku Izetbegoviću kad je riječ o meni kao komandantu armije da niti smo zaboravili niti će mo zaboraviti sve ono što ste vi u ovom ratu za muslimanski narod Bosne i Hercegovine dali. Ja nikada nisam krio da ova jedinica postoji da je to jedinica armije Republike Bosne i Hercegovine da je u sistemu rukovođenja i komandovanja armije Bosne i Hercegovine a to sam potvrdio i ovih dana na sastanku na sarajevskom aerodromu sa komandantima NATO snaga. Poslije govora naše braće Abu Malija i Sakiba mislim da neke … neki veliki govori neke velike riječi nisu potrebne.

Vi ste i ovdje u Bosni i Hercegovini kao i svugdje drugdje u svijetu došli da branite muslimanski narod i njegovu vjeru islam. Došli ste kao i u nizu drugih zemalja da na alahovom putu pružite pomoć „Muslimanima” Bosne i Hercegovine. Pruzili ste im pomoć ne samo u borbi nego u vraćanju svojoj vjeri, svojoj tradiciji, svojoj kulturi i svojim običajima. Kao sto jedan od prethodnih govornika reče ovo je samo prva runda a ne znamo kada će doći do druge ili slijedeće. Zbog toga je došla pomoć i pomoć islamskog svijeta za ovaj narod koji se nalazi na granici islama i hrišćanstva i dalje neophodna i biće neophodna dok islam ne pobjedi na ovom svijetu. Zato u svoje ime u ime „Muslimana” Bosne i Hercegovine kažem samo privremeno hvala jer nas na alahovom putu čekaju još mnogi brojni zadaci. Eselam alejkum.

http://www.youtube.com/watch?v=XWRSoMBL82M
---------------------------------------------------------------- ---
Да издвојим пар ствари само

Pruzili ste (ви муџахедини) im (босанским муслиманима) pomoć ne samo u borbi nego u vraćanju svojoj vjeri, svojoj (небосанској) tradiciji, svojoj (небосанској) kulturi i svojim (небосанским) običajima (што ће све укупно рећи свом небосанском идентитету).

Zbog toga je došla pomoć i pomoć islamskog svijeta za ovaj narod koji se nalazi na granici islama i hrišćanstva i dalje neophodna i biće neophodna DOK ISLAM NE POBJEDI NA OVOM SVIJETU.

Нема шта. Ове Расимове ријечи пуне срца муслимана а босансцима изворних босанских вриједности не мисли баш најбоље.

Радојица ;-)

He was asked many times why he chose the number 42. The answer to this is very simple. It was a joke.

@nonima

Da se naše balije u RF po'sjetimo:

Naj veci njemacki as bijase Hans Joakim Marselle

DOCIM je francuski Pierre Clostermann

Oametnom DOSTA.

Bajke o „dobrim” osmalijama MOLIM pricati Armenima.

Grcima, Blgarima...nama ne treba.

A kol'ko je dzamija nekad Pesta imala... da Bog da sutra imala još tol'ko.

Ubjedjivanje da je islam „tolerantan” ne može proćini u ozbiljnijoj mederesi.

A ko to kaže ,ko to laže da je islam tolerantan:

Kada produ sveti mjeseci, onda ubijajte musrike gdje god ih
nadete, zarobljavajte ih, opsjedajte ih i na svakom prelazu docekujte.
Tevba 6.ajet

Kada se u borbi s nevjernicima sretnete po šijama ih udarajte sve dok ih ne oslabite, a onda ih vežite'
sura 47, 5 ajet

I borite se protiv njih dok mnogoboštvo ne išcezne i dok samo Allahova vjera ne ostane.
sura el-Enfal, 39. ajet

Molim da ne trazite da vam ovo CRTAM

Anonima na ubistvo svata odgovas Vukovarom, čini mi se kao da branIs cin ili ubice, pa red je da kažeš da li je to bilo preventivno djelovanje.

Ето видиш anonima како ме још ниси сконто. Ислам, по мени, нема негативну аконотацију. Конвертирање на ислам такође. Дакле бити муслиман по мени је исто вриједно као бити хришћанин. А шта ја то онда замјерам нашим муслиманима? Не замјерам ја њима то што су конвертирали на ислам, не замјерам ја што су се одрекли своје изворне традиције и идентитета. Оно што замјерам је то да су заједно са Турцима терорисали онај дио народа у Босни који није хтио да се потурчи. Замјерим им што се данас самопрокламишу у аутохтоне Боснаце, називају Босну својом матицом а одбацили су идентитет те своје матице и у ствари су настали као плод окупаторског Отоманског Царства јер такав етнос какви су данас босански муслимани прије окупације Отомана у Босни није постојао. Замјерам муслиманима да свака визија Босне која није муслиманска је за вас окупаторска.

Морам да застанем овдје и заупитам и тебе и себе. Пратиш ли ти мене? Ја нисам баш сигуран да ме пратиш мада се трудим из петних жила да будем схватљив и једноставан.

Отоманско Цартсво је било теократско, калифат, што значи владавина муслимана. Само је муслиман могао бити дио дио државне администрације, дио судства и војске. Муслимани су били дужни да служе војску у Отоманском Цартсву. Хришћани нису али су имали сасвим посебан и подрећен положај и у економском и у правном и у социјалном и у сваком другом смислу укључијући и биолошки.

1. Економски положај хришћана је био много гори од муслиманског јер су плаћали веће порезе. У посебно тешким временима Турци и потурице су скупљали харач што би могао описати као легализовану присилну пљачку од стране отоманске државе над хришћаским становништвом. Турци су измишљали порезе какви су им падали на памет (на број стоке и кокошака).
2. У правном статусу хришћани нису били исто вриједни као муслимани. Ни приближно. У судском процесу између муслимана и хришћанина увјек побјеђује муслиман. Муслиман је могао убити хришћанина а да правно не одговара. Богатим хришћанима земљопосједницима приликом самог отомаског освајања је одузимана земља (осим ако се не потурче).
3. Социјално хришћани су били мање вриједни и морали су да одају почаст владајућем муслиманском слоју. Нису смјели да се облаче како су хтјели, нису смјели да праве куће како су хтјели, нису смјели да јашу на коњу пролазећи покрај пјешака муслимана, нису смјели градити цркве, нису их смјели поправљати без дозволе отомскаих окупатора и домаћих издајица.
4. Билошки хришћани су били посебно угрожени. Могли су бити одведени у робље. Специјално тежак вид потчињавања хрићана је „Данак у крви” који се састојао да сец 10% мушке дјеце отимало од хришћанских породица и одводило у специјалне војне муслиманске школе гдје су васпитавани у духу ислама и обучавани као елитне муслиманске јединице које су биле ударна снага султана и Отоманског Царства.

Причу о толеранцији ислама над хришћанима пробај испричати неком хришћанском родитељу коме муслимански есктремисти киднапују дијете и васпитавају га у духу ратничког ислама. Сваки рат које је водило Отомаско Царство је било џихад у славу алаху и за проширење доминације ислама против хришћанских земаља и народа. Једини начин да се неко зачува од ове отоманске тираније је да конвертира на ислам чиме се показује лојалност отомаском агресору. Уз ово „добровољно конвертирање” су ишле и неке друге ствари. Ишло је и одбацивање свог предисламског идентитета и прихватање новог исламског. Ишло је и терор над хришћанским народом који није хтио да конвертира на ислам, прикуплјанје већег пореза, купљење харача, купљење „данка у крви” и итд.

anonima, мани се приче о толерантом отоманском исламу. Не питају се садарници нациста како нам је било под нацистчким окупаторима. Истом логиком се не питају сарадници Отомана (а богами ни Отомани тј Турци) како нам је било под отоманским окупаторима.

Послије вишевјековног терора над хришћанима толико сте им зла нанијели ви муслимани да је приликом ослобађања хришћанских земаља била огромна количима бијеса и фрустрације међу хришћанима против отомана и нјихових слугу тј домаћих издајника. И ти се чудиш како су вас хришћани третирали приликом ослобађања. По истој твојој логици коју ти наводиш о толерантним Отоманима Нијемци нису побили и протјерали баш све становништво које су окупирали (баш су били толерантни, нема шта). Поред Нијемаца у окупираним земљама преживјеше и Пољаци и Срби и Чеси. А геноцидни Срби кад су ослободили своје земље од Нијемаца не оставише нити једног јединог живог.

Главни разлог зашто су Турци и потурице трпили друге народе и вјере је тај што су од њих отимали жито, стоку и дјецу. СВАКИ муслиман је био дужан да ову легалну отомаску државну стратегију проводи према хришћанима. (могао бих овдје причати и о изузецима али моћда други пут).

Није на вама муслиманима да се одређујете као аутохтони Боснаци и да прозивате Босну својом матицом јер сте се одрекли свог изворног босанског идентитета. Шта су по својој етничкој припадности се првенствено питају они Боснаци који су задржали свој изворни идентитет. Наравно да је ислам данас културолошки дио Босне али ислам није створио аутохтоне Боснаце. Нису ни Срби имуни на оријенталне културолошке вриједности. Попримили су и Срби што ријечи што кулинарских оријенталних вриједности. Али те вриједности их нису направиле Србима нити Босанцима. Етничке вриједности изворног становништва Босне срећемо само у српском народу и то ни Магија Ислама не може да побрише. Магија Ислама не може да побрише имена са камова (стећака) нити Крсно име/славу Ђурђевдан код изворног становништва Босне. Ове вриједности су српски идентитет свиђало се то вама муслиманима или не.

Ви муслимани сте вијековима показали да мира са вама може бити само онда ако се прихвати ваш повлаштени муслимански статус. Треба да прихватимо да сте ви аутохтони Босанаци, да говорите босанским јеѕиком да сте босанске патриоте и да вам је Босна једина и недјељива матица. Е ако то прихватимо и успут ако прихватимо да нас у граЏанској држави можете преглашавати као вам је воља онда неће бити проблема. Ја се питам да ли ви стварно вјерујете да је проблем у нашој српској нетолеранцији?

Радојица ;-)

Срби а и остали православци никад нису били окупатори на муслиманским територијама. Муслимани јесу на православним. Знаш шта се дешава са окупатором и домаћим издајицама када се окупатор протјера. А ово не важи само са муслиманске окупаторе него све.

Католици су водили крсташке ратове и против вас муслимана и против православаца. Међутим и ви сте водили џихад против католика. Срби никад нису водили свете ратове па тако ни агресорске ратове према муслиманским земљама па да би могао упоредити како би Срби третирали муслимане у окупираним муслиманским земљама. Срби су водили искључиво ослободилачке ратове против муслиманских агресора и нису их миловали.

Хајде буди ти тако добар као што сам ја добар према теби па одговори које су то ваше босанске етничке особине код вас Бошњака ако сте већ босански етнос и то још аутохтони? Па сходно томе по ком основу вам је онда Босна земља матица?

Радојица ;-)

ПС anonima „Istina je da su Turci dosli na Balkan kao osvajaci.”
Добро си крено овде. Ја бих ипак радије рекао да су Турци окупатори. Сад само настави са логичним размишљањем. Ко су они који помажу турског окупатора у окупацији сопствене земље и који за рачун окупатора тероришу соспвени народ који није хтио да се исламизира?

@nonima
Moram ti priznati da me ne mirishu Boshnjaci Bosanci Bosanosaurusi ili kako već.
Pomenuo sam ti ime lokala gde me umalo nisu ubili bukvalo pre nekoliko godina mislim 2008.
Pošto živis na na Mairie des Lilas,bar o kome sam ti pricao se nalazi blize Romainville i crnkinja je gazdarica tamo odsedaju bosanci .Ja sam svracao kod rumuna nekada kada sam tamo, nikako kod milenceta moga srbina
Ako želiš popraviti auto ili uraditi neku reparaciju ima jedan tvoj na Aulnau Sous Bois dobar je taj ne popravlja kola četnicima tako kaže.
Ako te je nekad put vodio na normandiju ili na la manche u grad Dieppe ima dobar resto-bar zove se „sarajevo” e sad ko je gazda nisam smeo pitati.To je preko puta dvorca i dobra je hrana i nije skupo a velika terasa.
Priznajem mnogo je vasih u Lionu Besansonu i Strazburu to je evidentno upoznao sam neke u Joule les Tours to je u 37 i u Poitiers 86 gde sam radio
Za razliku od pariskih ostali su manje agresivni ljudu imaju svoj zivot tu su vise od 30 godina i nisu zadojeni historiom bosanskog etnosa to im ništa ne znaci kada moraju placati rate za kuce koje su već kupili.
Pariski eshalon kome pripadash je drugi soj to je nazalost surogat vase vrednosti to su sve kafanski filozofili kvazi istoricari vecne žrtve neprekidnog rata nek vam je bog u pomoć „ne pominjem sandzaklije to je već tezi slučaj”
ps1; posetio sam luvr i orsay nisam bio kod pikasa ;imao sam umetnicu za devojku „madjarica” stvarno toliko o mom shovinizmu
Evo ovo je jedan moj pariski informator ako te šta interesuje ti mi javi mada nisam u Parizu od 2010
za zlabije mosket kebab i kuvajt jebiga bio sam pijan
a za ostalo sto sam napisao stojim
ljudi ozbiljni ne lažu
ps2;dolazim u Bl da studiram sigurno ;jedan Srbin vise zauvar

„Хајде буди ти тако добар као што сам ја добар према теби па одговори које су то ваше босанске етничке особине код вас Бошњака ако сте већ босански етнос и то још аутохтони? Па сходно томе по ком основу вам је онда Босна земља матица? ”

Autohtoni smo jer smo tu oduvijek, u najmanju ruku smo tu dosli kad i ostali Slaveni jer ništa drugo nismo.
Bosanske etnicke osobine su osobine bosanskog naroda. Zemlja nema etnickih osobina, zemlja je plodna, neplodna, sumovita, brdovita ... Etnicke osobine jednoj zemlji daje narod koji je naseljava. A kako rekoh mi je naseljavamo odvajkada, a osobine koje imamo, imamo dovoljno dugo da su postali i tradicija i kultura, nasa bosanska.
Bosna nam je matica jer druge nemamo i drugu ne želimo, za razliku od vas. Kao sto rekoh, na osnovu islama mi odlucismo da ostanemo sto smo oduvijek bili - Bosnjaci iliti Bosnjani. Na osnovu pravoslavlja vi odlucste da postanete Srbi. Sva razlika je tu. Kako ja postujem vasu odluku mogao bi i ti da se potrudis pa da postujes nasu.
@nonima

*************************
„...Bosna nam je matica jer druge nemamo i drugu ne želimo, za razliku od vas. Kao sto rekoh, na osnovu islama mi odlucismo da ostanemo sto smo oduvijek bili - Bosnjaci iliti Bosnjani. Na osnovu pravoslavlja vi odlucste da postanete Srbi. Sva razlika je tu. Kako ja postujem vasu odluku mogao bi i ti da se potrudis pa da postujes nasu...”
@nonima

*************************
Само један фрагмент милозвучне муслиманске имбецилности, горе наведеног перача клозета по паришкио-арапским гетима!

Хајде да се поштујемо, ха, ха!

1. имбецилност, полуписменог перача клозета:
Знаш на основу ислама ми смо Бошњани - мођеш мислити!

2. имбецилност полуписменог перача клозета
На основу православља ви одлучисте да постанете Срби!

Оволика количина непознавања основних историјских, антрополошких и иних чињеница, није више смјешна већ жалосна! На жалост, данас свака полуписмена будала даје себи за право да коментарише ствари о којима нема појма.

...Vidim ja da sam napravio, najblaze receno, sranje. U to ti se i ona zgaravica, ko da me neko probada, podje dizati pa spustati pa dizati... gleda Milan u mene sve gore pa dole pa gore, kaže eto te ko lift i vadi sliku Djure Djakovica. Kad ono nije pravi Djuro nego ulica Djure Djakovica na Hisetima. Gore iznad viri dom za nezbrinutu djecu Rada Vranjesevic. Skoci Milan: gdje mi je dijete psujem li vam pauka. Okrenemo se iza a ono dosao pop da ga krsti, pa kako ga drzi tako se od popove brade ne vidi djecja glava pa izgleda ko da je iz djeteta narastao pop. Tu ti mi opet u smijeh.

Eto ti popa pravo meni: kaže, ti ćeš mu dati ime. daj reko', nemoj zezat. Kaže ne zezam krsta mi. Malo se protegnem, uhvatim se za krsta, vidim ne zeza se. Dobro reko', nek se dijete zove kao ja. Može kaže, Prodanovic Kaoja. Ustanem ja da odma uberem tri pruta s vrbe tako da lakse napravim pletenicu i onom pletenicom tri puta fljas iz sve snage po djecjem licu, takav obicaj.

Dijete odma u plac: aaaa... ne komentarisem ja, pravim se budala. Kad svi gledaju u mene, kao: šta s konto šta je? ...e se vama šta sam ja kont'o i sjednem. Vidim ja zapinjem za nešto nogom ispod stola, sagnem se, kad mala od Milanove sestre, Radmila, cuci i sve meni isaretom da sutim. Ništa, ja se ispravim i opet se pravim budala. Drma mene Milan, kaže hej hajd' se ti ono preobuci u Tita. hajd' reko. Odem ja u kucu da se preobucem, kad mi djavo ne da mira: šta ona mala Radmila radi ispod stola? Ne bi meni teško, vratim se ja do stola, podignem stoljnjak, kad ono nije uopste Radmila, nego se stoljnjak tako usukao pa izgleda ko dijete da cuci i drzi kaziprst na nosu. Ja odmah odmahnem glavom, e jesam lud i nazad u kucu.

Skinem sako i stojim onako nasred sobe kad ulazi stolnjak. Šta je ovo reko Tito dragi. Kad nije stoljnjak nego prava Radmila. Odmah se nešto sjetim i kažem da zovne ujku. Eto ti Milana zacas, reko dje ti je ono mongolsko odijelo. On ga odmah izvadi tako da ga ja odma obucem. Stavim Titovu masku i pravac pred ogledalo. Vidim ja, ja isti Tito. E reko da mi je još kakav konj. Kaže sacu ja. Kad eto ti ga stvarno vodi konja, smedjeg. Uzmem ja konja za povodac,

reko sad ćeš vidjeti smijeha i pravo pred svadbu...

Vakuum, ako nemas drugih argumenata od hvatanja za jednu riječ, onda zdraaaavo i tebi. Gdje me nadje, zazivam bacanje bombe na CIJELI NAROD. I nosim donji ves sa natpisom „Srbe na vrbe”?! Smanji dozivljaj.
Divljastvo je antonim civilizacije. Dakle, divljacko ponasanje je suprotno civilizovanom ponasanju. Kad mi dokazes da u civilizovano ponasanje spada unistavanje sveukupnog kulturno-istorijskog blaga jedne etnicke skupine, ubijanje i progon clanova iste skupine do njenog potpunog unistenja, zločini kao sto je paljenje stotinjak žena, djece i staraca, masovna streljanja, zatvaranje u logore, ... možda se ja i postidim rijeci koju sam upotri...io.
Do tada, možda shvatis da sam samo želio pokazati Radoju da je taj „turski zulum” od prije par vijekova na koji se on neprestano poziva (da bi njime opravdao ono sto je nama učinjeno nedavno) mala maca spram onoge sto su Srbi u stanju učiniti na kraju dvadesetog stoljeca. Izvini sto koristim riječ Srbi jer mi mrsko pisati „neodgovorni pojedinci iz reda Srpskog naroda, van kontrole vlasti RS” kako je to danas moderno u redovima politickih predstavnika srpskog naroda koji bi da vasksnu nevinost Republici Srpskoj i od govneta da naprave tortu.

@nonima

Dokazao si ti ovdje mnogo puta, da MRZIS sve sto ima predznak Srpsko, koristio primitivne rijeci koje ja nikad nisam koristio za Bosnjacki narod ili samu Federaciju BiH. Neznas pricati smireno i kulturno.
Ne držim se jednog, nego samo gore sam ti naveo 4 primjera iz samo zadnjih mjesec dana, umoran sam, uzimam pauzu od tvojih izljeva mrnje.

P.S. Kao sto ti rekoh ranije, iskreno se nadam da ćeš sljedeci put kad budes sjedio u Molosu npr. pozivati na TNT u Banjaluci, ili reci svojoj „gradskoj raji” (gdje ima i Srba jel'de) par stvari o Srpskim herojima ili istoriji!

...Izadjem pred svadbu, a oni svi u smijeh kao sto sam i pretpostavio.

-„Hahahaha... hahahaha...” - smiju se u glas.

Ja još malo zafrljim ocima, kobajagi Tito frljav, da bude još
smijesnije. A oni još vise u smijeh. Vidim ja da se samo Predrag( Polaris) ne smije. Ništa. Ja i dalje zbijam shegu. Opet ja prema Predragu, a on se smrachio k'o vampir. Ustaje od stola a u ruci drzi dzem od shljiva.
Baci onaj dzem i pravo na mene. Ja se nekako sav izgubi'.

-„Edheme,” - rek'o - „Edheme, shta ti je?”

-„Sad ćeš ti vidjeti ko je Edhem” - uhvati mene Predrag za
desnu ruku i lijevu nogu, podize me i podje nosati. A kako me visoko
nosi meni glava visi naopako.

-„Odoh ja ovo iskoristit' za pribavljanje novih spoznaja” - pa
pogledam u kucni broj 69, a kako sam naopako on opet ispadne 69.

-„E ovo nisam nikada vidio” - pomislim u sebi. Onda pogledam u
Grozdu, a njoj kako je suknja do zemlje, uopste nije pala preko glave
zato što sam ja naopako. Meni to bi cudno, ali se malo i zabrinem jer
ne znam gdje me to ova budala nosi. Ne znam ja jel' se on zeza ili
je to ozbiljno.

Odmah se ja sjetim da je matematika chudo i pocnem racunati.
Kad je posao prema meni, zovn'o sam ga Edheme. A „E” je deveto slovo
abecede. Znam da mu mala Radmila ima 7 godina, pa to fino pomnozim.
Rezultat ispadne 63. 6+3=9.

-„Ne zeza se fakat. Ali ipak idem još jednom provjeriti...”
- pomislim.

Vidim na stolu 3 flashe Zveceva (jer je on pio Zvechevo), i
prebrojim komade onog dzema od shljiva. Devet komada. 3x9=27. 2+7=9.

-„Ne zeza se sto posto...” - pogledam ja prema njemu odozdo
i vidim da nema gornje desne shestice.

Kontam - „Mogao sam umjesto Radmilinih godina uzeti broj 6, al'
dzaba opet bi bilo isto. 6x9=54. 5+4=9. Nema shanse da prođe bez
belaja.”'

Kad kao potvrda da je moja matematika dobra, odjednom me
podizhe i poche ljuljati. 1, 2, 3, i pljus u po' Ukrine.

Prilog (Još neki matematicki fenomeni):

-Dva nogometna tima imaju 22 igrača: 2+2=4, tačno koliko ima korner zastavica

-Tulumbe, 8 jaja, 1 prashak za pecivo, pola kilograma brashna, pola
kile shechera: 8+1+pola+pola=10, 1+0=1, tachno kol'ko treba za tepsiju
tulumbi.

-Kuba, Kastrov govor traje 6 sati, duzina cigare 16 cm: 6+16=22,
2+2=4, tachno koliko ima Americkih nosaca aviona u Kubanskom zaljevu...

...
Zamislim da ispred mene stoji Milan, a Grozda mu sjedi na ramenima i
drzi malog Kaoju. A Kaoji zavezali „Koktu” za ruke jer još ne moze
drzati dvije litre sam, pa kako ga Grozda drzi za nozhice on se tako
savija. Još mu je slaba kichmica, i ona „Kokta” sve meni u usta sipa.
Kako god mi koja kap padne na suhi jezik tako se ona soda pushi meni
sa jezika. Najednom postade mi muchno jer sam to tako realisticno
zamislio da je Kaoja u jednom trenutku puk'o. Meni ga bi nekako zhao,
i rek'o da ne ureknem dijete odo' zamislit' nešto drugo. Zamislim kako
je Kaoja narastao i ljubi se sa nekom curom, a ona place jer je
mislila da se nikada neće ni s kim ljubiti zato što joj je mati
zabranila. Onda još zamislim kako Kaoji dajem 100 DM da sa mnom ide na
dzumu a on pristane. Šta će kad zna da sam ga za 52 DM nagovorio da se
osuneti. I meni to bi drago.

Odjednom osjetim kako me neko drma. Malo provirim, kad Milan nešto govori.

-„Šta je?”- i sjetim se da sigurno galamim jer su mi ushi zachepljene,
pa opet pitam - „Šta je?” - ali malo tishim glasom.

Vidim navalio on k'o mutav. Pustim ushi i skroz otvorim ochi, ali nos
još ne pushtam nema shanse.

-„Šta je????” - opet ja ponovim.

-„Gotovo je...” - kaže on - „Imaš li olovku?”

-„Imam,” - izvadim tehnichki parker iz dzepa - „evo olovka.”

Podje se on potpisivati. „Ne pishe,” - rece Milan - „nema shpica ...'o ga ti...”

Ja se odma' lapim po dzepu - „Evo shpica...”

PS/
Sponzor: Zahvaljujemo se kapitenu Damiru Shpici sto nije oprao glavu
26 dana kako bi ista mogla ostavljati trag na papiru

Produkcija: Kad se aksham na Hiseta spusti

Gledajte u sljedecim epizodama:

-Milan nasao mrtvih 10 KM ispod stola

-kako je DNK dovela NBA, FAP, DDT, ISD, i PTT na svadbu

-Grozda uradila PAPA TEST u Vatikanu

-Papa posadio grozdje u testisu... i još mnogo toga,

... te vidim ja da Milan misli da papir sve trpi pa se uplasim da nije pomislio da tapir sve trpi. Brze-bolje krisom utrpam u hlace tapira kojeg sam mu donio na poklon, a za cubastog gnjurca se pravim lud.
Glodari sirom svijeta pojedu oko 30 milijardi dolara hrane, koliko
iznosi bruto prihod 20 najnerazvijenijih zemalja u svijetu. Odmah se
sjetim da ni tapir ni c. gnjurac nisu glodari tako da ovaj podatak
nema veze. Nego osjetim kako se tapir podje meskoljiti u hlacama pa se
uplasim da mi ne prouzroci erektivno stanje. Odmah uzmem da razgonim
misli: Bekim Fehmiu, stoji u koznoj jakni, preko ramena smajser, a
preko drugog rap, nogavice utrpane u cizme, vadi iz dzepa p sampon za
cir i cijedi ga kaziprstom i palcem pravo u zdrijelo. Neko iz sume
povika: ciras, ciras! On se ne osvrnu nego sjede i pomilova kuju: gdje
si violeta, kuco stara. zatim izvadi stopericu, pogleda u daljinu neko
vrijeme, pa rece: plivaj Delfina, plivaj, ovo ti je najbolji rezultat.
onda sjede i dvogled usmjeri ka nebu: Dalibor opet pravi lupinge, ako
se ovako budu i dalje zezali, od naše eskadrile neće biti ništa.

Iz Bekima me prenu halidov glas: hajmo sada da vidimo ko je šta donio,
hajde lijepo svi jedan po jedan i darove ovdje na sto. Htjedoh reci na
dvjesto, ali reko neću bit će puno. daj, kaže, imena zvanica.
Izvadim ja pune ruke smotanih papirnih kuglica i pravo na sto. Hajde
reko izvlaci. halid malo popravi uvojak, tako da se sad lijepo vidjela
majica s rondomentom, i poce izvlaciti:

Ucitelj Vidovic( Radojica)! pridje ucitelj i sav važan razmota papirnu maramicu,
neupotr...ljenu. ukaza se suh marcipan s malim tekstom na vrhu: Sajma
+ Vidovic Gradac 1978. Potece mu suza, a meni odmah pade napamet jedna
ideja pa mi se iznad glave upali sijalica koja mjesi kolace u Ninonu.
Vidovic se povuce vidno uznemiren, mrmljajuci: e Sajma, Sajma, nema do
velesajma.

d. kartal! d. razmota plavu kutiju i iz nje izvadi poluautomatsku
masinu za izbijane daha. iii..iiz aaauustrije. ppprotiv mu mu mucanja.
iiizbije ti ddah, i n ne možeš mu mu mucati. pride još prilozi 3
zetona za space invaders. hvala dedi, a sad neka pridje neka pridje…

Marti Misterija! ništa. Marti Misterija! zacu se brujanje motora iz
pravca pojate. evo mladenci, nov motor. java 1200 kubika. neka je sa
srećom. ako ne bude htio paliti iz prve palite ga iz druge. hahahaha.
nek sam se rjesio budale.

a sada, a sada…Halid muslimovic! da li je Halid Muslimovic ovdje? hm,
sad, Muslimovic, Beslic, svejedno je. Ja ću dati poklon. Halid poreda
po stolu tri urne: evo tri urne bez pokojnika, za pravljenje urnebesa!
jeeee!

...i da skratim pricu oko darova, Jela je poklonila metalik sivu grbu.
pola, 7 metara novoseljanske brane. Sule, sterilne kineske stapice i
poster Zlaje Kikinog na zrnu rize. Adem Jasarevic, sarana od 75
konjskih snaga. Adis s nule, ime za grupu, bolero + pjevaca Amira
Bajrica s nekoliko nula.
, bilo je tu još stosta ali ko će sad pisati.

prilog: u šta se sve može zamotati poklon

-u kozicu zguljenu s jacmira (preporucuje se kod manjih poklona)

-u zuljeve luckog radnika

-u pricu koja ide izokole pa nokolo

-u bregastu osovinu kormila bojnog broda galeb

-u papir u kojem je već bio neki poklon

-u drvenog konja, ukoliko su na njemu troja vrata

-u kurda

Све што је моменат дистракције од сувих босанских факата да су Радојица и Вукашин ту били у вријеме првог помињања Босне а да се Алија и Јусуф тек касније спомињу када долазе турски окупатори је добро дошло да се сакрије срамота непостојања националне свијести код шатро босанских патриота. Па тако му дође и ова бесједа од yoland (surfer).

Дакле анонима Радојица и Вукашин (они са камова тј са стећака) су ОСТАЛИ оно што су увјек и били а Алија и Јусуф су ПОСТАЛИ ово што су данас и одродили се од оног што су Радојица и Вукашин. Веома једноставно. Или можда мислиш да су Срби преклесали, фалсификовали и камове које неки знају и као стећци.

Радојица ;-)

...Jedan je moj prijatelj pasionirani skupljac stvari s sedmicom. tako je on dosad skupio: sedam samuraja, sedam sekretara skoj-a, sedam
patuljaka, sedam svjetskih cuda, sedmi pecat, sedam dana, sedam
mladih… i još gomilu sedmica, ukupno 7777777 stvari. Ovim mu nudim
7777778. stvar.

Milan je cucao kraj Kaoje pokusavajuci da mu iscupa pupak. Uzalud sam
mu objašnjavao da će pupak sam otpasti kad za to dodje vrijeme.
-vrijeme je kad ja kažem da je vrijeme za vrijeme otpadanja - vikao je
Milan. Rasprava o vremenskom pupku me sjeti da bi bilo lijepo da znam
koje je vrijeme te u tu svrhu odem do pojate da pogledam na sat, jer
je u pojati najveci mrak, a kazaljke na mom satu marke regal, svijetle
u mraku. Uudjem u pojatu, zavrnem rukav pod kojim vjesto krijem sat:
23:07. bi mi drago zbog svijetleceg trenutka spoznaje tačnog vremena.

Sat sam dobio na poklon od Jarana D. a zazvrat mu dao recept za pravljenje muskog djeteta, naravno recept funkcionira.

-zieg heil, zieg heil!- Milan je stajao na vratima visoko podignute
ruke. Ispod nosa mu je bio zalijepljen Kaojin pupak a oko ruke
zamotana prazna kesa od smokija. -šta ti radis ovdje.

-Ništa, reko', gledam na sat. -hajde, kaže, kad si već tu da ti
pokazem moj perpetumobil. Samo da upalim ribe. Ne prođe ni 23:09, a
čitava unutrasnjost pojate preplavi svjetlost. Zidovi pojate su bili
sazidani od duplog stakla ispunjenog vodom tako da je čitava pojata
predstavljala svojevrstan akvarij. Unutra su bile svjetlece ribe koje
su hranjenjem isijavale veliku kolicinu svjetlosti. Preko 1000 luxa.
Energiju su vukle iz elektricnie jegulje. Uasred sobe stajala je
krava. Simentalka. a na gredi iznad nje visio je poster kosarkasa
reprezentacije ugoslavije, Bodiroge. Svuda okolo su stajali sanduci
puni cokolade.

-evo vidis, ovo je moj perpetumobile. da bi shvatio princip moramo uci u kravu.

Malo se uplasim ove digestivno-kravlje avanture jer još nikad nisam
ulazio u kravu. da se razumijemo, ulazio sam pod kozhu, ulazio u
svizca…ali u kravu…

...
Taman da pocnemo ono putesestvije u Simentalku, zacusmo graju koja dolazi iz pravca svadbe.
To se onaj prorock oporavio od batinanja, popeo se na sto i drzi govor.
Da je svijet veceras kojim slučajem kasarna, nebo bi bilo kapetan prve klase odlikovan poluordenom za oseku.
Prorock je stajao na stolu objašnjavajuci kako su njih proroke uvijek progonili a na kraju se pokazalo da su bili u pravu. Govorio je nešto o obratu vremena:
«Kad se desio veliki prasak, svemir je poceo da se siri i sirenje traje i danas i trajace ako Bog da sutra i u subotu. Zajedno sa prostorom, siri se i vrijeme. U istom pravcu. Eh, pitam ja vas, šta će se desiti kad sirenje dodje do kraja? Sve će, zbog inercije, krenuti nazad, svi dogadjaji će se ponovo zbiti samo naopako. Prvo ćete ciniti djela a onda će vam doći namjere za ista. Bit ćete u velikim problemima vi koji nanosite nepravdu. Vasa volja je već odradjena u jednom pravcu, tako da ste sami predodredili drugi pravac na koji necete imati nikakva uticaja. Sjecat ćete se ovog zivota i mojih rijeci, ali tad će biti kasno za ispravke učinjenog. Gledat ćete kako umrli prije vas, u ovom zivotu, ustaju u onom i zajedno s vama idu ka jednom neminovnom cilju, prolazu kroz koji ste usli. Sva vasa djela sami ste zapisali, tako da će obrat biti samo citanje učinjenog. Zato dobro promislite šta cinite jer će i vase misli biti iste samo „etsi”. U početku ćete imati mali problem zbog pricanja unatrag, ali to će na vasu sreću ili nesrecu brzo biti prevazidjeno. Vodu koju ste popili, prvo ćete vratiti iz zdrijela u casu a onda je spustiti pod cesmu da se tecnost vrati u slavinu. Gledat ćete kako vam djeca odlaze u žene vase i kako mjesecima nestaju pred vasim ocima. kod ulaska djece bit ćete neopisivo sretni ali ako vam sad nije jasan razlog vase sreće, neće biti ni tada.
Zato neka vam namjere budu ciste i ispravne jer će vam biti lakse podnijeti djela koja će ići ispred njih. Uci ćete u utrobe vasih majki i zauvjek se vratiti Onome koji vas je stvorio. Tamo ćete dobiti uputstvo za novi nivo.
Samo će arapi i jevreji pisati ispravno!»

„Kraava”, prodera se Milan i trze me iz misli.-Hoćemo li ulaziti...

...
Prvi put s Milanom u kravljenje:

Uzme se keks Plazma i umoci u limunov sok raskuhan s pcelinjim voskom.
Pojede se 300 grama tako spremljenog keksa. Milan mi je kasnije
objasnio da je to zbog citoplazme u našim celijama koje se moraju
umrtviti i postici veci viskozitet jer nasa tijela moraju dosegnuti
sposobnost skupljanja zbog toga što se ulazak vrsi kroz kravlju
nozdrvu.

Provlacenje se izvodi tako što ruke sastavimo u pliz, i lagano ih
guramo u kravlju nozdrvu te čim dodjemo do ocnih duplji, iste hvatamo
tako da nam prsti izvire ispod kravljeg oka. Naglim se trzajem
povlacimo u kravu i tijelo nam se prilagodi obliku kravlje glavuse.

Gledanjem kroz kravlje oko utvrdim da krave raspoznaju boje. Bi mi
drago zbog krava jer u eventualnom ubrzanom procesu evolucije, lakse
će se upisati na likovnu akademiju. Udjem u kravlji mozak ne bi li
dozivio kravlje ludilo, kad imamo šta misliti ja i krava: boj ne bije
satara nego boja u bojaniku Alije Bojica, mesara iz G. Sehera. kad će
vise prezivanje, ima sat kako sam pasla, šta je to - jelen, odoh ja
jednom trepnuti, uh, da me hoće neko musti, šta je to - zvati, sto ja
ovo sve mislim kad mi je ionako svejedno, šta je to - kad mi je….

Brzo izadjem iz kravljeg mozga i pravo u zeludac gdje je Milan već
pripremio prospekte od krave.

-Evo vidis, ovo vlazno sto sad pada po nama je secerna repa. Repa ide
ovdje u zeludac a zatim se vraca u usta na prezivanje gdje je sirovina
spremna za daljnju proizvodnju. Dio odlazi preko ovih gore pipaka u
krv a iz krvi u mlijecne zlijezde. ostatak izlazi, dodji ovamo, ovdje.

Uz neopisivo glasan prdez ispadnemo zajedno s balegom iz krave. Milan
uze komad balege i gurnu mi pod nos. - ovo je kakaovac i od njega se
pravi cokolada. Ljudi porijeklo kakaovca pripisiju nekom tropskom
drvetu, kao, to raste u juznim krajevima, aha. Pa ko bi jeo cokoladu
da zna istinu. Šta je, nevjerujes, pa zar ti nikad nije bilo cudno ime
kaka-ovac. Ispočetka se zvao kakakravac ali bilo je isuvise ocito o
čemu se radi. Pa zbog čega Milka ima kravu na svojim cokoladama, zbog
mlijeka naravno ali i zbog kakaovca. Pa šta kažeš za led koji se
odmrzne u posudicama koje, zamisli slučajnosti, imaju isti oblik kao i
kalup za cokoladu? Otkravio se!

Princip rada perpetumobila.

krava jede secernu repu kojom unatar sebe pravi sirovinu za mlijeko i
kakovac, nakon toga repu djelimicno djubri a dio kakaovca ostaje za
dalju preradu. u isto vrijeme izdise ugljicni monoksid kojim hrani
repu a ova zauzvrat ispusta kisik koji krava udise. gledajuci kravu
sprijeda vidimo slovo H, sa strane vidimo 2 para nogu a s ledja slovo
O, tako dobijamo vodu za akvarij i napoj krave. mjesajuci kakovac,
koji je zbog ishrane secernom repom slatkast, s mlijekom koje je
takodjer slatko, dobijamo slatku eurokremastu masu koja se
odlezavanjem u kalupima stvrdnjava. tako nastaje cokolada.

Svjetlece ribe i jegulju hranimo kravljom slinom dok je Bodiroga tu
samo zbog kravljeg zanosenja da je doticni zaljubljen u istu.

prilog: još neke zanimljivosti iz svijeta krava

-krava se naopako piše avark

-u engleskom govornom podrucju krave proizvode kaucuk za zvake

-krava je nastala od vrane

-kauboj je pola djecak pola krava, dakle mladunce minotaura

-Indija je najveci proizvodjac cokolade

-Svicarska je dobila ime po karakteristicnom zvuku koji krava ispusta
pri odlaganju kakaovca

-krava ne voli da je se bode nozem

-Simentalka - svojevremeno je Simon Garfankel imao svoj talk show u
kojem su glavni gosti bile poznate krave. Od tada se za kravu s dobrim
muuukom kaže: Simentalka……

...
Kako mi je bilo drago kad sam se popeo na proplanak nad Milanovom
kucom i mahao sakoom iznad glave. Vjetar mi je raskopcao bijelu
kosulju Pjera K. i napuhao je kao balon tako da su mi dlakava prsa
sijevala u svoj svojoj ljepoti. Kad sam vidio da me gleda Grozda još
sam se malo isprsio i zadigao glavu da se bolje vidi kako mi vjetar
mrsi kosu.
Prizor dostojan slike Ismeta Mujezinovica na kojoj razdrljeni proleter
visoko podize trobojku dok se pod njim odigrava radna akcija.

Tako ja nekad volim zamišljati da sam u nekom filmu a ovo je bilo prvi
put da sam zamislio kako sam u slici. Crveno nebo iza mene još vise je
pojacavalo impresiju i bilo mi je strasno krivo što se nisam mogao
izmaknuti od sebe da se sam sebi divim. Zato sam namjerno pravio sto
ljepsu scenu ne bi li se makar Grozda divila i drugima pricala kako
sam ja super stajao na proplanku.

Grozda je bila ponosna sto sam se druzio s Milanom jer me je drzala za
pristojnog momka bez obzira na cinjenicu da sam ja musliman a njen
Milan kao i ona, Srbin. Milan i ja to nikad nismo gledali ali sam ja
često znao nagovarati Milana da se osuneti i tako smanji mogućnost
dobijanja raka na nezgodnom mjestu. Međutim, on se rado zabavljao
vadeci komadice nakupina prljavstine ispod kozice i praveci kuglice od
istih pa jednostavno nije htio ostati uskracen za takvu vrstu
razonode. Ja sam ga u potpunosti shvatao zato što sam i ja imao svoje
sitne zabave poput mirisanja acetona ili cupkanja dlaka iz nosa koje
mi je izazivalo uvijek dobro doslo kihanje.

Kad se mene sunetilo otac mi je obecao bicikl i obecanje ispunio.
Lezao sam u krevetu-satoru, pokriven carsafom prebacenim preko
oklagije koja je stajala na dvije stolice, po jedna sa strana kreveta.
bio sam potpuno gol i već drugi dan sam poceo copati ranicu.

Prvo je dosao hodza i nešto proucio a ja sam se nadao da se moli za
velicinu koja mi je već tada bila važna. Kasnije se pokazalo da se
molio za nešto drugo ili molitva nije upalila. Onda su dolazili
rodjaci i komsije stavljajuci mi pod glavu lovu a mater ih dvorila
patispanjom i sokom od borovnice koji su donijeli prethodni gosti sto
je konacnici smanjilo troskove sunecenja.

Kad sam malo poodrastao bacio sam racunicu sunecenja:

patispanja; 6 jaja, 6 kasika brasna, 6 kasika secera plus još sest za
zaljev = 22 dinara tj. 2. marke .

sirup od narandze = 11 dinara tj. 1. marka ovo gore je bilo potrebno
samo za prvu garnituru gostiju koji su kao sto rekoh donijeli sokove i
keksove kojima je mati posluzivala sve naredne goste.

bicikl je kostao 583 dinara tj 53 marke.

hodza je dobio 220 dinara tj. 20 maraka.

ja sam ispod jastuka izbrojao 2794 dinara tj. 254 marke.

ukupno 76 maraka ili 836 dinara.

Kad sam pitao oca gdje je nestalo 1958 dinara ili 178 maraka, on je
samo slegnuo ramenima i rekao da nema pojma o kakvim parama ja pricam.

evo nakon dvadeset i kusur godina stojim na celinackom proplanku SCBL-a masuci sakoom koji svaki trenutak treba da mi ispadne iz ruke.

BOSNU..odnosno SVE sto VI zovete bosnom ni MI ni Hrvati NE želE.

Bosna je geografsko podrucje uz rijeku Bosnu.

Privrene država Bosna i Hercegovina se politicki sastoji id Federacije bih i Republike Srpske i ima sva znacenja konfederacije.

Muslimani ne žele mir niti da budu svoji na svome.

Srbi NE želE ništa ni sa Muslimanima niti Hrvatima ali su trenutno natjerani...mada pritisak ipak opada.

Muslimani politicki imaju samo jednu ideju.Privremenu bh zez ikog ili Srbe i Hrvate kao taoce...

KO misli da to može trajati vjecno...ni sami muslimani ne misle.

A „magija” islama nedostizna...i bez „dijamanata” na ijednom piXicu

Bome Trofazni, ja sam 98-e u Njemackoj pricao sa jednim sunarodnikom iz tvoga kraja. Kaže cova da, kad bude „druga runda”, u Sekovicima neće ni macke žive ostaviti. Voli vas cijela Istocna Bosna, cudo jedno. A izgleda mi da je po zasluzi. „Suri orlovi” su se vise ponasali kao lesinari.
@nonima

Vakuum, interesantno kako ne uspijevas ispravno procitati ono sto pišem. Da li je u pitanju nedostatak volje ili stvarno nisi u stanju shvatiti dvije proširene recenice? Ako pazljivije procitas moje prethodno javljanje vidjeces da tu „drugu rundu” ne pominjem ja nego samo prenosim šta sam čuo. Ja ću sigurno biti u Francuskoj kad i ako se to desi. A, vjerovatno opet zbog lošeg citanja, pogresno si shvatio i godinu moga odlaska iz BL. Ukratko, kad prvi put shvatis ispravno nešto vezano za mene, javicu ti. Do tada nastavi citati i razmišljati kako da nadjes nešto cime ćeš me opet kompromitovati. Mada moram priznati da mi to postaje pomalo smijesno. Još da me nazoves „Sarajevskim secijasem” i možeš odmah kod Mileta ministar da budes. Rijecnik i ponasanje su ti primjerni za petice, one Laktaske naravno.
@nonima

Ovi tvrde da ima Bosne:

http://www.youtube.com/watch?v=z1Cxt9wjz5M

Своје непријетелје Хитлер је бомбардовао и стрељао 25 за рањеног а 50 за убијеног њемачког војника.

Од својих колаборациониста Хитлер је правио СС дивизије познате по недостатку милости према беспомоћним жртвама. Ни сваки Нијемац није могао бити члан СС дивизије. Ту су бирани само посебни лјуди који могу хладнокрвно убијати и мучити неовисно о полу и старости а да не трепну. Дакле, најцрња патологија злочиначкие психе.
------------------------------------------------------------
Saopštenje

Pripadnici buntovnika DRAŽE MIHAJLOVIĆA ubili su u Josanici, srez Zagubica, 14-XII-1942, 4 nemačka pripadnika Organizacije TOT, a dvojicu ranili.

Shodno objavi Komandujućeg generala i Zapovednika u Srbiji, streljano je za odmazdu, 26-XII-1942,

250 pristalica DRAŽE MIHAJLOVIĆA

Među njima se nalaze sledeći vođi:

Branković Gradimir, kap. I kl, rođ. 14-X-1903 u Beogradu, sa stanom u Kladovu,
Jančić Ćirilo, kap. I kl, rođ. 22-III-1909 u Đevđeliji, sa stanom u Salašu,
Josić Uroš, kap. I kl, rođ. 16-X-1903 u Kodraci, sa stanom u Brzoj Palanci,
Jovanović Borivoj, kap. rođ. 13-VII-1901 u Krnjevu, sa stanom u Krnjevu,
Lalović Branislav, kap. rođ. 18-X-1906 u Prijevoru, sa stanom u Mladenovcu,
Rajić Milenko kap. II kl, rođ. 21-IX-1910 u Petrovcu, sa stanom u Mladenovcu,
Rogić Milija porucnik, rođ. 20-X-1915 u Kosjeriću, sa stanom u Užicu,
Stojanović Aleksandar kap. rođ. 30-VIII-1906 u Kragujevcu, sa stanom u Andrejevcu,
Stefanović Dragoljub, kap. rođ. 14-VIII-1905 u Zabojnici, sa stanom u Zabojnici,
Spasić Dragoljub maj. rođ. 10-VI-1903 u Milanovcu sa stanom u Kragujevcu

I ovo je plod buntovničkog rada DRAŽE MIHAJLOVIĆA.

Beograd 26-XII-1942 Komnadujući general i Zapovednik u Srbiji

(Подаци из књиге „Немачки ратни плакат у Србији 1941-44 /са сликом/”)
---------------------------------------------------------
Радојица ;-)

Srbi u „ratnom dnevniku” vermahta

27. mart 1941.
Puč u Beogradu. Jutros je jugoslovenska vlada podnela ostavku. Demonstracije pred nemačkom ambasadom. Antinemačke demonstracije u Beogradu i u drugim gradovima Srbije. Ugovor još nije ratifikovan. Novi predsednik vlade zove se Simović. Oko 13:00 javljeno, da je Firer odlučio da uništi Jugoslaviju . Vrhovni komandanti kopnene vojske i vazduhoplovstva već se nalaze kod Hitlera.

28. mart 1941.
Vojni udar u Jugoslaviji uperen je, pre svega, protiv Nemačke. Nova vlast je neprijateljski raspoložena prema Nemačkoj. Juče sastanak ambasadora Herena sa novim jugoslovenskim ministrom spoljnih poslova. Reč je o pokušaju da se nastavi sa dosadašnjom politikom prijateljstva sa Nemačkom. Ovo stoji u suprotnosti sa Pozivom armiji i stanovništvu. U Zagrebu nema demonstracija protiv Nemačke, ali zato ima u Beogradu. Čerčilov govor povodom vojnog puča u Beogradu.

6. april
Početak napada na Jugoslaviju i Grčku. Ukupne snage upotrebljene u napadu protiv Jugoslavije i Grčke iznose oko 1.200 tenkova, 210 lovaca, 400 bombardera i 170 izviđačkih aviona.

7. april
Naša 12. armija ušla u jugoslovenski prostor. Snažan otpor jugoslovenske armije. Mađarska učestvuje sa četiri korpusa. U Mađarskoj postoje tri struje: 1. mađarska vlada je protiv učestvovanja u napadu protiv Jugoslavije; 2. mađarska armija veruje u nemačku pobedu; 3. Mađarski krupni kapital ne želi rat, ali hoće da dobije teritorije.
Beograd napadnut tri puta tokom dana i jednom noću. Silovit otpor pružaju Grci na Rupelovom prevoju . Gubici: 98 neprijateljski, 14 sopstveni.
Poziv Pavelića hrvatskom narodu. Mačekov uticaj izgubljen.

10. april
Ulazak jedinica 2. nemačke armije u Zagreb. Proglašena „nezavisna država Hrvatska” od strane general-pukovnika Kvaternika.

10. maj
Četnički vođa pukovnik Draža Mihailović, koji nije priznao kapitulaciju Jugoslovenske armije, počeo sa otporom na području Ravne gore (jugozapadna Srbija) protiv nemačkih okupacionih snaga.

4. jul
Jugoslovenska komunistička partija (generalni sekretar Tito) odlučila je, da povede „oružani ustanak” protiv „fašističke okupacije” Jugoslavije.

26. oktobar
Propali višenedeljni pregovori između Mihailovića (vođa četničkog pokreta, koji su verni kralju) i Tita (vođa komunističkih partizana u Jugoslaviji) u vezi mogućnosti zajedničke borbe protiv okupatora i to zato, jer su postavljeni takvi uslovi, koje Mihailović nije mogao da prihvati.

2. novembar
Počele ogorčene borbe između Titovih partizana i četnika (Mihailović). Nemačke trupe zaužele su Užice, koje je Tito proglasio za „narodnu republiku”. Ostatak partizana povukao se u Crnu Goru, na Durmitor.

7. decembar
Pripreme za napad protiv četnika Draže Mihailovića na planinskom području 25 km jugoistočno od Valjeva. Nastavak akcije čišćenja terena: ubijeno 47 ustanika. Čišćenje terena severoistočno od Loznice. Akcija čišćenja srpske policije oko Gornjeg Milanovca: 28 komunista, 2 oficira i 40 članova Mihailovićeve grupe uhašeno.

9. decembar
Srbija: Na području južno od Užica nastavlja se akcija čišćenja terena koja je uperena protiv Mihailovićevih pristalica. U Beogradu uhapšeno 80 komunista i sumnjivih lica.

11. decembar
Srbija: U operaciji protiv Mihailovićevih pristalica gubici neprijatelja iznose 10 mrtvih, a dva nemačka zarobljenika su oslobođena. Bande na području jugozapadno od Čačka delimično uništene. Gubici neprijatelja: 18 mrtvih. Sopstveni gubici: jedan ranjen. Jaki prepadi na 8 mesta u okolini Niša. Jake banditske snage u okolini Leskovca.

20. decembar
Srbija: jake bande jugozapadno od Valjeva. Bande su se pojavile i na zapadnom Kosjeriću. Uhvaćeni major Mišić, kao pripadnik Mihailovićevog pokreta, streljan.

25. decembar
Srbija: U Beogradu 22 i 23. decembra napadnuti nemački i hrvatski vojnici od strane stanovništva i pri tome je ubijen jedan hrvatski vojnik, a dva ranjena. Pokrenut postupak, da se uzmu Srbi kao taoci i da se streljaju.
Hrvatska: Prema hrvatskim izveštajima, pukovnik Mihajlović, koji je pobegao iz Srbije, preuzeo je komandu nad ustanicima na Romaniji (28 km od Sarajeva).

1942.
„Ratni dnevnik vrhovne komande Vermahta2, 1. januar 1942 - 31. decembar 1942, knjiga 3. i 4, 1464 str; sastavio i objasnio: Andreas Hilgruber

13. januar
Predsednik jugoslovenske vlade u izbeglištvu, u Londonu, Simović podneo je ostavku. Novi predsednik vlade jeste Jovanović, a Draža Mihailović je imenovan za vojnog ministra.

8. februar
Tito izjavio da je Durmitor jedna od Republika Sovjetskog Saveza.

31. mart 1942.
Hitler kaže da treba da pridobijemo Tursku kao saveznika. Ta zemlja mnogo mu je draža nego što je Bugarska, jer je ona panslovenska.

9. septembar
Kraljevsko jugoslovensko poslanstvo u Moskvi podignuto je u rang ambasade. Tito protestuje.

23. septembar 1942.
Susret Hitlera, rumunskog predsednika vlade Mihail Antoneskua i hrvatskog ”poglavnika„ Pavelića u Hitlerovom glavnom štabu ”Vervolf„. Otvoreno se govorilo o hrvatskim problemima. Hitler je izrazio zabrinutost zbog nestabilne situacije u Hrvatskoj, koja nije u stanju da osigura bezbednost glavnih saobraćajnica, a to direktno šteti nemačkim vojnim naporima. Susretu je prisustvovao i ”nemački general u Zagrebu„ general Glaise von Horstenau (Glaize fon Horstenau), koji je otvoreno kritikovao hrvatsku vlast. Skrenuo je pažnju na četnike, koje su naoružali partizani, a koji bi se takođe mogli upotrebiti da na svom području postanu organi reda. Hitler je na taj predlog negativno odgovorio, jer da mu se čini veoma opasno, da se četnicima pruži podrška .

26. novembra 1942.
Srbija: uhvaćeno 7 pristalica Draže Mihailovića. Nakon saslušanja svi su streljani. Hrvatska: zapadna Bosna: komunisti ušli u južni deo Jajca.
2. decembar
Srbija: streljano od strane Nemaca 12 pripadnika pokreta Draže Mihailovića.
4. decembra
Srbija: u Beogradu streljano 8 Mihailovićevih pristalica.
5. decembra
Srbija: Delovi jedne bande Draže Mihailovića uništeni: Ubijeno 20 ustanika. Sopstveni gubici: 6 poginulih.
7. decembar
Srbija: Uhapšeno 11 pristalica Draže Mihailovića i 9 komunista. Svi su streljani. Nemačke specijalne jedinice uhvatile poznatog vođu pripadnika pokreta Draže Mihailovića, kao i tri njegova pratioca. Nakon što su preslušani, svi su streljani.

10. decembar
Srbija: Nemci streljali 9 Mihailovićevih pristalica
Hrvatska: borbe između četnika i komunista na prostoru 25 km. jugoistočno od Tuzle. Sabotaža na glavnoj železničkoj pruzi Zagreb-Beograd, nedaleko od Siska.

11. decembar 1942.
Srbija: streljano 12 pristalica pokreta Draže Mihailovića.
Hrvatska: Zapadna Bosna. Napad jakih neprijateljskih snaga na Sanski Most.

12. decembar
Srbija: Uhapšeno 26 pripadnika obaveštajnog štaba Draže Mihailovića, koji su nakon saslušanja - streljani.

16. decembar
Srbija: streljano 60 pristalica Draže Mihailovića. Zajednička akcija čišćenje nemačkih i bugarskih vojnih jedinica 30 km. nedaleko od Kraljeva.
Hrvatska; odbijen novi napad neprijatelja kod Sanskog Mosta. Kod Bjelovara minirana pruga.

18. decembar 1942.
Hitler je italijanskom ministru spoljnih poslova izjavio da ”svi četnici treba da se unište i da se protiv njih treba boriti najbrutalnijim sredstvima„.

...итд итд итд
----------------------------------------------------------------
anonima, ѕнаш да махалска прича код мене не пали. Ово су писали сами Нијемци у свом ратном двенику. Тасмо пише да је сам Хитлер рекао да све четнике треба уништити најбрупалнијим средствима. Дражина глава је била уцјењена од стране Нијемаца. Дражо је добио медаљу од америчког предсједника за спашавање америчких пилота. Драћини ратници и симпатиѕери су стрељани по кратком поступку од стране Нијемаца. Комунистичка пропаганда послије рата не пије воде јер се не слаже са историјском чинјеницама- Ту не значи да неки четници нису чинили злочине а злочине су чинили и комунисти. Међутим српски народ цјелокупно гледајући је био антифашистички што се не може рећи ни за Хрвате ни за муслимане. Није забиљежена одмазда нијемаца ни према Хрватима ни према муслиманима. Хитлер је Хрвате слао на Стаљинград а од муслимана не правио СС дивиѕију.
----------------------------------------

Још мало исјечака иѕ Вермахтовог ратног дневника

1. mart
Vrhovna komanda Jugoistok javlja da je u Srbiji došlo do formiranja jednog muslimanskog bataljona.
4. mart
Četnici osvojili Drežnicu, blizu Mostara.

19. mart 1943.
Vrhovna komanda Jugoistok saopštava Berlinu, opširnije, u vezi formiranja muslimanskog bataljona u Srbiji i kaže, da je reč o dobrovoljcima, koji su podeljeni u 4 odreda, svaki ima snagu od oko 170 boraca i smešteni su u Novom Pazaru i Kosovskoj Mitrovici.

26. mart
Vrhovna komanda Vermahta javlja, da odbija predlog komande Jugoistoka u vezi formiranja muslimanskog bataljona u Novom Pazaru i Mitrovici, jer svi muslimanski dobrovoljci treba da budu obuhvaćeni u eses-Bošnjačku diviziju.
Vrhovna komanda javlja komandi za Jugoistok, da je Hitler odobrio operaciju ”Švarc„. Važno je da se, nakon uništenja Tita, uništi i Mihailovićev pokret. Pošto se zna za bliske veze Mihailovića s italijanskim vojnim snagama, Hitler posebno naglašava da se najoštrije pazi na to da se nemačke prave namere prema četnicima skrivaju.
---------------------------------------------
Конташ, не пише се историја по махалама него на основу историјских факата.

Радојица ;-)


”

@nonima

Trkeljas ko pokvareni gramofon ...idiotluke koje su piskarali Brozovi uguzljubi .
A Radojica ti podastire izvore NEsrpske i antisrpske one iz izvora Vermahta koji su najbolje znali ko im je sluga a ko nepriajtelj u ratu bio.

Paa jes barem malkice svestan koliko si nesvestan??? lojavce jedan

Да су четници тј Срби сарађивали са Италијанима то није тајна јер су усташе проводиле геноцид над Србима таквог опсега и са таквим методама да су се Италијани згрожавали. Чак су и код Нијемаца усташке методе будиле гађење и протесте јер су побуњени Срби чинили нјемачке комуникације на Балкану несигурним.

Једна од најгорих послиједица рата по Србе, можда чак гора и од самог геноцида који је над њима проведен од стране усташа, је подјела четници - партизани. Највећи конкуренти партизанима су били четници и отуда толика античетничка и антисрпска пропаганда у послијератној комунистичкој Југославији. Они најзагуљенији у тој болести подјеле четници - партиѕани нису се ни до дан данас излијечили.

А што се тиче Босне па кад домаћи издајници заједно са својим турским туторима нису могли за 500 година уништити изворне вриједности ове земље Босне глупо је мислити да ће успјети сада. Декларативна тактика свог муслиманског представљања као босанских патриота (а суштински мрзитељи свих изворних босанских вриједности) нема шансе за успјех јер нас са камова поздрављају имена као што су Радојица и Вукашин чија покољења гаје исте оне вриједности као и њихови преци а домаћим издајицама оставњамо да гаје традиционалне вриједности вијековног турског окупатора.

Радојица ;-)

ПС Непријатељима Босне (не Муслиманије који заговарају муслимани тј од 1993 године Бошнјаци, него земље Босне и њених изворних вријдности) фрустрацију гарантујем

Тамо гдје су муслимани узели власт данас више нема људи имена као са наших камова (стећака) а нема ни традиције која је красила те људе покопане под стећцима. Једном ријечју муслимани су коначно на територији под својој контролон уништили и искоријенили идентитет изворног становништва Босне који је преживио, нећеш ми вјеровати, само на територији Републике Српске. Али то им није доста. Они би да прогласе цијелу Босну као своју матицу (мада немају нити једну једину изворну и оригиналну босанску етничку особину) и да с временом искорјене изворни босански идентитет на цијелој њеној територији. Срби никад нису окупирали муслиманске земље јер оне нису наше и не требају нам. Муслимани су држали српске земље у окупацији вијековима. Зашто нису искорјенили Србе одма? Па зато што и је требао неко да производи жито и стоку за потребе даљег џихада према хришћанским земљама Европе. Али су настојали да сто више Срба исламизирају (униште Србе уништавајући им идентитет). Сада муслиманима није више стало да ратују даље у Европи јер су схватили да то више не могу али користе развој глобалне политичке ситуације неповољан по Србе и желе Србе искоријенити на територијама у којој су бројчано доминантни.

nonima, Радојица и Вукашин не траже туђу земљу. Чак се и одричу једног дијела земље на којој су некад били већина само да би био мир. Али муслимани са својом политиком суживот чине немогућим. Па ко је толики идиот да допусти да му његову сопствену земљу муслимани својатају као матицу, себе промовишу у патриоте јер су је ѕаједно са турским окупатором вијековима терорисали а изворни етнос те земље да прогласе у агресоре?

Логика је веома једноставна.

Турци = агресори (у Европи)
лојалисти агресора = квислинзи/домаћи издајници
Радојица и Вукашин су патриоти у свим својим земљама јер су сачували свој идентитет и нису прихватили турску окупацију. На твоју жалост ту спада и Босна а ко не вјерује нека само прочита имена са камова и све ће му се само рећи.

Зар је ово толико тешко да се схвати? Ја мислим да није али је људима чији су преци турски лојалисти тешко то и да прихвате. Ухватили су се Босне као своје матице не увиђајуци да сијеку грану на којој сједе. И на крају када остају у своја два филџана биће тешко отрежњење послије вијековног опијања Магијом Ислама. Могу ли се муслимани одрећи злоупотребе имена земље, коју су вијековима терорисали, у своје етничке сврхе као и својатања те земље коју су вијековима терорисали као своје матице? Немогу? Неко би реко „то је судбина од које се не може побјећи”.

Радојица ;-)

Zaboravih ...

Progon i pokolj oko 6.000 srpskih civila u proljeće 1942. Način ubijanja i izbor žrtava (bebe, djeca, žene, starci...) ukazuje na sistematski pokušaj uništenja jednog naroda(srpskog)!

Preživjeli svjedoci tvrde da su zločine činili uglavnom bosanski muslimani .

ps
Dakle anonima 1992-95g preziveli potomci onih mucenika docekase da ih OPET ustaško-handzarslijski potomci napadose ...ovaj put (hvala bogu)Srbi,pouceni iskustvom iz IIsr (tih pokolja) spremnije docekase zlikovacke potomke ...pa im Srbi malkice vratise „milo za drago” a nadam se da će ubuduce Srbi uvek tako i JOS zesce vracati „milo za drago”.

Srpska 4 ever a dzamahirluk Never

Broz im sve oprostio ...

Nekima nije.

Kažu odakle su oni.